Ново суђење због смрти Љиљане Арамбашић пре 13 година

ljiljanaarambasicПОНОВЉЕНО СУЂЕЊЕ ЗА ЛЕКАРСКУ ГРЕШКУ ЗБОГ СМРТИ ОСАМНАЕСТОГОДИШЊЕ ЉИЉАНЕ АРМАБАШИЋ 2002 . ГОДИНЕ

У Првом основном суду у Београду 17. априла почиње ново суђење лекарима оптуженим за „несавесно лечење“ Љиљане Арамбашић (18), која је преминула од упале слепог црева 21. фебруара 2002. године.

На оптуженичку клупу поново ће сести лекари Клиничког центра у Београду Милош Радовић, Вера Миленковић, Гордана Милетић, Србољуб Милићевић и Александар Јовановић, јер је Апелациони суд наложио понављање поступка, укинувши првостепену пресуду из априла 2012. године, како је саопштено, „због битне повреде одредаба кривичног поступка, јер нису дати довољни и аргументовани разлози о чињеницама који су предмет доказивања, а они разлози који су дати су нејасни“.

Првостпеном суду је наложено да у поновљеном поступку, прецизно утврди, између осталог, који је лекар био задужен за оштећену, као и да се испитају судски вештаци на више околности везано за успостављање дијагнозе упале слепог црева.

Током претходног суђења сви лекари су негирали кривицу и изразили дубоко жаљење због трагедије.

Да ли ће после пуних тринаест година судови успети да утврде све неопходне чињенице и има ли кривице лекара за смрт девојке?

Осамнаестогодишња Љиљана Арамбашић преминула је, како је утврђено обдукцијом, од сепсе због упале слепог црева, а током шест дана од тренутка када је у београдском Ургентном центру затражила лекарску помоћ, упућивана је и хоспитлизована у неколико болница, па чак и на Ф одељењу Института за неуропсихијатријске болести „Лаза Лазаревић”.

Током суђења је утврђено да се Љиљана Арамбашић јавила због јаких болова у стомаку у Ургентни центар 15. фебруара 2002, а дежурни хирург је проценио да су тегобе гинеколошке природе па је примљена на Гинеколошко акушерску клинику (ГАК), где јој је одређена антибиотска терапија. Из ГАК-а су Љиљану, пошто је непрестано вриштала, упутили у Институт за неуропсихијатријске болести „Лаза Лазаревић“, а тамо су стручњаци одмах закључили да није пацијент за њих и одвезли су је у Ургентни центар. Због високе температуре, девојка, међутим, није хоспитализована у Ургентном центру, већ је упућена у Институт за инфективне и тропске болести, где је 21. фебруара примљена у коми и исте ноћи је преминула.

Неуропсихијатар у Институту „Лаза Лазаревић“ др Младен Зец потврдио је на суђењу 18. априла 2012.године, да је Љиљана Арамбашић примљена на Ф- одељење 20. фебруара 2002. у 9 часова.

–Након што сам добио судски позив за сведочење отишао сам у Институт да бих се увидом у историју болести подсетио детаља, али то није било могуће јер је документација нестала. Сећам се да је девојчица 20. фебруара 2002, била преведена с гинекологије на Ф-одељење института др „Лаза Лазаревић“ . До краја моје смене тога дана, девојци је ради смирења дата једнократна терапија и укључена јој је инфузија јер није хтела да једе. Сутрадан, по доласку на посао, био сам шокиран вешћу да је преминула око 1 час иза поноћи на Институту за инфективне и тропске болести. Како сам сазнао, око 17 часова девојчица је добила високу температуру и наш дежурни лекар и сестра одвезли су је нашим колима у Ургентни центар. Међутим, тамо су у тријажи рекли да се упути у Институт за инфективне и тропске болести-испричао је бивши начелник Ф одељења др Зец, пред судским већем Првог основног суда, априла 2012. године.

Клинички центар, нагласио је др Зец, за консултанта има Клинику за психијатрију „Владимир Вујић“ која је у кругу центра, и сматрам да није у реду што је пацијенткиња на овакав начин доведена у Институт за неуропсихијатрију, већ је требало да позову психијатра свог консултанта .

Адвокат Миодраг Матић, пуномоћник оштећене, у завршној речи изнетој на крају претходног суђења, огорчено је констатовао да је Љиљана Арамбашић умрла у најтежим боловима због упале слепог црева шест дана након што је примљена у Клинички центар, јер јој, како је истакао, “није била пружена никаква медицинска помоћ“.

– У Србији постоји мишљење да су лекари безгрешни, а лекари тврде да су све учинили и да је пацијент умро јер је бог тако хтео –закључио је Миодраг Матић.

Пријатељи сајта