Управни одбори Радиотелевизије Србије и Радиотелевизије Војводине одлучили су да такса за јавне сервисе од 1. јануара 2016. године буде 500 динара, а тим поводом огласио се Центар за заштиту потрошача Форум из Ниша и затражио да се одустане од увођења те дажбине.
Форум ,у отвореном писму РТС, оцењује да у овом тренутку нема оправдања за увођење још једног намета грађанима Србије.
Предочавањем да 3,5 милиона грађана имају дугове за струју, асоцијација подвлачи и то да просечна зарада покрива две трећине просечне потрошачке корпе,а у појединим регионима свега једну трећину.
На причу о његовом величанству- јавном сервису који због светиње независног објективног информисања мора да се плаћа таксом преко струјомера која ће то, гле чуда, бескомпромисно гарантовати, док финасирање из буџета који грађани ионако већ пуне небројеним наметима и шаком и капом, носи опасност од утицаја власти, тешко да неко може да наседне.
У вези с овим питањем ваљало би се свакако присетити и осталих добро познатих реаговања јавности, указивања пре свега на чињенице да огроман део становника Србије већ плаћа гледање програма РТС-а, кроз претплату за тотал-тв и дигиталну или кабловску телевизију.
Из РТС-а одговарају да је Скупштина Србије донела Закон о јавним сервисима којим је утврђено да постоји такса и да њен износ мора да се одреди до 30. јуна, а да они само поштују тај закон и поступају по њему.
Једноставно и јасно образложење.
Грађанима, на другој страни, то и није неки аргумент, јер знају добро, да тај пропис није ни божански ни непроменљив, као и колико је натезања око свега било. Као да се од 2001. године, за последњих деценију и по, Србија није нагледала прописа доношених у различитим периодима уз хвалоспеве тадашњих владајућих већина, а испостављало се да су у пракси били добри само за интересе малобројних , али не и за већину грађана.
Посезање разних власти за качењем којекавих финансијских обавеза уз струјомере које грађани морају да имају у објектима, прерасло је од прошле деценије, поготово кад је реч о инсталисању дажбине за РТС, у својеврсну навику без покрића. Штавише, нико и не помишља да аргументовано образложи шта то није могло никако да се види на РТС-у док се финансирао из буџета, али је прошло захваљујући наплати претплате од децембра 2005. до августа прошле године, а да није реч о необичним модним стајлинзима, поготово оним који су понекад налик пародији на тужне приче путем којих „улазе“ у домове просечног домаћинстава .
Финансијска славина за РТС још док је постојала у форми претплате, такође од веселих чак 500 динара, већ се показала и као неоправдано и као неправедно захватање од грађана, који су, огромна већина, сиромашни, грцају под теретом бројних фискалних намета за све и свашта, али и под свакодневним поскупљењима животних потрепштина.
Није, уосталом, мали број грађана који уопште не желе да имају прескупи РТС у својим сиротињским кућама и застарелим тв апаратима, али и оних које иначе не занимају програмски садржаји те телевизије ,чак ни дично капитално остварење „Село гори, а баба се чешља“, ни н-та реприза серија „Бољи живот“, „Породично благо“, „Горе доле“, „Позоришта у кући“, „Камионџије“…
Искуствено се показало као потпуно непримерено то додатно оптерећивање становништва које већ веома тешко живи, које је због немаштине, у све већем проценту крезубо, безубо и очајно јер су им све недоступније чак и најосновније ствари. Осим тога никад није сувишно подсећање на велики проблем незапослености, на оне који ће на те гране пре или касније извесно доспети, на растућу сиротињу видљиву на сваком кораку.
Било би пожељно да власт јасно саопшти свој став о томе сматра ли да грађани Србије уопште имају право да се изјасне да ли желе или не желе да гледају програм РТС-а. Ако неће да га гледају, било да је назван јавни сервис, РТС, или како год, зашто би му од своје сиротиње па и богатства поклањали 500 динара месечно? Уколико пошто –пото мора да се наметне такса за РТС, нека је плаћа онај ко хоће да га гледа. Читава прича је, кад се све реално сагледа, помало и бизарна…
