STEČAJNI POSTUPCI U BEOGRADSKOJ BANCI , JUGOBANCI , BEOBANCI I INVESTBANCI
Jugobanka, jedna od četiri najveće državne banke, nad kojima su otvoreni stečajni postupci 3. januara 2002. godine, potražuje blizu 300 miliona evra od pravnih lica sa Kosova i Metohije, piše novosadski Dnevnik u izdanju od 11. arpila.
„Nekada najveće državne banke Beogradska, Jugobanka, Beobanka i Investbanka, posle 13 godina stečaja i unovčenih više od pola milijarde evra stečajne mase, do ovih dana, i dalje imaju velike vlasničke udele kod brojnih pravnih lica, stotine hiljada kvadrata nekretnina različite namene i ogromna potraživanja, više od 300 miliona evra samo od pravnih lica na Kosovu! Najbliže finalizovanju su ranije pokrenuti postupci likvidacije nad poslovnim jedinicama Jugobanke i Beogradske banke u Njujorku i u Nikoziji nad kiparskom jedinicom Beogradske banke. Od 2013. nad imovinom Jugobanke na teritoriji Hrvatske vodi se stečajni postupak pred Trgovačkim sudom u Splitu“, prenosi ovaj dnevni list.
Njujork i Kipar
„-Od 2009. godine, u Americi se vodi poseban stečajni postupak nad Jugobankom- Agencijom Njujork, a od 2013. i nad imovinom Jugobanke na teritoriji Republike Hrvatske pred Trgovačkim sudom u Splitu. Postupak u Njujorku je u fazi finalizacije . U postupku pred sudom u Splitu održano je jedno ročište za ispitivanje prijava potraživanja, ali je još u toku revizija pred Vrhovnim sudom Republike Hrvatske protiv otvaranja tog postupka-navodi Agencija za osiguranje depozita u informciji Dnevniku.
„U postupku u Americi za jedinicu Jugobanke u Njujorku, likvidacioni upravnik priznao je potraživanja poverilaca koje je ocenio osnovanim, od kojih je najveće potraživanje država sukcesora bivše SFRJ depoziti NBJ SFRJ, tako da se uskoro očekuje deoba likvidacione mase i namirenje do 30 posto utvrđenih potraživanja. Troškovi likvidacionog postupka za ovu poslovnu jedinicu finansirani su iz njene likvidacione mase, a Jugobanka je imala troškove angažovanja advokatske kancelarije, radi kontinuirane komunikacija s likvidatorom iz SAD.
U Americi je u završnoj fazi i postupak likvidacije poslovne jedinice Beogradske banke u Njujorku koji je pokrenut u januaru 2002. godine. U Nikoziji je u toku postupak likvidacije nad poslovnom jedinicom Beogradske banke na Kipru. Kiparski likvidatori u Službenom glasniku Republike Kipar objavili poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja zaključno sa 26. septembrom 2014. godine, a još nisu dostavili podatke o visini prijavljenih potraživanja. I ova dva postupka finansiraju se iz sredstava likvidacione mase jedinica u Nikoziji i u Njujorku“, piše Dnevnik
„Od pokretanja stečaja, odlukom bivše Narodne banke Jugoslavije u januaru 2002, do ovih dana, zbirni troškovi stečajnih postupaka ove četiri banke, po podacima iz izveštaja od 2008 godine i onim svežijeg datuma, kojima raspolaže naš list, uveliko su premašili 50 miliona evra sa tendencijom da, ako već nisu, dostignu i devetu cifru.
Tokom trinaest godina troškovi stečaja za Beobanku kreću se oko 24 i po miliona evra, približno i za Jugobanku, za Beogradsku banku se u odsustvu preciznih informacija prepostavlja da su oko te cifre, a da su za nekoliko miliona manji za Investbanku, a sve banke su isplatile poverioce prvog reda, potraživanja naših građana za takozvanu staru deviznu štednju.
Otvaranje stečaja nad ovim banakama koje su imale ogromnu imovinu u različitim vrstama potraživanja, plasmanima, akcijama u nekretninama, povukli su hiljade sudskih postupaka u svrhu utvrđivanja potraživanja, a značajna je bila čak i pokretna imovina, sefovi i drugi specifičan bankarski inventar, umetničke slike, nameštaj, vozila…
U cilju uvećanja stečajne mase sve četiri banke u stečaju svoja slobodna novčana sredstva oročavaju kod poslovnih banaka i ulažu u Državne hartije od vrednosti, saopštila je Dnevniku Agencija za osiguranje depozita, stečajni upravnik banaka.
Beogradska banka je od otvaranja postupka stečaja do 31. decembra 2014. godine naplatila 16,5 milijardi dinara potraživanja i ostvarila priliv od prodaje imovine i vlasničkih udela u kapitalu pravnih lica ukupno 368,4 miliona dinara. Na dan otvaranja stečaja Beogradska banka posedovala je nepokretnosti ukupne površine 6.493,93 kvm –navodi Agencija za osiguranje depozita, na pitanja „Dnevnika“ i napominje da je prodata nepokretna imovina ukupne površine 906,61 kvm.
Ova banka i sada poseduje poslovni prostor od 3.705 kvm u Palati „Albanija“, za koji je podneto nekoliko zahteva za restituciju, i prostor od 1.882,32 kvm u Sremskoj ulici u Beogradu. Beogradska banka je tokom dosadašnjeg stečaja prodala oko 80 posto vlasničkih udela, a 2005. godine, u skladu s rešenjem Trgovinskog suda, prodat je paket nenaplativih potraživanja u procentu od 11,5% vrednosti. U vezi troškova stečaja Agencija ne navodi iznos ni za jedan period, ali kaže da je Beogradska banka sve troškove stečajnog postupka pokrivala prihodima od zakupa poslovnog prostora, refundiranih troškova i kamata na oročena slobodna sredstva. Od ukupno 320 sudskih postupaka u vezi potraživanja, većina do sada okončanih bila je ukorist banke.
Beobanka, po zvaničnim podacima koje smo dobili od Agencije, od otvaranja stečaja po stanju od 31.decembra 2014, unovčila je stečajnu masu u iznosu od 19,43 milijarde dinara, a od domaćih i stranih pravnih lica potražuje još ukupno 48,84 milijarde dinara. Čak 47,3 milijarde dinara Beobanka potražuje od pravnih lica koja se nalaze u postupku stečaja restrukturiranja ili privatizacije. Za staru deviznu štednju štediša iz Crne Gore u iznosu oko 251,8 hiljada evra, izvršena je rezervacija sredstava, a isplata će biti obavljena nakon dogovora i usaglašavanja svih dugovanja i potraživanja Republike Srbije i Republike Crne Gore. Beobanka je takođe u istom periodu ostvarila prihod od 2,97 milijardi dinara od rentiranja neprodate imovine, kamata na oročena slobodna novčana sredstva i refundacije raznih troškova. Prodaja preostale pokretne i nepokretne imovine Beobanke u stečaju je otežana zbog ekonomske krize i stanja na tržištu. Tako je, navodi kao primer Agencija za osiguranje depozita, prodaja fabričkog kompleksa Livnica-Novi Beograd dvaput oglašavana za prodaju, ali prodaja nije realizovana, a nije bilo zainteresovanih ni za kupovinu poslovnog prostora u Carice Milice u Beogradu. U vezi utvrđivanja potraživanja ukupno je pokrenuto oko 14.500 postupaka od kojih je oko osamdeset posto okonačano u korist banke, a trenutno se vodi 1.397 pred sudovima u Srbiji. Najveći sporovi su protiv dužnika banke koji su u stečaju, kompanija Kluz, IKL, BTC, a u toku je 977 izvršnih postupaka protiv dužnika pravnih i fizičkih lica.
Beobanka je posedovala 86.856,20 kvm poslovnog prostora, 2.784,75 stambenog, turističko rekreativne objekte površine 2.855,90 kvm i 134.064 kvm građevinskog i poljoprivrenog zemljišta. Od 226,7 hiljada kvadratnih metara različitih nepokretnosti do sada je prodato 98,49 hiljada kvadrata. Beobanka je prodala 50 posto ukupnih vlasničkih udela koje je imala kod domaćih i mešovitih banaka i finansijskih institucija, a 25 posto od ukupnog broja udela koje je imala kompanija. Beobanka je u skladu sa rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu, 31. maja 2005. godine, putem tendera prodala svoja nenaplativa potraživanja od 2 673 531 827 dinara za 312 647 361 dinara. Ukupni troškovi stečajnog postupka Beobanke od pokretanja pre trinaest godina, iznose oko 2,14 milijardi dinara i u potpunosti se pokrivaju ostvarenim prihodima.
Investbanka je na kraju 2014. godine imala stečajnu masu oko 71 milijardi dinara u potraživanjima od pravnih i fizičkih lica, knjigovodstvenoj vrednosti akcija i udela, procenjenoj vrednosti neprodatih nekretnina i knjigovodstvenih vrednosti ostalih osnovnih sredstava i opreme. Stečajni upravnik Agencija za osiguranje depozita navodi da se ne može predvideti brzina završetka aktivnosti stečajnog postupka Investbanke.
-U delu poslova po osnovu stare devizne štednje građana iz bivših republika SFRJ-precizira Agencija- tek predstoji donošenje Zakona o regulisanju načina i rokova isplate. U vezi poslova s pravnim licima, posle ukidanja statusa preduzeća „u restrukturiranju“, očekuje se pokretanje stečajnih postupaka ili učestvovanje u planovima za reorganizaciju preduzeća, od kojih banka ima velika potraživanja.
-Takođe je važna činjenica da nije prodata celokupna imovina banke, kako u Republici Srbiji, tako i u bivšim republikama SFRJ. Još nisu završeni ni veliki sporovi, što utiče na formiranje stečajne mase. Investbanka je imala ukupno i do 3.500 pokrenutih sporova u vezi potraživanja.
– Sporovi su se vodili u Sloveniji, a okončani su uputom na potraživanje u postupku sukcesije. U Hrvatskoj su još u toku pokušaji povraćaja imovine-nekretnina, u Bosni i Hercegovini vode se četiri parnice po osnovu potraživanja od te države, kao i pokušaji prodaje preostalih nekretnina, koje nisu u državini banke. Trenutno je u toku još oko 1.500 aktivnih predmeta-precizira Agencija- Na dan otvaranja stečajnog postupka Investbanka je na 193 lokacije imala oko 65.000 kvm poslovnog prostora na teritoriji Srbije sa pokrajinom Kosovo i Metohija, ali i u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Sloveniji.
Tokom stečajnog postupka prodato je oko 59.000 kvm poslovnog prostora i ostvaren priliv od blizu 42 miliona evra. Među prodatim prostorom se nalaze i sportsko-rekreativni centri na Kopaoniku, u Katićima i u Grockoj. U postupcima izvršenja, Investbanka je, naročito u poslednje vreme, suočena s problemom dodeljivanja imovine koja se u sudskim ili stečajnim postupcima ne može prodati, što -ukazuje Agencija- otežava stečajni postupak i povećava troškove stečaja zbog obaveze uknjižbe, obaveza plaćanja poreza na prenos i poreza na imovinu, i pokušaja ponovne prodaje stečene imovine.
Od 2002. do kraja 2014. godine Investbanka u stečaju ostvarila je ukupan prihod od oko 9 milijardi 375 miliona dinara, od toga oko 494 miliona dinara po osnovu oročenih sredstava. Pored toga, ostvareni su prilivi i po osnovu zakupa, refundacije troškova i dividendi od oko 743.678.812 dinara. Ukupno su ostvareni prilivi od oko 84,3 miliona evra. Investbanka ima akcije u još 14 pravnih lica, knjigovodstvene vrednosti 287.238.044 dinara, ali nisu sve podobne za prodaju, s obzirom na to da nisu na Centralnom registru hartija od vrednosti. Investbanka ima i 2.599 akcija u Jubmes banci. Prosečni mesečni troškovi stečajnog postupka Investbanke, kako je navela Agencija u informaciji Dnevniku, iznose do 5 miliona dinara. Inače, naš list je 2008. godine imao uvid u izveštaj o stečaju u Investbanci do jula te godine, u kojem je iznet podatak da je Investbanka od 2002. do 31. juna 2008. godine, imala ukupne troškove stečajnog postupka oko milijardu i 126 miliona dinara.
Jugobanka, po podacima koje smo 9. aprila dobili od Agencije za osiguranje depozita, unovčila je stečajnu masu u ukupnom iznosu 8,3 milijardi dinara.
Značajni prihodi ostvareni su od prodaje učešća u kapitalu pravnih lica u iznosu od 1,4 milijardi dinara.
-Ima problema-navodi Agencija- u regulisanju dugova pravnih lica s teritorije Kosova i Metohije od kojih Jugobanka potražuje blizu 300 miliona evra. Veliki je broj dužnika preduzeća u restrukturiranju- 30, u stečaju i likvidaciji 53 i ostalim statusima 54, protiv kojih se sprovode izvršni i drugi postupci.
-Potraživanja od dužnika s teritorije Republike Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije iznose preko 250 miliona evra i bez dogovora država sukcesora bivše SFRJ o sprovođenju Sporazuma o sukcesiji (Aneks G), ne postoji mogućnost naplate tih dugovanja i regulisanje statusa imovinskih prava-objašnjava Agencija za osiguranje depozita. Od dana pokretanja stečajnog postupka, ukupno je vođeno 3.210 sudskih postupaka, od toga 91 pred sudovima u inostranstvu. Okončano je 128 sporova ukupne vrednosti oko 360 miliona evra, pri čemu su u korist Jugobanke utvrđena potraživanja od 256 miliona evra, a u korist poverilaca 104 miliona evra. U toku je još 7 postupaka vrednosti 80 miliona evra. Trenutno Jugobanka vodi 998 postupaka pred različitim sudovima u Srbiji. Pred inostranim sudovima, u toku je 68 sudskih postupaka: 35 u Hrvatskoj, 1 u Makedoniji, 21 u Crnoj Gori i 11 postupaka u Bosni i Hercegovini. Na početku stečajnog postupka Jugobanka je posedovala 124 objekta ukupne površine od 64.524 m2 na više lokacija u Srbiji, Crnoj Gori i u Hrvatskoj, odmarališta u Dubrovniku, na Krku i na Hvaru. U toku stečaja prodato je 108 objekata ukupne površine 51.550 kvm, uključujući odmaralište u Dubrovniku. Ostalo je neprodato 16 objekata, ukupno 12.974 kvm, među kojima i objekti u Hrvatskoj na kojima se Republika Hrvatska upisala kao vlasnik, zbog čega se vode sudski sporovi. Banka je bila vlasnik 45 posto dela odmarališta na Kopaoniku, koje je prodato 2013. godine Republici Srbiji. I Jugobanka je 2005. godine, u skladu sa rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu, prodavala svoja nenaplativa potraživanja javnim tenderom od 24 dužnika u bruto iznosu od 241 miliona dinara naplaćeno je 28,2 miliona dinara. U periodu 2002 – 2014. godine, od ukupnih troškova stečajnog postupka Jugobanke, kako je „Dnevniku“ navela Agencija, na teret stečajne mase odnosi se 469,1 milion dinara, odnosno 18,9 odsto ukupnih troškova. Ostatak je pokriven prihodima od zakupa, refundacijama plaćenih troškova i prihodima od kamata na oročena sredstva od unovčene stečajne mase.“
Izvor: „Dnevnik“, dnevni list
