Драган Пашић: „Није будућност наших радника да раде код странаца за 200 евра“

 -Србија званично има 760.000 незапослених, а под претпоставком да се запосле сви људи, што је немогуће, и ако би просек субвенција био 5.000 € по раднику, нашој земљи би требало 3.8 милијарди €, на име субвенција, које би се дале пре свега страним фирмама!- указује Драган  Пашић, магистар правних наука

-Субвенције као метод привлачења страних инвеститора ради отварања нових радних места и привредног развоја наше земље јесу једна од најконтроверзнијих тема домаће економије и улагања које нису дала резултате после петооктобарских промена 2000. године-оцењује магистар правних наука Драган Пашић

-Подсетићу наше грађане да су ове субвенције уведене на иницијативу тадашњег министра економије Млађана Динкића, који је изјавио да је требало да се од Србије створи најпривлачнија земља за стране инвеститоре у региону, са циљем да се смањи незапосленост испод 12 одсто. Чињеница је да се до данас незапосленост није смањила, није привучено више инвеститора, а велики број страних (више) и домаћих инвеститора је искористио ове субвенције, без видљивих резултата, јер грађани не живе боље! Субвенције су временом расле, постале су саставни део сваке власти, а резултати деценију након увођења су изостали, односно они нису очекивани. Илустрације ради, у последње две године, Србија  је дала више од 10.000 евра субвенција по једном новозапосленом раднику. На пример, за 853.497 € колико субвенција је дато фирми „Fallke Serbia doo“ они су имали обавезу да запосле 24 радника и уложе око 1.700 000 €. То практично значи да смо за једно радно место у тој фабрици плаћали око 35.562 €. Слични примери су и компаније „SR Technics Services doo“, „Tigar Tyres“ (по претходној рачуници испада да плаћамо 60.000 за једног новозапосленог) „Meita doo“, „Streit Nova doo“, а компаније „Hutchinson doo“ и “ Teklas Automotive“ добиле су око 11.000 евра по радном месту. Ове податке, о висинама субвенција и називима компанија, нашао сам у „Истиномеру“ од 6. септембра ове године. Владина Уредба о условима и начину привлачења улагања која је ступила на снагу 12. марта 2016, иако садржи неколико битних новости у односу на претходне уредбе (изоставља забрану давања подстицајних средстава у примарној пољопривредној производњи и риболову, а начин мерења нивоа (не)запослености ће под новим радним местом подразумевати искључиво нето повећање броја запослених домаћих држављана), она у суштинском смислу представља континуитет са претходним уредбама.

Србија званично има 760.000 незапослених, а под претпоставком да се запосле сви људи, што је немогуће, и ако би просек субвенција био 5.000 € по раднику, нашој земљи би требало 3.8 милијарди €, на име субвенција, које би се дале пре свега страним фирмама! Зашто? Да би наши грађани радили код њих за 200 евра! Прво, наша држава нема толики новац, а друго није будућност наших радника да раде код странаца за 200 €! Тај концепт неолибералног капитализма није могућ у нашој земљи, а представља велику штету нашим радницима, јер са друге стране, имамо технолошки вишак запослених! Да се у Србији све лошије живи, те да субвенције нису дале никакве резултате, показује и најновије истраживање:  у ситуацији да имају непредвиђени трошак од 200 €, 37 одсто грађана Србије морало би нешто да прода или позајми новац, а њих 26% не би могло ни то! У чему се онда огледа садашњост и будућност? У стварању пословног амбијента (смањење пореза и доприноса, омогућавање повољних кредита, субвенција по броју запослених, односно новоотворених радних места, давање простора и земљишта у закуп чији је титулар права својине држава по повољним ценама…) који ће деловати стимулативно на отварање нових радних места, пре свега у подстицању наших предузетника, малих и средњих предузећа, посебно у области производње“, закључује у свом правном ставу мр Драган Пашић.

Трезвено сагледавање привредно економске ситуације,  стварности уопште, и развезивање барем неких од чворова око којих се лепе многи проблеми већ одавно је друштвена нужност.

Привредници, поготово мали домаћи који крећу од нуле и испод нуле с кредитима нимало повољним, којима се није посрећила транзиција, напротив, жале се,  додуше тихо, али  кукају на намете и неповољан пословни  амбијент. Њима као уосталом  и већини грађана Србије „боде“ очи то што стране компаније, које реше да дођу у Србију,  добијају хиљаде евра по једном отворном радном месту, док наши незапослени грађани  који се налазе на евиденцији Националне службе  за започињање сопственог посла могу   да добију субвенцију   у једнократном износу од 180.000 динара, односно 200.000 динара за незапослене особе са инвалидитетом, а на основу јавног позива и ако испуне веома захтевне услове.  На страну питање, који бизнис  може да се започне са 180 000 динара.

untitled

На официјелном сајту Националне службе за запошљавање  објављени су и услови: “Документација за подношење захтева: захтев са бизнис планом на прописаном обрасцу Националне службе; доказ о завршеној обуци, уколико није завршена у организацији Националне службе; обавештење подносиоца захтева о раније примљеној државној помоћи мале вредности, на прописаном обрасцу Националном службе; доказ о власништву пословног простора, уколико подносилац захтева располаже истим; доказ о власништву опреме, уколико подносилац захтева располаже истом; у случају да је подносилац захтева особа са инвалидитетом, потребно је доставити решење о инвалидности или процени радне способности и могућности запослења или одржања запослења и други докази релевантни за одлучивање.

Документација за закључење уговора: Уколико се одобри субвенција за самозапошљавање приступа се закључењу уговора уз који се прилаже следећа документација: фотокопија решења надлежног органа о упису у регистар, уколико није регистрован у АПР ; фотокопија потврде о извршеној регистрацијиј код Пореске управе ( образац РЕГ); фотокопија потврде о извршеној пријави на обавезно социјално осигурање; фотокопија картона депонованих потписа код пословне банке; фотокопија/очитана лична карта подносиоца захтева; средство обезбеђења уговорних обавеза; фотокопија/очитана лична карта жиранта и други докази у зависности од статуса жиранта.

Обавезе након потписивања уговора: Након потписивања уговора Корисник субвенције је дужан да: обавља регистровану делатност и измирује обавезе по основу јавних прихода најмање 12 месеци, почев од дана отпочињања обављања делатности;омогући праћење реализације и достави доказе о реализацији уговорне обавезе Националној служби и обавести Националну службу о свим променама које су од значаја за реализацију уговора, у року од 8 дана од дана настанка промене“. Није познато колико је незапослених до сада , од када постоје ове субвенције, упловило у свет бизниса и докле су догурали са 180 000 динара.

Средином октобра ове године велика бука дигла се  због одлуке Министарства привреде да британској ит-компанији “Ендава”, одобри субвенције, наводно, око  4,4 милиона евра, за запошљавање програмера . Због тога су српски ИТ професионалци покренули интернет петицију  Министарству привреде.

„ИТ стручњаци и привредници позивају Министарство привреде да откаже ову субвенцију, како би се, апелују, на тај начин одржала домаћа привредна грана.

“Министарство привреде субвенцијом од 4,4 милиона фаворизује једну софтверску компанију науштрб целог сектора – добре намере могу водити веома штетним последицама”, наводе разлоге за петицију, пренела је ТВ Б 92

Грађани поводом ових питања гледају упитно у Устав  који  каже да економско уређење у Републици Србији почива на тржишној привреди и да сви имају једнак правни положај на тржишту.

Члан  82 Устава  Републике Србије :

„Економско уређење у Републици Србији почива на тржишној привреди, отвореном и слободном тржишту, слободи предузетништва, самосталности привредних субјеката и равноправности приватне и других облика својине.

Република Србија је јединствено привредно подручје са јединственим тржиштем роба, рада, капитала и услуга.

Утицај тржишне привреде на социјални и економски положај запослених усклађује се кроз социјални дијалог између синдиката и послодаваца.“

Члан 84.   Устава

Сви имају једнак правни положај на тржишту.

Забрањени су акти којима се, супротно закону, ограничава слободна конкуренција, стварањем или злоупотребом монополског или доминантног положаја.

Права стечена улагањем капитала на основу закона, не могу законом бити умањена.

Страна лица изједначена су на тржишту са домаћим.“

На низ актуелних питања, пажњу су скренули радници Заставе ИНПРО у Крагујевцу, 20-ак инвалида рада, штрајком глађу који су започели  пре месец дана  у погонима фабрике, због неисплаћених зарада , иако с  маргина, такорећи невидљиви. Штрајкачи се противе, како јавља телевизија N1, да буду технолошки вишак и траже испитивање поступка продаје дела фабрике француском партнеру. Траже и бољи социјални програм, испитивање пословања фабрике, a  имају још девет захтева.

Њихова судбина је, нажалост, ноторни дежа ви  српске транзиције јер деле практично  удес  који је од почетка 2000-их погодио хиљаде грађана  који су  остајали без  посла, већина због лоших приватизација  бивших друштвених предузећа која су обично завршавала у стечају .

У јавном сектору ствари стоје другачије, али и ту „шарено“. Јавно предузеће Електропривреда Србије (ЕПС) које настоји да се реши технолошког вишка, најављују  отпремнине  од 650 евра за своје прекобројне, при чему би за превремени одлазак могли  да се пријаве чак и они с преко  30 година стажа, а тај гигант  је низ година завршавао с губицима, али се за просечне плате запослених може рећи да су друго име за „српски сан“.   Медији су недавно пренели извештаје Фискалног савета Србије  кад је реч  о платама у ЕПС-у  у току 2015 године.

„Како је наведено, по  извештају ЕПС-а о пословању у прошлој години   просечна нето зарада у предузећу износила је 79.979 динара, а у 2014. години 79.657 динара. У 2013. години просечна нето зарада у ЕПС-у износила је 79.274 динара и то се такође може видети у извештају о пословању ЕПС-а за 2014. годину“, истакао је Фискални савет.

С друге стране , по медијском извештавању, ЕПС  је у 2014.години по  консолидованом финансијском извештају тог јавног предузећа имао  губитак од 10,5 милијарди динара (око 86 милиона евра). Подаци  за 2012. годину, такође обајављени у  медијима,  гласе: „Јавно предузеће ‘Електропривреда Србије’ имало је губитак од 2,4 милијарде динара (око 20 мил ЕУР) објављено је у то време компанијском листу „Киловат-сат“ (кWх).

Директор Дирекције ЕПС за економско-финансијске послове Бранислав Вукосављевић је казао је да је тиме преполовљен губитак из 2011. године (4,8 милијарди динара)“, наведено је у овој информацији.   По подацима за  2010 годину , ЕПС  је ту годину „завршио с минусом од 3,2 милијарде динара, што је смањење губитка у односу на 2009. годину од скоро пет милијарди.

Проблем ЕПС-у ствара  и вишак запослених, а  решавање питања технолошког вишка,   како преноси Н1, „договорено је  по програму са ММФ-ом, такође и такозване рационализације у другим фирмама, али које, међутим, неће толико коштати пореске обвезнике“.

„Они који напусте електропривреду у просеку ће добити око 650 евра по години стажа. Вишкови у Железницама могу да, према досад познатим подацима, рачунају на између 140 и 190 евра по години, а, на пример, рудари у Ресавици, за већину фирми уобичајених 200 евра по години стажа“.

Министар рударства и енергетике Александар Антић изјавио је „да је основни проблем у Електропривреди Србије (ЕПС) што има више од 1.700 запослених који имају 40 година стажа, али мање од 65 година старости, и за њих су обезбеђене стимулативне накнаде како би отишли у пензију“. „Антић је новинарима рекао да се те стимулативне накнаде крећу од пет до 27 просечних зарада, али да ће тај новац углавном бити исплаћен онима који у ЕПС-у обављају најтеже послове – монтерима, рударима“…

За тако високе стимулативне  отпремнине у ЕПС-у грађани не виде разумљиве разлоге, а критиковане  су  и од појединих  синдикалних представника. Професор Љубодраг Савић  изјавио је за Н1 да  је упитна висина надокнаде, и да би сви запослени у држави требало да добију колико закон прописује. Ако би неко требало да има веће отпремнине, онда су то, каже, теренски радници.

„С друге стране неко ко је имао привилегију зато што је припадао некој политичкој партији, али да не буде забуне не мислим само на последњу власт, него на неколико последњих деценија, да се запосли у једном добром предузећу и добија високе стабилне и сталне плате, сад треба да га испратимо у пензију са тако високим отпремнинама“,изјавио је   Љубодраг Савић   у разговору са  Војиславом Стевановићем, новинаром Н1..

Слично је за Н1 коментарисао и  Зоран Михајловић из  Савеза самосталних синдиката Србије: „Крајње је некоректно и нелогично да правимо дискриминацију да неки запослени који су се стицајем околности нашли запослени у неком државном предузећу које смо сви ми изграђивали добију много веће накнаде, него што су то нека предузећа која су лошије пословала или била у таквој ситуацији да нису могла. Једноставно имамо многе раднике који су отишли без икакве отпремнине“, рекао је   Зоран Михајловић.

Правници  опет указују на  Устав  Србије.

На  члан  19:

“Јемства неотуђивих људских и мањинских права у Уставу служе очувању људског достојанства и остварењу пуне слободе и једнакости сваког појединца у праведном, отвореном и демократском друштву, заснованом на начелу владавине права”.

Ј.Ј.

Фото: „www.mc.rs“

Пријатељи сајта