IZAZOVI POJEDINIH NOVINA PREDVIĐENIH PREDNACRTOM GRAĐANSKOG ZAKONIKA, PREDLOG UVOĐENJA NOVIH INSTITUTA: „SUROGAT MATERINSTVO“ – RAĐANJE ZA DRUGOG
PROFESOR DR MILAN ŠKULIĆ
Pitanje uvođenja „surogat materinstva“: Srbija niti je za to zrela niti je ta ideja, po meni, baš sasvim opravdana.
U osnovi sam protiv toga. Uvođenje surogat materinstva bilo bi velika radikalna novina u našem porodičnom zakonodavstvu koja bi, pre svega, imala značajne implikacije za tu granu pravu,ali bi svakako dovela i do nekih značajnih posledica vezano za krivično pravo gde bi moralo da se razmisli o nekim oblicima krivičnopravne zaštite, kako onih roditelja koji daju biološki materijal, tako i takozvane surograt majke koja rađa za te roditelje. Sama koncepija je dosta kotroverzna. To u svetu baš nije opšteprihvaćeno. Relativno je malo država koje imaju taj mehanizam i tu potencijalno može doći do problema, kako na porodičnopravnom planu tako i na planu krivičnog zakonodavstva. Smatram da treba biti oprezan sa tako nečim. To je novina i tu može da bude sporno nekoliko stvari. Osnovna ideja uvođenje tog instituta u naše porodično zakonodavstvo, ako bi se to uvelo, jeste da se omogući ženi koja ne može sama da rode dete iz nekih bioloških medicinskih razloga, zbog nekih problema i bolesti, da može da postane majka tako što bi od biološkog materijala njenog i njenog supruga ili partnera, za njih dete rodila neka žena. Međutim, u svetu je uveliko ušlo u praksu da se, nažalost, to puno zloupotrebljava tako što često žene koje ne žele da budu majke na klasičan način- prosto ne žele da rađaju- zato što, da kažemo grubo, čuvaju liniju, ne žele da se izlažu nekim posledicama koje bi da nastupe zbog trudnoće i rađanja, a imaju novac da finansiraju tako nešto, odluče i da plate žene da za njih rode decu. To kod nas, po rešenju kako je predviđeno, ne bi bilo omogućeno formalno, ali mi ne možemo da eliminišemo da u praksi eventualno dođe do zloupotreba tih vrsta. Ja sam tu vrlo oprezan i mislim da bi se čak vrlo verovatno u nekim našim uslovima to u praksi svelo na baš takve zloupotrebe. Potencijalne zloupotrebe treba sprečiti, između ostalog, i krivičnim zakonodavstvom. Ali, mislim da uvođenje takve prakse treba vrlo oprezno razmotriti. Nisam siuran da je to baš dobra ideja. U Srbiji, nažalost, ima sve manje dece, problem je sa natalitetom, ali to se ne može rešiti na ovaj način, već daleko pre drugim merama kojima država može da podstiče žene koje mogu da rađaju decu, da to i čine. Lično, kao čovek i kao neko ko se bavi pravom, mislim da je daleko praktičnije i poštenije da neko ko ne može da ima decu, usvoji dete nego da se upušta u ovakvo nešto.
Ako bi se uveo takav institut, a lično sam protiv toga u osnovi, to bi moralo da se reflektuje i na krivično zakonodavstvo uvođenjem nekih posebnih dela ili nekog dela vezano za zloupotrebe tog tipa. Krivično zakonodavstvo i sada ima neka dela, poput, recimo- prevare gde bi se to moglo podvesti u nekim okolnostima, ali bolje je imati posebna krivična dela.
Mislim da Srbija niti je za to zrela niti je ta ideja po meni baš sasvim opravdana. Objasnio sam da taj institut tamo gde već postoji, nažalost, daleko se više koristi da bi se praktično žene poštedele rađanja, one koje to ne žele, a imaju para da finansiraju da neka žena za njih rodi dete. Kod nas to ne bi bilo moguće formalno iz razloga jer bi bilo propisano da se to čini samo kad je opravdano iz razloga medicine kada žena ne može sama da rađa. Ali bojim se da bi u praksi bilo zlupotreba i da bi se to puno koristilo baš u te svrhe za koje nije propisano. Mislim da to nije etički, ne dopada mi se kao ideja. Ponavljam, po meni je daleko moralnije i bolje da neki bračni par, ako iz nekih razloga ne može da ima decu, prosto usvoji dete, da pomogne i sebi i tom detetu koje je bez roditelja.
