ЛИЧНИ СТАВ: АДВОКАТ ДРАГАН ПАШИЋ, МАГИСТАР ПРАВНИХ НАУКА, О ЧЛАНУ 64а ПРЕДЛОГА ИЗМЕНА И ДОПУНА ЗАКОНА О ПОЉОПРИВРЕДНОМ ЗЕМЉИШТУ КОЈИ ЈЕ ВЛАДА УПУТИЛА У СКУПШТИНСКУ ПРОЦЕДУРУ
-Мислим да предложени нови члан 64а Закона о пољопривредном земљишту није у складу са Законом о пољопривредном земљишту и то са чланом 62. Наиме, тај члан 62 предвиђа да се пољопривредно земљиште у државној својини може дати у закуп који не може бити краћи од једне, нити дужи од 20 година, а за рибњаке и винограде 40 година. Овим предложеним чланом 64а предвиђа се закуп земљишта на период до 30 година- значи, десет година дуже од оног што прописује већ цитирани члан 62. Због те несагласности, уколико би се поднела иницијатива Уставном суду за оцену законитости и уставности овог члана, мислим да би таква иницијатива била прихваћена и да би Уставни суд утврдио да овај предложени члан 64а није у сагласности са целокупним текстом Закона о пољопривредном земљишту.
Питања се отварају и у вези тврдњи ратара и њихових удружења да овакво решење погодује крупном капиталу и да ће наши мали пољопривредници изгубити трку с великим инвеститорима. Дакле, има ли простора за такаву бојазан?
Сматрам да има. Постоје индиције да, заиста, такав нацрт измена закона погодује крупном капиталу и страним компанијама, а да су представници паорских удружења с разлогом забринути, јер то свакако не иде ратарима у прилог и оправдана бојазан постоји. Е, сад, није спорно да Закон о пољопривредном земљишту забрањује продају земљишта страним физичким и правним лицима. Дакле, власник пољопривредног земљишта не може бити страно физичко, односно правно лице. Тако је садашњим законским решењима то регулисано. Значи, што се тиче садашњег закона, немају разлога да буду забринути, у смислу да ће странци постати власници.
Међутим, с обзиром да је Споразумом о стабилизацији и придруживању који је Србија потписала са Европском унијом 2008. године предвиђено да се од 2017. године држављанима земаља чланица Европске уније омогући да под истим условима као и домаћи купују пољопривредно земљиште, и та бојазан домаћих ратара се чини реална.
Такве околности носе изазове и у погледу пласмана производње коју би остварио мали пољопривредник који обрађује, рецимо, десетак, па и двадесетак хектара земље и мали домаћи узгајивачи товне стоке.
Тај наш мали пољопривредник био би у ситуацији да своје производе продаје ономе ко има монопол на тржишту, јер би тај одређивао правила игре, а то би онда биле ултимативне цене и изнуђене цене, дакле, цене које би он одредио. То је нешто што у сваком случају не иде на руку сељацима, а знамо да је пољопривредна производња и пољопривреда у нашој земљи нешто што је реално могуће да се развија и да опстане. А на овај начин, сматрам да то само погодује одређеној интересној групи, страним компанијама, тајкунима, а никако људима који живе на селу.
Дакле, постоји бојазан да се 2017. године промени императивна законска норма која забрањује продају земљишта страним физичким и правним лицима, што значи да ипак постоји могућност да постану власници и лакше ће постати ако уђу у тако дугорочан закуп. У неким таквим околностима, парафразираћу речи ратара, они би стварно постали најамници код неких страних компанија и тајкуна. У сваком случају на тај начин би се добила јефтина радна снага, а не би се искористили постојећи капацитети које имају садашњи власници и корисници пољопривредног земљишта.
С друге стране, потенцијално у случају таквог следа, има и те како разлога да се страхује да би то могло утицати на повећање пражњења села. Ионако имамо проблем са миграцијом село-град, а на овај начин би се то пражњење села рапидно повећавало. По мом мишљењу, онда би с разлогом људи који живе на селу поставили питање њихове перспективе, тако да би заиста имали уништена села. Постоји реална бојазан да ће доћи до тога. Држава би морала да води рачуна о томе. Морају да се штите интереси нашег сељака, људи који су власници и корисници пољопривредног земљишта тако да се унапреди пољопривредна производња и да се још више развијају села, и да се људи мотивишу да живе на селима, јер ми и те како зависимо од пољопривредне производње. Ако се села празне и сељаци одлазе, онда то свакако није добро, дугорочно гледано и уопште што се тиче просперитета и нашег друштва.
Фото: Медија Центар
