Svedoci smo podela u društvu koje se odražavaju i na advokaturu. Advokatura je slika društva. Društvo je duboko podeljeno, polarizovano, ne postoji saglasnost ni u vezi jednog opšteg značajnog pitanja ili vrednosti, a univerzalne i društvene vrednosti se relativizuju. Preovladavaju lični i grupni interesi, korporativni domaći i strani kapital ima uticaja na sve pore našeg društva od koga nije imuna ni advokatura. Međutim, ogromna većina advokata ima profesionalni i moralni integritet i živi isključivo od svog individualnog rada i oni imaju želju da se advokatura menja, unapredi i razvija u progresivnom pravcu u kome, inače, teži društvo u celini.
Ove godine 13. maja nešto manje od 600 prestoničkih advokata, u svečanoj sali opštine Stari grad, izabralo je Jugoslava Tintora za predsednika Advokatske komore Beograda (AKB), dr Veljka Delibašića za potpredsednika, 86 predstavnika AKB u skupštini Advokatske komore Srbije (AKS) i osam članova UO AKS (Zora Dobričanin Nikodinović, Dejan Ćasić, Lea Gerasimović, Aleksandar Cvejić, Biljana Kajganić, Dejan Krstić, Pavle Litričin i Vladimir Prijović). Izabrali su i sva druga tela i organe AKB. AKS je verifikovala mandate AKB, kao i njihove predstavnike u AKS. Time je za ovo rukovodstvo AKB (kolege Tintora) završen mandat Slobodana Šoškića, koji je za predsednika AKB izabran 2010. godine.
Juna 10. tekuće godine na izbornoj sednici Skupštine AKB, na kojoj je prisustvovalo 700 advokata, za predsednika je izabran advokat Vladimir Gajić, a za potpredsednika Jovica Todorović, kolege koji su dali veliki doprinos u uspešno organizovanim i održanim protestima advokata 2014. i 2015. godine. Dvostrukim izborima u AKB i sadašnjim pravnim položajem AKS stvoren je pravni galimatijas. Nosiocima funkcija AKS mandat je istekao prošlog maja, a beogradskim čelnicima je završen u novembru prošle godine. Problem je nastao što AKS ne može da bude izabrana dok AKB ne završi izbornu proceduru, zato što skupštinu republičke komore čini skoro 50 odsto predstavnika beogradske komore. Činjenica je da je 576 advokata, koji su izabrali kolegu Jugoslava Tintora, podnelo inicijativu tadašnjem predsedniku Slobodanu Šoškiću za održavanje vanredne skupštine, što je u skladu sa Statutom AKB. Činjenica je da, prema istom statutu, izbornu sednicu saziva Upravni odbor. Prema članu 33. statuta odluku o sazivanju i dan održavanja izborne sednice skupštine donosi Upravni odbor (UO). Prilikom donošenja odluke o sazivanju izborne sednice skupštine UO obrazuje izbornu komisiju. Navedena procedura nije ispoštovana prilikom održanih izbora 13. maja. Zato kolega Tintor nije izabran u skladu sa citiranom statutarnom odredbom, dok je kolega Vladimir Gajić izabran na legalan način. Međutim, ne može da se spori legitimitet kolegi Jugoslavu Tintoru, jer je veliki broj advokata na čelu sa njim, odnosno skupština održana 13. maja, dokaz da je dosadašnje rukovodstvo dugo godina ignorisalo zahteve značajnog dela svog članstva. Ti zahtevi, kao i zahtevi i stavovi većine advokata, a ne samo onih koji su prisustvovali na obema sednicima skupština, u suštini obuhvataju korenite promene sa ciljem da se povrati dostojanstvo ovoj uzvišenoj profesiji, uz njeno aktivno učešće u društvu i primarnim zadatkom da nepravdi i nezakonitosti stane za vrat, ma gde se ukaže, kao što je govorio dr Rudolf Jering u svom slavnom delu “ Borba za pravo“. Kolega Vladimir Gajić, iako je legalno izabran, on ne predstavlja puni legitimitet beogradske advokature, jer je očigledno da ga ne podržava dobar deo advokata (koji su učestvovali na izborima 13. maja, kao i deo advokata koji nije prisustvovao njegovom i izboru Jugoslava Tintora). Otuda je njegova obaveza da razgovara sa predstavnicima advokata koji su nezadovoljni njegovim izborom, uključujući i razgovor sa kolegom Jugoslavom Tintorom. Ono što je najmanje potrebno u ovom trenutku je demonstrancija sile, svađe, tenzije, podele i konfrontacije kojima se ne nazire kraj. Tu „doslednost“ su do sada pokazale obe „struje“. Zbog toga se stiče utisak da su izbori (13. maja i 10. juna) organa beogradske komore sami sebi cilj, odnosno da je prisutna borba za vlast. To ne treba da bude svojstveno advokatima, jer advokati ne smeju da se bore za vlast, već za pravo i pravdu građana. Potreban je razum i razgovori sve dok se ne postigne saglasnost oko daljeg funkcionisanja organa beogradske advokatske komore. Najmanje je potrebno u ovom trenutku da se umešaju sudovi i izvršna vlast. Međusobno podnošenje krivičnih prijava i parničnih tužbi, iznošenje ličnih i porodičnih prilika, stavljanje sebe iznad drugih, angažovanje privatnog obezbeđenja, incidentne situacije sa verbalnim nasiljem, uz pretnju da dođe i do fizičkog konflikta su nešto što treba da bude strano našoj profesiji. A upravo je to, na veliku žalost i štetu advokature, prisutno!
Rešenje nastalih sukoba i dvovlašća u beogradskoj advokaturi vidim u ponovnom organizovanju izborne skupštine na kojoj će biti prisutni i uzeti aktivno učešće advokati koji su izabrali Jugoslava Tintora, kao i advokati koji su izabrali Vladimira Gajića, za predsednike. Da bi do toga došlo neophodna je saglasnost i kompromis od strane svih. Advokati koje predvodi kolega Jugoslav Tintor moraju da pokažu spremnost da ponovo učestvuju na izborima, u skladu sa Statutom beogradske advokatske komore. Legalno i legitimno izabrani kolega Vladimir Gajić i „njegov“ UO moraju da pokažu toleranciju i dobru volju za prevazilaženje ovog problema, tako što će umesto ignorisanja i/ili „prozivanja“ i optuživanja suprotne struje, prihvatiti te kolege kao legitimnu organizaciju i inkorporirati ih u organe Advokatske komore Beograda, ponovnim izbornim postupkom. Dakle, neophodna je saglasnost obe „struje“ za sednicu izborne Skupštine Advokatske komore Beograda, organizovanu po navedenim statutarnim odredbama. U suprotnom, produbiće se nastale podele, potpuno će se izgubiti ugled i urušiti advokatura i ona neće imati značaj koji je do sada imala. Umešaće se redovni i Ustavni sud i bez obzira na ishod sudskih odluka, ostaće nezadovoljna jedna strana ili značajna brojna grupacija advokata. To bi svakako bilo štetno i iz razloga više jer su u toku pregovori naše zemlje i EU. Vlada Srbije je u pregovorima sa EU advokaturu stavila u treće poglavlje, koje se odnosi na usluge, a ne u Poglavlje 23, koje je posvećeno pravosuđu i vladavini prava. EU je svejedno u okviru kog poglavlja će se raspravljati o advokaturi, a advokaturi nije, jer je ona u našem ustavu vezana za pravosuđe. Podele u advokaturi pogoduju slabljenju njenog ustavnog položaja. A to nikome ne odgovora, osim izvršnoj vlasti. Ako se i dalje nastavi sa konfrontacijama i podelama, advokatura će biti deo Zakona o uslugama, uslužna delatnost, a ne ustavna kategorija! Time bi bila uništena jedna važna služba i neophodna samostalna pravna profesija, a najveću štetu bi imali građani i naše društvo.
Verujući u zdrav razum i prav sud advokata smatram da je neophodno da odmah, legalno i legitimno izabrani predsednik advokature Beograda, Vladimir Gajić i legitimno izabrani predsednik jedne velike grupe advokata kolega Jugoslav Tintor pobede sujetu, prevaziđu unutrašnje podele i razlike i razgovaraju o svim problemima, sa ciljem postizanja dogovora o daljem jačanju položaja sada oslabljene advokature, uz prethodno sprovođenje ponovnih izbora. Od njih, kao i od kolega koji su u rukovodstvima zavisi ne samo položaj beogradske nego i advokature Srbije. U nadi da će prevazići ovaj, za advokate težak i sraman položaj, koji u osnovi ima borbu za vlast jedne grupe advokata, da ovu časnu i humanu službu neće prepustiti nekom drugom na rešavanje i upravljanje, sudovima i/ili izvršnoj vlasti, pozivam konfrontirane strane na međusobni dijalog i civilizovano rešavanje nastale konfliktne situacije, koja je produkt dugogodišnjih nesuglasica i nezadovoljstva velikog broja advokata dosadašnjim vođenjem i predstavljanjem beogradske advokature.
