Piše: Nikola Todorović
Put u Evropsku uniju i kosovsko pitanje očito su u jednom paketu koji sadrži i brojne pravne kontroverze i iskušenja. Potvrdilo se to prilikom raspakivanja dela Briselskog sporazuma Beograda i Prištine, vezanog za pravosuđe, čije je ispunjenje na vrhu liste uslova Evropske unije za otvaranje pregovaračkih poglavlja.
Nakon poslednjeg briselskog susreta Beograda i Prištine, navedeno je kako će izgledati pravosudna mreža na severu Kosova i to kao realizacija jedne od odredbi Briselskog sporazuma zaključenog sredinom aprila 2013. U tački –deset– navedeno je da će sudske vlasti biti integrisane i funkcionisati u okviru pravnog sistema Kosova.
Tu se ponovo nametnulo pitanje prirode Briselskog sporazuma i odnosa sa Ustavom Srbije. U Ustavu piše da je sudska vlast jedinstvena na teritoriji Srbije, da je sudija u obavljanju svoje funkcije nezavisan i potčinjen samo Ustavu i zakonu. Takođe i da se osnivanje, organizacija, nadležnost, uređenje i sastav sudova uređuju zakonom.
U reagovanju, Društvo sudija Srbije je saopštilo da i sudije sa teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija imaju Ustavom garantovanu stalnost sudijske funkcije, kao i da im ona ne može prestati zbog ukidanja suda ili nepristajanja da je obavljaju u sudovima van sudskog sistema Srbije.
Međutim, Ustavni sud Srbije nije se upustio u ocenu da li je Briselski sporazum u skladu sa Ustavom navodeći da je reč o političkom aktu i da je zato nenadležan, što je bio i stav predstavnika vlasti. Četvoro sudija Ustavnog suda izdvojilo je svoje mišljenje, ne slažući se sa takvim postupkom.
Iskrslo je, međutim, posle te ustavne tišine, novo pitanje. Kako će se kontrolisati ustavnost i postupanje političara, a time štititi vladavina prava, kod dođe do nekih novih Briselskih ili drugih sporazuma ako se prihvati da su politički a ne i pravni akti? Uprošteno gledano, političke aktivnosti države mogu se obično shvatiti i kao odraz vladajuće većine u tom momentu, u kojoj, takođe, preteže neki dominantan pojedinac…
Vlast je najavila donošenje Ustavnog zakona za Kosovo, što spada u prilagođavanje pravnih okvira koje se očekuje od obe strane. Kao zaključak se nameće da će se u njemu naći sadržaj Briselskog sporazuma, verovatno i neki budući sporazumi, parafirani kao i ovaj u trouglu Beograd – Evropska unija – Priština.
Ustav Srbije kaže da će se suštinska autonomija Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija urediti posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenom za promenu Ustava.Takođe se kaže i da je Narodna skupština dužna da akt o promeni Ustava stavi na republički referendum ako se promena Ustava odnosi, između ostalog, i na uređenje vlasti, a tu spadaju i sudovi. Od donošenja Ustava prošlo je osam godina.
Predstavnici vlasti kažu da će se na putu u Evropsku uniju, radi usaglašavanja sa evropskim normama, menjati Ustav. Taj put će očito potrajati, jer se prijem novih članica ne očekuje u petogodišnjem mandatu novog evropskog komesera zaduženog za proširenje Evropske unije.
Pre prolaska kroz ta vrata, predstoji novi uslov u pregovorima sa Prištinom, najavljen uz maglu diplomatskog rečnika podobnu za razne interpretacije.Pregovaračkim okvirom Evropske unije predviđeno je postizanje sveobuhvatne normalizacije odnosa “u formi pravno obavezujućeg sporazuma” do kojeg bi se došlo do kraja pristupnih pregovora Srbije, mada ima signala da se to od nje i ranije očekuje.
Takođe, iz ovog dokumenta se vidi da se kosovsko pitanje praktično provlači kroz ceo pregovarački put Srbije u Evropsku uniju jer može da ga blokira. Tako se samo potvrđuje da se nalaze u jednom paketu, očito sa kontroverzama i iskušenjima, pravnim ali i brojnim drugim.
Foto: Ustavni sud Srbije
