ГРАЂАНИ ПРОТИВ УВОЂЕЊА ТАКСЕ ЗА РТС (2)
Десетак земаља у Европи и окружењу: Мађарска, Белгија, Холандија, Црна Гора, Бугарска, Шпанија, Украјина, Кипар, Исланд, Русија, Естонија, Луксембург, Литванија, Лихтенштајн, Португалија, директно из буџета, а не из додатне таксе и претплате, финансирају своје РТВ јавне сервисе којима се приписује обавеза да заступају интересе јавности, објективно, свестрано и потпуно информишу, те емитују и производе, не само комерцијалне, већ и некомерцијални програм са садржајима из културе, едукативне, образовне, документарне, верске емисије, да извештавају о еколошким, спортским и другим догађајима.
Власт у Србији се повела за већином земаља које имају ртв таксу или претплату, међу којима су и суседи Албанија, Хрватска, Македонија, БиХ, Словенија.
У Србији се после једногодишње паузе од укидања претплате за РТС од 500 динара (годишње око 60 евра), уводи такса у истом износу, такође уз струјомер. Центар за заштиту потрошача „Форум“ из Ниша, који се оштро противи увођењу, односно враћању таксе, још је пре годину дана упутио отворено писмо Министарству културе и информисања у којем је навело да „РТВ претплата није никава гаранција независности јавног сервиса, што се нажалост у пракси и до сада показало“.
– С друге стране, имамо институције које су на буџету али су потпуно независне, као на пример заштитник грађана, повереник за информације од јавног значаја. Није тачно да ЕУ тражи увођење ТВ претплате или неког сличног намета код нас, јер, на пример, Шпанија, Русија, Естонија, Луксембург, Литванија, Лихтенштајн и Украјина никада нису имале РТВ претплату, док су је Мађарска, Кипар, Исланд, Холандија, Португалија, Црна Гора и Бугарска у међувремену укинуле-наглашено је, између осталог, у том отвореном писму које, очигледно, није дотакло власт.
Према подацима из студије о моделима финансирања јавних сервиса коју је сачинио Истраживачки сектор Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине. Мађарска је 2002. године укинула плаћање РТВ таксе за грађане, а јавни сервис финансира мађарска Влада кроз порезе, а претплату плаћају правни субјекти.
У Холандији од 2000. године, кад је укинута такса, јавни сервис има субвенције холандске Владе, а сличан модел постоји и у Португалији, док се у Белгији финансира из пореза, наводи се у овој студији.
По јавно доступним информацијама, Црна Гора свој јавни сервис финансира директно из буџета.
-Музеј радио-телевизијских комунакција из Чикага објавио је да две трећине европских земаља и половина азијских и афричких користе РТВ таксу као начин финансирања јавних телевизија, док је то реткост у Америци. Висина и начин наплаћивања телевизијске таксе разликују се од земље до земље- наводи се у студији Истраживачког сектора Парламентарне скупштине БиХ у којој су, иако је сачињена 2007. године, подаци још увек, у највећој мери, релевантни.
По студији, годишња РТВ такса у Албанији износи 6,30 еура, али основни начин финансирања јавне телевизије је директно из пореза. У Румунији РТВ таксу за јавни сервис домаћинства плаћају 1 евро месечно, односно 12 евра годишње и наплаћује се уз рачун за електричну енергију, а осим реклама има и државне субвенције.
У Словачкој РТВ такса износи 42 евра годишње. У Босни и Херцеговини РТВ такса на годишњем нивоу износи око 44 евра, месечно 7,5 конвертибилних марака, а плаћа се уз телефонски прикључак. У Пољској ртв такса износи око 54 евра годишње, а постоји попуст до 8,5 посто за плаћање унапред.
У Чешкој за РТВ таксу грађани годишње издвајају око 58 евра, а у Македонији такође годишње око 57 евра. Домаћинства у Италији плаћају РТВ таксу годишње око 104 евра.
У Хрватској је ртв такса месечно око 10 евра, односно 1,5 посто просечне нето месечне плате, а прошлог месеца је у Хрватској иницирана онлајн петиција против таксе.
У Словенији грађани на име РТВ таксе годишње издвајају око 132 евра за финансирање Телевизије Словеније. Французи за РТВ таксу годишње плаћају око 116 евра.
У Немачкој, према извештајима немачких медија, свако домаћинство за РТВ-претплату просечно годишње плаћа око 216 евра, месечно око 17,98 евра, а из тих прихода се финансирају ТВ канали: ЗДФ, АРД, Дојчландрадио, АРТЕ, јавни “Трећи програм”, као и све јавне радио станице.
У Шведској за пет телевизијских канала и 16 радио станица, РТВ такса годишње износи 210 евра.
У Данској ртв такса износи годишње око 290 евра, у Швајцарској око 292 еура годишње, у Норвешкој годишње око 270 еура, а у Финској око 215 евра, такође на годишњем нивоу.
У Великој Британији грађани ртв таксу плаћају око 210 евра годишње. У чланку „Дејли мејла“ који је 17. маја ове године пренео београдски недељник “Њузвик”, наводи се да у Великој Британији, ТВ претплата за државни информативни сервис Би-би-си није омиљена, да број оних који је отказују износи у просеку 1000 дневно, док у последњих 15 месеци, укупан број оних који су отказали претплату износи 500.000.
У Србији се од 2016 године, поново уводи наплата за РТС од 500 динара уз струјомер, а све је као и свуда праћено кампањом да је такса или претплата гаранција независности јавног сервиса који има улогу да подстиче демократске процесе, осигурава заступљеност непристрасних вести и програма о актуелним дешавањима, а иста прича код нас је зачињена рекламом “власништво грађана Србије”.
Гласањем за закон о увођењу ртв таксе овдашња скупштинска већина је, очигледно, само била вођена опредељењем власти да нимало скромни РТС, не припушта на буџет, већ да га додатим наметом припаше на терет грађана. Наравно да се све на крају своди на то да се једној компанији обезбеђује сигурних неколико милиона евра месечно, осим прихода од реклама.
У грађанству је РТС, бар последњих десетак година, на гласу углавном по томе што се уз многа лица везују астрономски износи.
А колико је и шта овде власништво грађана Србије то су од 2001. године већ толико пута осетили на кожи, како кроз сопствену тако и судбину њихових предузећа остале друштвене својине, као и државних компанија, јер све власти су се потрудиле да им јасно ставе до знања где виде њихово место.
Извор упоредних података о начину финансирања јавних сервиса: студија Истраживачког сектора Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине
https://www.parlament.ba/sadrzaj/about/istrazivanja/default.aspx?id=20298&langTag=bs-BA&pril=b
