Аутор: ЦИНС/Владимир Костић
Конзорцијуму у коме се налази фирма Инкоп, повезана са Звонком Веселиновићем, додељен је посао изградње дела Коридора 11, вредан више од 60 милиона долара. Иако је реч о пројектима који се финансирају новцем грађана Србије, имена фирми које учествују у изградњи коридора дуго су била ван очију јавности.
Енергопројект нискоградња, грађевинска фирма која је делом у државном власништву, уговорила је у марту прошле године изградњу аутопута од Лајковца до Љига у вредности од 155 милиона америчких долара без ПДВ-а. Више од трећине тог новца, преко 60 милиона долара, припало је конзорцијуму кога је Енергопројект изабрао за подизвођача и у чијем саставу се налазе Нуклеус из Лазаревца, Инкоп из Ћуприје и C&LC Гроуп из Београда.
Власница Инкопа је Душица Максимовић, рођена сестра Звонка Веселиновића, контроверзног косовског бизнисмена против којег се тренутно води поступак због сумњи за злоупотребе на другој деоници аутопута, такозваном Коридору 10.
Владимир Јевтић, некадашњи функционер Градске општине Лазаревац, власник је Нуклеуса, док се на челу C&LC Гроуп-а налази Јасмина Савић.
Аутопут од Лајковца до Љига део је такозваног Коридора 11 за кога је Србија до сада узела преко 500 милиона евра кредита који ће бити враћани новцем из буџета. Србија истовремено гради још једну значајну деоницу аутопута – Коридор 10, за кога је део новца такође обезбеђен из кредита.
На овим важним инфраструктурним пројектима у првом плану су углавном извођачи радова који формално добијају посао, али друге фирме – подизвођачи који обављају радове, често остају непознате јавности. Због тога Центар за истраживачко новинарство (ЦИНС), на основу података Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, објављује листу више од 200 предузећа која су до сада била или су још увек укључена у изградњу коридора у Србији. Реч је о фирмама које су Коридори Србије имали у својој евиденцији закључно са августом 2014. године.
На листи су и предузећа која се сада налазе на црној листи Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Белу и црну листу је Министарство први пут објавило крајем прошле године са циљем да се одвоје добре од лоших фирми које учествују у радовима финансираним новцем грађана. На њима се налазе предузећа и организације чија је делатност пројектовање, изградња и надзор у области саобраћајне инфраструктуре.
Коридори Србије кажу да врше контролу подизвођача али ван њиховог домашаја остаје велики број добављача и коопераната, углавном најамника радне снаге и механизације.
Фирма Инкоп је од 2013. године у власништву Душице Максимовић, рођене сестре Звонка Веселиновића, који је у жижу јавности доспео након сукоба на административном прелазу Јариње због чега га је пре четири година командант КФОР-а на Косову, Ерхард Древс, оптужио да стоји иза тих инцидената. Том приликом је дошло до сукоба између Срба са Косова и припадника КФОР-а, а прелаз је запаљен. Након тога, Веселиновић је у медијима често означаван као један од предводника у постављању барикада на Косову.
Против Веселиновића су у протеклом периоду покренута два поступка. Један се водио у Специјалном суду за организовани криминал где је био оптужен због нелегалног присвајања 32 камиона од лизинг компаније Хипо Алпе Адриа Лизинг. За ово дело је ослобођен почетком 2015. године.
Други поступак се још води пред Вишим судом у Пироту где га оптужница терети да је био саизвршилац у злоупотреби службеног положаја. Према наводима тужилаштва, група у којој је учествовао и Веселиновић, илегално је копала шљунак и испоручивала га за изградњу Коридора 10. Сумња се да су на тај начин зарадили више од 26 милиона динара. Према наводима оптужнице, у закупу земљишта са ког је шљунак ископаван учествовао је и Милан Милетић, данашњи директор фирме Инкоп. Милетић се у оптужници наводи као сведок у поступку.
Инкоп је основан 1992. године, а последњих неколико година, пре него га је преузела Веселиновићева сестра, приходи нису прелазили 2,9 милиона динара. Према финансијском извештају за 2013. годину на страници Агенције за привредне регистре (АПР), након што је Душица Максимовић постала власница, приходи износе 50,2 милиона динара.
Поред радова на Коридору 11, Инкоп је у скорије време био укључен на још неколико послова који су финансирани из буџета. Тако је 2013. године учествовао у реконструкцији тротоара у Карађорђевој улици у Ћуприји, а исте године и у реконстукцији пруге Гиље-Ћуприја-Параћин. У 2014. години су радили на нивелацији земљишта привредно-радне зоне Бунушевац, коју је финансирао Град Врање.
Звонко Веселиновић није желео званично да разговара са новинарима ЦИНС-а.
Друга фирма која је добила посао на изградњи Коридора 11, Нуклеус, у власништву је Владимира Јевтића. Он је од 2009. до 2012. године био члан већа Градске општине Лазаревац.
Јевтић каже да је он још раније купио подземљиште које је јако битно за посао изградње на тој деоници и да су због тог земљишта били у могућности да дају повољнију понуду.
“Ми смо другари сви па смо се скупили заједно и дали понуду Енергопројекту. Заједничку, јер ту треба пуно камиона, механизације и свега осталог. Направили конзорцијум, дали понуду Енергопројекту и прошли као најјефтинији понуђач”, објашњава Јевтић за ЦИНС.
Додаје да је са Инкопом раније радио неке ископе по Београду, а да данас сем овог посла не раде ништа друго.
“Ово је велики посао, тамо радимо дан и ноћ буквално”, каже Јевтић.
Директор Енергопројект нискоградње, Стојан Чолаков, није желео да прича на ову тему казавши да није у обавези.
“Дошло је до сарадње као и сваке друге”, кратко је рекао Чолаков.
Новац који су Инкоп и други чланови конзорцијума добили само је део од преко 500 милиона евра кредита који је држава узела за изградњу Коридора 11. Међутим, прави извођачи радова углавном су непознати јавности. У медијима су се углавном појављивали формални извођачи, а посао су заправо радиле стотине подизвођача и оних који су изнајмљивали радну снагу и механизацију – коопераната.
У фебруару ове године ЦИНС је од Коридора Србије тражио списак или другу документацију из које се може видети ко су све били подизвођачи на Коридору 11 од почетка градње овог аутопута. Коридори су у одговору навели да ЦИНС за ове информације мора да се обрати директно извођачима.
Ипак, неколико месеци касније, Дмитар Ђуровић, директор Коридора, каже да “они имају списак свих фирми које раде на Коридорима јер извођачи радова њих обавесте кога су узели за подизвођаче.”
После овог разговора Коридори су новинарима ЦИНС-а дали списак.
Ђуровић објашњава да Коридори дају сагласност на предложене подизвођаче на основу прописаних правила међународних уговора. Неке од ствари које проверавају су: извештај о бонитету за претходне две године, финансијски капацитети, референце и доказ о броју запослених.
Ђуровић каже да се извођач прво обрати инжењеру – компанији која врши надзор. Након што им инжењер достави документацију, ако је она исправна, Коридори дају сагласност. Ђуровић додаје да Коридори само дају сагласност потенцијалним подизвођачима а извођач између њих бира оне који ће и радити.
Неке компаније ипак не пролазе контролу Коридора, попут добављача, фирми које се баве транспортом и коопераната.
Фирма Врба грађевина из Тутина један је од коопераната на деоници Коридора 11 од Љига до Прељине. Ова фирма, иако основана 2011. године, нема поднет ниједан финансијски извештај до данас. Провера финансијских капацитета, као један од критеријума Коридора, на ову фирму се не примењује јер као кооперанти они не пролазе њихову контролу. Број телефона овог предузећа наведен у АПР-у није активан. Ни становници из насеља где би требало да је седиште фирме, нису знали да кажу ништа више о њој и њеном власнику.
Фирма Нова земља налази се на списку оних који су били или су још увек ангажовани на Коридору 10. Основана је 2012. године, до 2014. је пословала у губицима, а бави се одржавањем и уређењем околине. Према подацима АПР-а и Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, она нема ниједног запосленог. Нова земља је регистрована на адреси њиховог књиговође који је потврдио да они учествују у изградњи Коридора 10 где врше расејавање траве и постављају геотекстил поред пута.
„Они исплаћују раднике искључиво по уговору о делу. Немају стално запослених јер нема потребе за тим. Морали би да их нон стоп пријављују и одјављују”, рекао је књиговођа Горан Василов за ЦИНС и додао да ће фирма ипак имати једног запосленог на одређено почетком овог месеца.
Као контакт власника ЦИНС је добио једино његову мејл адресу, а на послата питања, у само једној реченици стигао је одговор да послују у складу са свим законима и да плаћају све порезе.
Економиста Милојко Арсић каже да штета по државу од ангажовања фирми без радника може бити у смислу неплаћања пореза али да је то штетно и за конкуренцију јер су такве фирме у стању да дају повољније понуде.
“Држава би требало да тражи од оног са којим је потписала уговор да се радови изврше у року и квалитетно али и да радници, без обзира ко их је ангажовао, раде легално у смислу да нема рада и плаћања на црно”, каже Арсић.
Инкоп и Нуклеус се не налазе на Белој и црној листи Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре зато што су у посао изградње ушле након што је листа направљена. Ипак, многе од фирми које су ангажоване на коридорима налазе се на црној листи Министарства.
Министарство није додавало нова предузећа на Белу и црну листу, али је периодично ажурирало показатеље на основу којих је направљена, за предузећа која се већ налазе на њој. Према подацима из марта ове године, од 174 фирме са црне листе – 124 немају ниједног запосленог на неодређено, одређено или по ауторским уговорима.
Инспекторат за рад је у неколико наврата на Коридорима 10 и 11 откривао раднике на црно. Последњи пут, 3. марта, пронађено их је 18. Они који су радили легално, били су ангажовани по уговору о раду или уговору о обављању привремених и повремених послова.
“Имамо проблем да ти радници раде на уговорима на неколико месеци и онда када покушају да се побуне, они их одмах одстране”, каже Соња Вукановић, председница Самосталног сидниката путара. Она додаје да јој није јасно како је могуће да фирма која нема ниједног запосленог учествује у вишемилионским пословима на инфраструктурним пројектима.
Осим броја запослених, критеријуми при прављењу листе предузећа били су: укупан дуг, број повреда на раду и рад на црно.
Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Зорана Михајловић је на представљању Беле и црне листе рекла да је држава због “договора у четири ока” на губитку више милијарди динара. Како Михајловић каже за ЦИНС, ова рачуница је направљена на основу директних и индиректних штета, попут лошег пројектовања или кашњења због компанија које не раде свој посао.
“Ако сте бирали фирме које то не могу да ураде, ако сте узимали подизвођаче којих нема, не раде свој посао како треба или немају опрему, ви правите штету. Ако имате пројектантске куће које пројектују тунеле који пет пута падају, ви имате велику штету. Да је све ишло по плану, па чак и да смо 20 одсто грешили, Коридор 10 је морао бити готов пре шест година”, каже Зорана Михајловић.
Извор: ЦИНС
