Ako ste po završetku školovanja nezaposleni u Srbiji, zagazili ste u treću deceniju života, a još živite u istom stambenom prostoru sa svojim, recimo, samohranim roditeljom koji je u aprilu primio platu 40 657 dinara, iako je prosečna potrošačka korpa za mesec mart 2015. godine iznosila 66.628,74 dinara, nemate pravo na besplatno zdravstveno osiguranje!
Da biste po važećem zakonu ostvarili to pravo u ovom trenutku, vaš samohrani roditelj koji vas još uvek izdržava iako ste možda nezaposleni doktor ili inženjer, ne sme da primi platu višu od 40 656 dinara, odnosno maksimalno 20 328 dinara po članu domaćinstva!
Nakon što se nezaposleni nađe u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, čeka ga procedura za ostvarenje prava na besplatno zdravstveno osiguranje pred šalterom nadležne filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje kojoj treba da podnese izvod iz evidencije nezaposlenih, radnu knjižicu, izjavu o cenzusu-da nema primanja i prosek primanja roditelja odnosno lica s kojim su u domaćinstvu!
Država je važećim propisma u oblasti porodičnih odnosa i zdravstvene zaštite izgleda utvrdila da je mesečni iznos po članu domaćinstva, u ovom trenutku od 20 328 dinara, a kako drugačije, sasvim dovoljan za sve pa čak i da se lečite!
Poznati beogradski advokat Nikola Nikolić tvrdi da „Ustav Srbije ne daje na bilo koji način mogućnost da se ograniče prava na socijalnu i zdravstvenu zaštitu“
-Naš Ustav afirmiše prava na socijalnu i zdravstvenu zaštitu-naglašava Nikola Nikolić.
Nikola Nikolić
Zaista, u Ustavu nigde ne piše da se pravo na zdravstvenu zaštitu na osnovu besplatnog zdravstvenog osiguranja punoletnih nezaposlenih građana Srbije starijih od 26 godina vezuje za primanja njihovih roditelja ili bilo kog člana domaćinstva, ili kako to piše „ samo pod uslovom da njihov mesečni prihod, po članu porodice nezaposlenog lica, ne prelazi iznos minimalne zarade u neto iznosu, utvrđene u skladu sa propisima o radu, u mesecu podnošenja prijave“.
Bez obzira da li je za ovu situaciju uopšte relevantno, postavlja se i pitanje kako nezaposlen čovek u ozbiljnim „mladim“ godinama koji izvesno ima ljudska prava na dostojanstvo i da ne bude diskriminisan, ta prava i da ostvari u bizarnoj situaciji koja ko zna koliko može da traje, da je izdržavano lice, a njegov roditelj čija mesečna primanja po članu možda samo za dinar- dva premašuju iznos minimalne zarade u državi i jedva krpe sirotinjski kraj s krajem, praktično je dužan da mu privatno obezbedi lečenje, zdravstvenu zaštitu.
To je stvarnost nezaposlenih mladih ljudi u Srbiji u kojoj su svima puna usta brige za mlade, za sve građane , pogotovo za zdravstvenu zaštitu, priče o socijalno pravednoj državi Srbiji u kojoj se najavljuju „penzije veće nego ikad“.
(Iz Ustava Republike Srbije)
Član 3
Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima.
Član 18
Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno se primenjuju.
Ustavom se jemče, i kao takva, neposredno se primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima. Zakonom se može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava.
Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače se u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.
Član 19
Jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava.
Član 21
Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki.
Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.
Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima.
Član 22
Svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.
Građani imaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom.
Član 23
Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite.
Član 24
Ljudski život je neprikosnoven.
Član 68.
Svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja.
Deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi način, u skladu sa zakonom.
Zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova uređuju se zakonom.
Republika Srbija pomaže razvoj zdravstvene i fizičke kulture.
PROSEČNA POTROŠAČKA KORPA ZA MART 2015 . IZNOSI 66.628,74 dinara
MART 2015. GODINE
„Kupovna moć merena odnosom prosečne neto zarade i nove PROSEČNE, odnosno nove MINIMALNE potrošačke korpe u martu 2015. godine je ista u odnosu na prethodni mesec.
