Аутор: Лист „Дневник“
Трећи основни суд у Београду осудио је Марка Милићева на укупно четири и по године затвора због саобраћајне несреће 25. јула прошле године на београдском Бранковом мосту у којој је настрадао Лука Јовановић (21).
Милићев је осуђен за два кривична дела: тешко дело против безбедности јавног саобраћаја – на две године затвора, а на две године и седам месеци за дело непружања помоћи лицу повређеном у несрећи јер се није зауставио на месту удеса.
Милићеву је продужен притвор, у којем је од 29. августа прошле године.
Истом пресудом, оптуженом Братиславу Весовићу, куму Марка Милићева, изречена је једногодишња казна затвора због кривичног дела помоћи учиниоцу после извршеног дела по оптужби да је, по сазнању за несрећу, помогао куму у скривању, као и да сакрије аутомобил „кантримен”. После изрицања пресуде Весовић је, судском одлуком, пуштен из притвора.
Таксисти Саши Јанковићу који је, тврди се оптужницом, у зору 25. јула 2014, од Бродарске улице код београдске Железничке станице, где га је Милићев зауставио после удеса, превезао путнике из „кантримена“ до Звездаре, изречена је условна осуда од седам месеци затвора за кривично дело неотклањања опасности непријављивањем несреће. Јанковић неће издржавати казну уколико после правоснажности пресуде у периоду од три године не изврши неко кривично дело.
Оптужени Милићев, зарастао у дугу браду, изгледао је старије барем пола деценије него пре осам месеци на почетку суђења. У црној кошуљи, погнут, гледајући у под суднице, Милићев је пресуду слушао непомичан.
Жалбу на пресуду најавило је и Треће тужилаштво, и то из више разлога, како је за медије изјавио портпарол тог тужилаштва Иван Марковић.
– Показали смо да је правда могућа и достижна чак и у случајевима када се бежи преко пола света да би се избегла кривична одговорност, да би се избегла одговорност за губитак једног младог живота, чак и у случајевима када се крију докази – казао је Иван Марковић. – Нисмо задовољни казном, имајући у виду све околности случаја. Не сматрамо да је то уобичајен случај с обзиром на то да се не дешава сваког дана да неко сакрива аутомобил, да бежи, да инструира друге учеснике догађаја како да поступају. Стога ћемо уложити жалбу, пре свега због тога што Милићев и Весовић и даље чувају тајну „кантримена” и свакако треба показати да чување такве тајне треба да има високу цену.
Председница судског већа Светлана Галић навела је да је пресуда израз стручне савести и да је донета на основу свеобухватног разматрања свих чињеница те заснована на изведеним доказима, сведочењима и налазима вештака. Судија је напоменула да је тај кривични поступак изазвао велику позорност медија, а тиме и шире јавности, али то, како је истакла, није утицало на одлуку суда.
Показало се, навела је судија Галић, да је добро што је суђење било јавно и што није прихваћен захтев одбране за искључење јавности, који је образлаган страховањима у вези с медијским притиском.
По статистичким подацима, како је напоменула председавајућа већу, саобраћајних дела попут овог има око 600 до 700 годишње, али ниједно није тако интензивно праћено у медијима.
У образложењу осуђујуће пресуде Милићеву наведено је да му је у вези с првим делом које се односи на саобраћајни удес, одмерена казна од две године затвора која је у складу са судском праксом, при чему је суд имао у виду да се ради о ситуационом делу, које се може сваком догодити, као и остале релевантне чињенице. Затворску казну од две године и седам месеци за дело непружања помоћи лицу повређеном у несрећи, суд је, истакла је судија Галић, одмерио такође сагледавши све чињенице, имајући у виду друштвену опасност непружања помоћи повређеном, да то дело говори о односу окривљног и према првом делу, као и то да је након што се није зауставио, уследио низ нових околности које су довеле до оптужења и других лица.
У образложењу пресуде возачу „Пинк таксија“ Саши Јанковићу наведено је да суд сматра да је он, будући да се приликом вожње до Звездаре кретао иза оштећеног возила „кантримен” којим је управљао Милићев, био у прилици да сазна, или бар закључи, да се догодила саобраћајна несрећа, и да је пријави.
По чињеницама утврђеним пресудом, несрећа на Бранковом мосту догодила се 25. јула прошле године рано ујутро око четири сата, кад је Милићев, возећи аутомобил „кантримен” преко брзине дозвољене за насељено место, у средњој коловозној траци налетео на Луку Јовановића који је с друговима гурао њихову покварену „ладу“, да би је претерали у крајњу десну траку. Силовити ударац „кантримена“ пребацио је Луку Јовановића преко крова „ладе“. Несрећни младић је од последица тешких повреда преминуо 27. јула 2014. у 2 часа после поноћи.
По усменом образложењу пресуде, у случају таксисте Саше Јанковића, суд је заузео став да је „дело неотклањање последица непријављивањем да се догодила саобраћајна несрећа последица неиспуњења онога што се назива друштвена свест у погледу безбедносне културе у области јавног саобраћаја,а имајући у виду да би од окривљног та друштвена свест требала да буде изражена с обзиром да се као возач таксија бави професионално превозом грађана. Мишљење суда је да је прописивањем овог дела интенција законодавца да се произведе одређена безбедносна култура код грађана и да се пријављивањем надлежним органима саобраћајне несреће или неке друге штете заштити одређено друштвено добро.
Суд није уважио предлог тужиоца да се Јанковићу забрани делатност превоза путника такси возилом, јер утврђена казна обезбеђује и остварење генералне превенције, а суд сматра да сврха кажњавања није репресија онемогућавања рада којим окривљени обезбеђује егизистенцију и издржава породицу.
Милићев се после удеса није зауставио на месту несреће, а потом је био у бекству, али је месец касније ухапшен у Кини и у кратком року је изручен Србији. Аутомобил „кантримен“ никад није пронађен.
Свих петоро сапутника Марка Милићева из „кантримена“ били су окривљени за непријављивање саобраћајне несреће, а пресудама по закљученим споразумима о признању кривице, осуђени су на вишемесечне казне кућног затвора, које су у међувремену издржали.
Отац настрадалог Луке Јовановића изјавио је новинарима испред Палате правде да није на њему да процењује да ли је казна мала или велика, а додао је да је очекивао да ће Милићеву бити изречено више од пет година затвора.
– Мени је једино криво што он није стао, наш бол би био далеко мањи – рекао је Бојан Јовановић. – Питање је да ли бисмо икад дошли до њега да медији нису покренули и гурали причу. Очекујем да ће се у наредним месецима и годинама сазнати чији је ауто и где је. Не могу да верујем да један ауто не може да се пронађе годину и нешто, а за даље ћемо видети.
Адвокати Дејан Ћасић и Предраг Васовић, браниоци Марка Милићева и Братислава Весовића, најавили су жалбе на пресуду.
– Сматрамо да током досадашњег поступка Тужилаштво није доказало ван разумне сумње да су наши брањеници починили кривична дела која им је оптужницом ставило на терет – истакао је Ћасић.
Адвокат Васовић је навео да одбрана сматра да се Милићеву није могло судити у Србији јер није био спроведен поступак екстрадиције.
