ИЗАЗОВИ ПОЈЕДИНИХ НОВИНА ПРЕДВИЂЕНИХ ПРЕДНАЦРТОМ ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА, ПРЕДЛОГ УВОЂЕЊА НОВИХ ИНСТИТУТА: „СУРОГАТ МАТЕРИНСТВО“ – РАЂАЊЕ ЗА ДРУГОГ
ПРОФЕСОР ДР МИЛАН ШКУЛИЋ
Питање увођења „сурогат материнства“: Србија нити је за то зрела нити је та идеја, по мени, баш сасвим оправдана.
У основи сам против тога. Увођење сурогат материнства било би велика радикална новина у нашем породичном законодавству која би, пре свега, имала значајне импликације за ту грану праву,али би свакако довела и до неких значајних последица везано за кривично право где би морало да се размисли о неким облицима кривичноправне заштите, како оних родитеља који дају биолошки материјал, тако и такозване сурограт мајке која рађа за те родитеље. Сама концепија је доста котроверзна. То у свету баш није општеприхваћено. Релативно је мало држава које имају тај механизам и ту потенцијално може доћи до проблема, како на породичноправном плану тако и на плану кривичног законодавства. Сматрам да треба бити опрезан са тако нечим. То је новина и ту може да буде спорно неколико ствари. Основна идеја увођење тог института у наше породично законодавство, ако би се то увело, јесте да се омогући жени која не може сама да роде дете из неких биолошких медицинских разлога, због неких проблема и болести, да може да постане мајка тако што би од биолошког материјала њеног и њеног супруга или партнера, за њих дете родила нека жена. Међутим, у свету је увелико ушло у праксу да се, нажалост, то пуно злоупотребљава тако што често жене које не желе да буду мајке на класичан начин- просто не желе да рађају- зато што, да кажемо грубо, чувају линију, не желе да се излажу неким последицама које би да наступе због трудноће и рађања, а имају новац да финансирају тако нешто, одлуче и да плате жене да за њих роде децу. То код нас, по решењу како је предвиђено, не би било омогућено формално, али ми не можемо да елиминишемо да у пракси евентуално дође до злоупотреба тих врста. Ја сам ту врло опрезан и мислим да би се чак врло вероватно у неким нашим условима то у пракси свело на баш такве злоупотребе. Потенцијалне злоупотребе треба спречити, између осталог, и кривичним законодавством. Али, мислим да увођење такве праксе треба врло опрезно размотрити. Нисам сиуран да је то баш добра идеја. У Србији, нажалост, има све мање деце, проблем је са наталитетом, али то се не може решити на овај начин, већ далеко пре другим мерама којима држава може да подстиче жене које могу да рађају децу, да то и чине. Лично, као човек и као неко ко се бави правом, мислим да је далеко практичније и поштеније да неко ко не може да има децу, усвоји дете него да се упушта у овакво нешто.
Ако би се увео такав институт, а лично сам против тога у основи, то би морало да се рефлектује и на кривично законодавство увођењем неких посебних дела или неког дела везано за злоупотребе тог типа. Кривично законодавство и сада има нека дела, попут, рецимо- преваре где би се то могло подвести у неким околностима, али боље је имати посебна кривична дела.
Мислим да Србија нити је за то зрела нити је та идеја по мени баш сасвим оправдана. Објаснио сам да тај институт тамо где већ постоји, нажалост, далеко се више користи да би се практично жене поштеделе рађања, оне које то не желе, а имају пара да финансирају да нека жена за њих роди дете. Код нас то не би било могуће формално из разлога јер би било прописано да се то чини само кад је оправдано из разлога медицине када жена не може сама да рађа. Али бојим се да би у пракси било злупотреба и да би се то пуно користило баш у те сврхе за које није прописано. Мислим да то није етички, не допада ми се као идеја. Понављам, по мени је далеко моралније и боље да неки брачни пар, ако из неких разлога не може да има децу, просто усвоји дете, да помогне и себи и том детету које је без родитеља.
