Мобинговање Србије

ПИШЕ: Никола Тодоровић

Придруживање Европској унији дефинише се као прихватање права и обавеза на којима се заснива, као и њеног институционалног оквира познатог под називом правне тековине. Очекивано и логично. Али очито за Србију постоји и додатни, посебни режим.

Еуфорично, па посустало, најављивање отварања првог поглавља у преговорима не открива стварни домет тога на дугом, исцрпљујућем путу пред Србијом. Правне тековине су подељене на 35 поглавља која обухватају широке активности државе од екологије до спољне политике.

Нека носе право вета, па застој у преговорима о њима може да блокира и читав процес као што је случај са често помињаним поглављем 23, које садржи реформу правосуђа. Као показатељ да је спремна да се отвори ово поглавље Србија је послала Европској комисији трећи, по реду, нацрт Акционог плана, који је из Брисела враћен на дораду.

Како ће изгледати време после отварања поглавља 23? Хрватска је наговестила да је то прилика да тражи да се сузи надлежност српског суда за ратне злочине, која обухвата и њено подручје. Ко ће све и шта тражити у појединим поглављима?

Растегљиве координате услова за пријем Србије, по општој оцени, црта првенствено Немачка. То се могло закључити и када је пре пар година у Београду делегација парламентараца Хришћанско демократске уније, партије на чијем је челу немачка канцеларка, изнела седам “очекивања” од Србије.

У њима је, између осталог, “кривично гоњење напада на зграду амбасаде Немачке”, приликом митинга против проглашења независности Косова. Такође и помирење са суседима које укључује, како је немачка делагација изнела, “позицију Европске уније да је масакр у Сребреници геноцид”.

Намеће се асоцијација са недавном британском резолуцијом о Сребреници, која је срећом заустављена руским ветом у Савету безбедности Уједињених нација. Одмах затим Европски парламент је донео своју резолуцију о Сребреници уз осуду руског вета. Уз такву предигру, срамни напад на српског премијера у Сребреници није изненађење.

У документима са начелима за преговоре, у делу који говори о “свеобухватној нормализацији односа између Србије и Косова”, тражи се да се две стране не ометају међусобно на њиховом европском путу. У уговору о Европској унији наводи се да државе подносе захтев за чланство.

Да ли то значи да предстоји званични захтев да Србија прихвати столицу за Косово у Уједињеним нацијама? У последње, 35 поглавље, које се иначе води као “остала питања”, за Србију је стављен однос Београда и Приштине од којег заправо зависи цео преговарачки процес.

И без оваквог условљавања, процедура приступања је довољно компликована тако да је, на пример, за отварање и затварање поглавља потребна једногласна сагласност чланица Европске уније. У низу корака, при самом крају њиховог остваривања, предвиђена је и сагласност поменутог Европског парламента.

Пријатељи сајта