Сведоци смо подела у друштву које се одражавају и на адвокатуру. Адвокатура је слика друштва. Друштво је дубоко подељено, поларизовано, не постоји сагласност ни у вези једног општег значајног питања или вредности, а универзалне и друштвене вредности се релативизују. Преовладавају лични и групни интереси, корпоративни домаћи и страни капитал има утицаја на све поре нашег друштва од кога није имуна ни адвокатура. Међутим, огромна већина адвоката има професионални и морални интегритет и живи искључиво од свог индивидуалног рада и они имају жељу да се адвокатура мења, унапреди и развија у прогресивном правцу у коме, иначе, тежи друштво у целини.
Ове године 13. маја нешто мање од 600 престоничких адвоката, у свечаној сали општине Стари град, изабрало је Југослава Тинтора за председника Адвокатске коморе Београда (АКБ), др Вељка Делибашића за потпредседника, 86 представника АКБ у скупштини Адвокатске коморе Србије (АКС) и осам чланова УО АКС (Зора Добричанин Никодиновић, Дејан Ћасић, Леа Герасимовић, Александар Цвејић, Биљана Кајганић, Дејан Крстић, Павле Литричин и Владимир Пријовић). Изабрали су и сва друга тела и органе АКБ. АКС је верификовала мандате АКБ, као и њихове представнике у АКС. Тиме је за ово руководство АКБ (колеге Тинтора) завршен мандат Слободана Шошкића, који је за председника АКБ изабран 2010. године.
Јуна 10. текуће године на изборној седници Скупштине АКБ, на којој је присуствовало 700 адвоката, за председника је изабран адвокат Владимир Гајић, а за потпредседника Јовица Тодоровић, колеге који су дали велики допринос у успешно организованим и одржаним протестима адвоката 2014. и 2015. године. Двоструким изборима у АКБ и садашњим правним положајем АКС створен је правни галиматијас. Носиоцима функција АКС мандат је истекао прошлог маја, а београдским челницима је завршен у новембру прошле године. Проблем је настао што АКС не може да буде изабрана док АКБ не заврши изборну процедуру, зато што скупштину републичке коморе чини скоро 50 одсто представника београдске коморе. Чињеница је да је 576 адвоката, који су изабрали колегу Југослава Тинтора, поднело иницијативу тадашњем председнику Слободану Шошкићу за одржавање ванредне скупштине, што је у складу са Статутом АКБ. Чињеница је да, према истом статуту, изборну седницу сазива Управни одбор. Према члану 33. статута одлуку о сазивању и дан одржавања изборне седнице скупштине доноси Управни одбор (УО). Приликом доношења одлуке о сазивању изборне седнице скупштине УО образује изборну комисију. Наведена процедура није испоштована приликом одржаних избора 13. маја. Зато колега Тинтор није изабран у складу са цитираном статутарном одредбом, док је колега Владимир Гајић изабран на легалан начин. Међутим, не може да се спори легитимитет колеги Југославу Тинтору, јер је велики број адвоката на челу са њим, односно скупштина одржана 13. маја, доказ да је досадашње руководство дуго година игнорисало захтеве значајног дела свог чланства. Ти захтеви, као и захтеви и ставови већине адвоката, а не само оних који су присуствовали на обема седницима скупштина, у суштини обухватају корените промене са циљем да се поврати достојанство овој узвишеној професији, уз њено активно учешће у друштву и примарним задатком да неправди и незаконитости стане за врат, ма где се укаже, као што је говорио др Рудолф Јеринг у свом славном делу “ Борба за право“. Колега Владимир Гајић, иако је легално изабран, он не представља пуни легитимитет београдске адвокатуре, јер је очигледно да га не подржава добар део адвоката (који су учествовали на изборима 13. маја, као и део адвоката који није присуствовао његовом и избору Југослава Тинтора). Отуда је његова обавеза да разговара са представницима адвоката који су незадовољни његовим избором, укључујући и разговор са колегом Југославом Тинтором. Оно што је најмање потребно у овом тренутку је демонстранција силе, свађе, тензије, поделе и конфронтације којима се не назире крај. Ту „доследност“ су до сада показале обе „струје“. Због тога се стиче утисак да су избори (13. маја и 10. јуна) органа београдске коморе сами себи циљ, односно да је присутна борба за власт. То не треба да буде својствено адвокатима, јер адвокати не смеју да се боре за власт, већ за право и правду грађана. Потребан је разум и разговори све док се не постигне сагласност око даљег функционисања органа београдске адвокатске коморе. Најмање је потребно у овом тренутку да се умешају судови и извршна власт. Међусобно подношење кривичних пријава и парничних тужби, изношење личних и породичних прилика, стављање себе изнад других, ангажовање приватног обезбеђења, инцидентне ситуације са вербалним насиљем, уз претњу да дође и до физичког конфликта су нешто што треба да буде страно нашој професији. А управо је то, на велику жалост и штету адвокатуре, присутно!
Решење насталих сукоба и двовлашћа у београдској адвокатури видим у поновном организовању изборне скупштине на којој ће бити присутни и узети активно учешће адвокати који су изабрали Југослава Тинтора, као и адвокати који су изабрали Владимира Гајића, за председнике. Да би до тога дошло неопходна је сагласност и компромис од стране свих. Адвокати које предводи колега Југослав Тинтор морају да покажу спремност да поново учествују на изборима, у складу са Статутом београдске адвокатске коморе. Легално и легитимно изабрани колега Владимир Гајић и „његов“ УО морају да покажу толеранцију и добру вољу за превазилажење овог проблема, тако што ће уместо игнорисања и/или „прозивања“ и оптуживања супротне струје, прихватити те колеге као легитимну организацију и инкорпорирати их у органе Адвокатске коморе Београда, поновним изборним поступком. Дакле, неопходна је сагласност обе „струје“ за седницу изборне Скупштине Адвокатске коморе Београда, организовану по наведеним статутарним одредбама. У супротном, продубиће се настале поделе, потпуно ће се изгубити углед и урушити адвокатура и она неће имати значај који је до сада имала. Умешаће се редовни и Уставни суд и без обзира на исход судских одлука, остаће незадовољна једна страна или значајна бројна групација адвоката. То би свакако било штетно и из разлога више јер су у току преговори наше земље и ЕУ. Влада Србије је у преговорима са ЕУ адвокатуру ставила у треће поглавље, које се односи на услуге, а не у Поглавље 23, које је посвећено правосуђу и владавини права. ЕУ је свеједно у оквиру ког поглавља ће се расправљати о адвокатури, а адвокатури није, јер је она у нашем уставу везана за правосуђе. Поделе у адвокатури погодују слабљењу њеног уставног положаја. А то никоме не одговора, осим извршној власти. Ако се и даље настави са конфронтацијама и поделама, адвокатура ће бити део Закона о услугама, услужна делатност, а не уставна категорија! Тиме би била уништена једна важна служба и неопходна самостална правна професија, а највећу штету би имали грађани и наше друштво.
Верујући у здрав разум и прав суд адвоката сматрам да је неопходно да одмах, легално и легитимно изабрани председник адвокатуре Београда, Владимир Гајић и легитимно изабрани председник једне велике групе адвоката колега Југослав Тинтор победе сујету, превазиђу унутрашње поделе и разлике и разговарају о свим проблемима, са циљем постизања договора о даљем јачању положаја сада ослабљене адвокатуре, уз претходно спровођење поновних избора. Од њих, као и од колега који су у руководствима зависи не само положај београдске него и адвокатуре Србије. У нади да ће превазићи овај, за адвокате тежак и сраман положај, који у основи има борбу за власт једне групе адвоката, да ову часну и хуману службу неће препустити неком другом на решавање и управљање, судовима и/или извршној власти, позивам конфронтиране стране на међусобни дијалог и цивилизовано решавање настале конфликтне ситуације, која је продукт дугогодишњих несугласица и незадовољства великог броја адвоката досадашњим вођењем и представљањем београдске адвокатуре.
