Аутобуска станица у Руми затворена годинама, пропада

Извор: Дневник  

Фото: Дневник

Општина Рума, једна од највећих у Срему,већ три  године  нема аутобуску станицу јер је затворена,  искључен је чак и њен телефонски број путем којег су грађанима пружане информације о поласцима и доласцима аутобуса, па „водич“- снађи се- често једини усмерава не само путнике намернике, већ и мештане док тумарају по румским улицама у потрази за међуградским и приградским аутобусима.

Никинци и Буђановци током школских ферија без аутобуса !

Поједина румска села, попут Буђановаца и Никинаца, иако удаљена само десетак километара од града Руме, тридесетак од Шапца и Сремске Митовице и педесетак од Новог Сада и Београда, муче муку с аутобуским превозом.

Грађани тврде тврде да Буђановци и Никинци аутобуску линију имају једино до Руме и то само у току школске године, док у време распуста нема полазака.

Инспектор Стојша Јовановић најавио је, у изјави за Дневник, унапређење локалног превоза на територији општине Рума.

-Географски положај града Рума у односу на територију целе општине је, можемо рећи, крајње неповољан, тако да локални превозник фирма Мастербус, с којом је закључен привремени уговор у трајању од шест месеци, до 31. децембра ове године, обавља превоз по утврђеном реду вожње који важи за време школске године. Тренутно радимо акт о јавном приватном партнерству с елементима концесије и ако нам то буде одобрено, биће расписан тендер и изабран најповољнији превозник с којим би од 1. јануара 2017. требало да буде закључен уговор у трајању од пет година -објашњава Јовановић. У новом реду вожње, сигурно ће, обећава инспектор, бити отклоњени недостаци садашњег, по којем села Буђановаци и Никинци имају поласке док траје школска година, биће уведено више полазака, пре свега за та два села-казао је инспектор Јовановић

После непуне четири деценије функционисања и четрдесет две године од изградње, зграда у Железничкој улици је већ три године аветињски пуста, зарасла у коров, кроз степениште избила трава, а перони, на које су кадгод пристизали аутобуси из целе Србије, затрпани смећем. Румљани верују да је престанак функционисања аутобуске станице у вези са стечајем „газдинског“ предузећа „Корзо“, коме приписују заслуге за њено настајање пре више од четири деценије, али пре свега издвајањима грађана који су је гледали као своју- друштвену имовину. У стечају је (од  2013. године)  и фирма из истог конзорцијума, бивши локални превозник, такође некадашње друштвено предузеће „Руматранс“, које је задржало тај назив и након што је приватизовано 2003. године.

Затварање аутобуске станице донело је мноштво невоља житељима румске општине са шеснаест села, а највише сељанима који ем путују у Руму, ем тамо „хватају“ аутобусе за друга места. А од 55 000 становника, тек нешто мање од половине живи у румским селима Платичево, Никинци, Буђановци, Хртковци, Павловци, Краљевци, Мали Радинци, Доњи Петровци, Путинци, Вогањ, Стејановци, Витојевци, Жарковац, Грабовци, Добринци и Кленак.

У локалној саобраћајној инспекцији указују да је проблем аутобуске станице тегобан и због тога што у његовом решавању општина једва да има икакав маневарски простор.

-Општина чини све што је у њеној моћи да се дође до што бољег решења- каже за Дневник инспектор друмског саобраћаја за општину Рума Стојша Јовановић и додаје да се аутобуска станица не употребљава око три године, од одласка у стечај и друге фирме из конзорцијума, али да нема информације о току стечајних поступака.

-Због проблема који постоји с аутобуском станицом, јер општина није њен власник, поједина аутобуска стајалишта која се користе за градски и приградски саобраћај, у међувремену су решењем општинског већа преименована тако да могу да се користе и за међуградски саобраћај.   To su два stajališta у Главној улици, a po  једнo  у Железничкој i у Орловићевој улици. Traži se  rešenje i kako bi грађани имали где да се информишу о поласцима и доласцима аутобуса.  Општина наставља с покушајима да се исходује неко решење у корист грађана. Шта ће бити и како ће бити велико је питање-каже Јовановић – Takođe, najavljuje inspektor, u izgledu je unapređenje градскog и приградскog превозa koji на територији општине Рума, по утвређном реду вожње, по уговору који је закључен i  важи до 31. децембра ове године,обавља firma Мастербус из Руме.

Стечај над фирмом Корзо, који је вођен у сремскомитровачком Привредном суду, по сазнањима Дневника, завршен је пре скоро две године, када је судским решењем Аутобуска станица Рума враћена под скуте Министарства привреде. То је потврђено и у одговорима Министарства привреде на наша питања у вези са случајем румске аутобуске станице.

-Привредни суд у Сремској Митровици је 16. децембра 2014. закључио стечајни поступак над „Корзо“ АД Рума и донео решење којим се преостали стечајни вишак који је евидентиран у завршном рачуну стечајног управника, а који чине покретне ствари и непокретности: зграда Аутобуске станице Рума са земљиштем, земљиште уз ауто-пут Е-70, односно паркинг простор уз Мотел Узелац Рума и објекат Летњи мир Рума са земљиштем, уступљен је Агенцији за приватизацију- пише у допису Министарства привреде, достављеном новинару Дневника.

Судским решењем о закључењу стечаја над фирмом Корзо, покренутог 14. априла 2006. године, њен стечајни управник, Агенција за приватизацију, била је овлашћена да настави поступке које је стечајни дужник водио пред судовима и органима управе.

Овај посао је ,наводи министарство, након ступања на снагу измена Закона о Агенцији за лиценцирање стечајних управника преузела Агенција за лиценцирање стечајних управника, па је тако  наставила спор у управном поступку који се односи на исправку грешке у јавним књигама о евиденцији непокретности. „Министарство привреде, у сарадњи са Агенцијом за лиценцирање стечајнх управника и Агенцијом за вођење спорова у поступку приватизације, ради интензивно на решавању питања која су остала нерешена након овог, али и других, поступка приватизације и стечаја“.

Министарство привреде : Разматрамо законске могућности и начине да се аутобуска станица у Руми што пре стави у функцију!

„Министарство привреде је у комуникацији са локалном самоуправом, која је већ показала иницијативу да се ово питање реши. Зато Министарство, свесно потреба и проблема грађана Руме и околине, већ разматра све законске могућности и начине, да се аутобуска станица у Руми што пре стави у фукцију и тако реши велики проблем грађана општине. О свим решењима јавност и грађани Руме ће бити обавештени-поручују из Министарства привреде

Хронолошка дигресија од четири и по деценије, по информацијама у допису, показује да је изградња аутобуске станице почела у мају 1974. године, на основу уговора о заједничкој изградњи који је закључен између два тада друштвена предузећа, „Митротранса“ Сремска Митровица-ООУР „Руматранс“ Рума и Угоститељског предузећа „Корзо“ Рума.  Касније, 12.фебруара 2004,  како је прецизирано „тада већ већински приватно предузеће Руматранс и предузеће Корзо, закључили су и уговор о заједничком коришћењу аутобуске станице у Руми. Повратаком у  2003. годину стиже се до „берзанске“ приватизације „Руматранса“, а следећи корак уназад води  до решења тадашњег Министарства за привреду и приватизацију којим је верификовало процењену укупну вредност основног капитала „Руматранс“ из Руме после завршеног првог круга својинске трансформације – стицање акција по основу уписа, са стањем на дан 28. децембра 2000. године. Ево, уосталом,  информација које је Министарство привреде омогућило Дневнику, о случају   приватизације предузећа „Руматранс“ и  стечаја предузећа „Корзо“ из Руме, а везано за питање аутобуске станице у Руми , након што их је, како је  наведено у допису,  прибавило  увидом у документацију преузету гашењем Агенције за приватизацију.

„Овим решењем је преостали друштвени капитал пренет на Акцијски фонд Републике Србије 33.491 акција, док је 11.164 акција у власништву Фонда ПИО,  чиме је поступак приватизације  привредног друштва  „Руматранс“  пред тадашњим Министарством за привреду и приватизацију окончан.

У складу са овлашћењима која су у то време била прописана Законом о Акцијском фонду, Агенција за приватизацију је 26. августа 2003. године донела Одлуку о методу продаје акција на финансијској берзи и доставила Акцијском фонду налог за продају 33.491 акција у власништву овог фонда и 11.164 акција у власништву Фонда ПИО.

Све акције у власништву ова два фонда (44.655 акција), купило је на Београдској берзи 15. септембра 2003. године правно лице „Боровица транспорт“ д.о.о. из Руме. Овом продајом остварен је приход од 23.041.980,00 динара, који је пренет буџету Републике Србије и Фонду ПИО.

Промет акција на Београдској берзи је, у складу са законом и Правилима пословања Београдске берзе, слободан и приликом купопродајне трансакције, као што је ова коју је спровео Акцијски фонд, не закључује се уговор, што је била пракса приликом приватизације друштевног капитала у складу са Законом о приватизацији. Стога, није постојала могућност да Агенција за приватизацију или Акцијски фонд врше даљу контролу пословања овог привредног друштва.

Увидом у јавно доступну иформацију на интернет страници Централног регистра, депоа и клиринга хартија од вредности (www.crhov.rs) на дан 07.10.2016. године, констатовано је да је већински власник акција „Руматранс“ а.д. Рума, правно лице „МЛД Транспорт“ д.о.о. из Руме, са власништвом од 57,25% од укупног броја акција.

С обзиром на ову чињеницу и структуру власништва, „МЛД Транспорт“ д.о.о. из Руме има најзначајнији утицај на доношење одлука о даљем пословању привредног друштва „Руматранс“ а.д. Рума“.

„-КОРЗО- РУМА-Стечај  над  стечајним дужником ‘Корзо“’ Рума покренут је Решењем Трговинског суда у Сремској Митровици 14. априла 2006. године, а за стечајног управника именована је Агенција за приватизацију;

Привредни суд у Сремској Митровици је 16. децембра 2014.г. закључио стечајни поступак над „Корзо“ АД Рума и донео решење којим се  преостали стечајни вишак који је евидентиран у завршном рачуну стечајног управника, а који чине покретне ствари и непокретности: зграда Аутобуске станице Рума са земљиштем, земљиште уз ауто-пут Е-70, односно паркинг простор уз Мотел Узелац Рума и објекат Летњи мир Рума са земљиштем, уступљен је Агенцији за приватизацију.

Агенција за приватизацију била је овлашћена да настави поступке које је стечајни дужник водио пред судовима и органима управе. Овај посао је након ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о Агенцији за лиценцирање стечајних управника преузела Агенција за лиценцирање стечајних управника, па је тако наставила спор у управном поступку који се односи на исправку грешке у јавним књигама о евиденцији непокретности.

Министарство привреде је у комуникацији са локалном самоуправом, која је већ показала иницијативу да се ово питање реши. Зато Министарство, свесно потреба и проблема грађана Руме и околине, већ разматра све законске могућности и начине, да се аутобуска станица у Руми што пре стави у фукцију и тако реши велики проблем грађана општине. О свим решењима јавност и грађани  Руме  ће бити обавештени“.

Посматрано са стране, удес румске аутобуске станице био би, чини се, један у мноштву нашег епског транзиционо стечајног циклуса, да није невоља с којима се свакодневно суочавају грађани, а запуштеност некад лепе зграде је, срећом, још сасвим површна, па би метла, крпа и косилица очас учинили да буде као нова.

Кључно питање, да ли окончање стечаја над  фирмом „Корзо“  пред сремскомитровачким  Привредним судом , значи и повратак аутобуске  станице „кући“, ипак тек чека одговор.

Мештане, наравно, не занимају много друштвено историјске и друге перипетије које су допринеле да од транзиције бивше друштвене имовине грађанима припадне само мука и  сматрају да би аутобуску станицу требало уступити граду Рума, јер по њима, стајалишта за међуградски саобраћај  у три румске улице, далеко су од правог  решења.

Није јасно зашто ова ситуција није решена  након окончања стечаја над фирмом Корзо и судске одлуке  да се аутобуска  станица уступи  држави, односно њеној  Агенцији за приватизацију ,а чије је  надлежности након што је угашена, почетком ове године  преузело Министарство привреде.

 

Пријатељи сајта