ПРОЦЕС У СЛУЧАЈУ „ШПИЈУНСКА АФЕРА“ ИЗ 2002.
Некадашњи начелник Генералштаба Момчило Перишић који је после петооктобарских промена 2000. био председник скупштинског Одбора за безбедност испред тада владајуће коалиције ДОС, изјавио је да верује да ће доказати на суду да нису тачне оптужбе које га терете за шпијунажу 2002. године.
Након што је у Вишем суду у Београду рочиште одложено за 8. септембар, Перишић је, на платоу испред Палате правде, изјавио новинарима да је увек „био на првој линији“ и да сматра да суђење треба да буде отворено за јавност.
Поступак је био у прекиду на основу Закона о сарадњи с Хашким трибуналом због Перишићевог одласка у Хаг 2005. године, а сходно закону је настављен после његовог повратка, пошто је хашки процес правоснажно окончан. Перишић је крајем фебруара 2013.године у Хашком трибуналу правоснажно ослобођен свих оптужби у вези ратних збивања .
-Ја сам у Задру бранио част, достојанство и животе поверених ми људи, такође у Мостару. У току, да кажем, октобарских догађаја 2000. године, борио сам се против сулуде политике око међусобних сукоба. Бранио сам част и достојанство наших народа, Војске и државе у Хагу. Скинуо сам анатему са српског народа и Војске да је одговорна за злочине који су се десили на просторима Босне и Херцеговине и Хрватске. Као што сам свуда био на првој линији фронта, ево ту сам. Увек сам радио у интересу државе и народа-рекао је Перишић.
На рочиште, које је било заказано за 9. јун, дошли су и Миодраг Секулић и Владимир Влајковић,који су такође обухваћени истом оптужницом.
Перишић је био ухапшен 14. марта 2002. у ресторану „Шарић“ на периферији Београда, под сумњом за „одавање поверљивих информација америчком дипломати Џону Нејбору“, који се тада позвао на дипломатски имунитет.
Војно тужилаштво у Београду подигло је оптужницу 30. септембра 2002. године којом је Перишић осумњичен за „шпијунажу у корист САД”, а тадашњи потпуковник Миодраг Секулић и Владимир Влајковић за „одавање војне тајне“.
Пре тринаест година, на почетку суђења пред тадашњим Војним судом, у децембру 2002. сви окривљени су одбацили оптужбе тврдећи да су апсолутно неистините.
Након што је војно правосуђе расформирано крајем 2004. године, предмете су преузели надлежни цивилни судови и тужилаштва.
