ЛИЧНИ СТАВ: АДВОКАТ МОМЧИЛО БУЛАТОВИЋ
Цурење у јавност тајних видео снимака лидера социјалиста Ивице Дачића, начињених од средине 2008. године током првих месеци министровања у МУП-у, а снимљено је неколико сусрета његa и његових сарадника с некадашњим председником Тениског савеза СЦГ Родољубом Радуловићем, касније, током 2011. процесуираног под сумњом за шверц кокаина за шта је недавно и осуђен, са Дарком Шарићем, помешала је и повисила тонове на нашој живописној политичкој сцени, иначе, несклоној неконтролисаном таласању.
Адвокат Момчило Булатовић сматра да осим питања у вези овог случаја, за која је још пре седам година, тамо где је и место, правосуђе требало да утврди недвосмислено – има ли нешто незаконито, појављивање и емитовање у медијима тајних видео снимака, отвара и она суштинска питања у вези поштовања закона и прописаних процедура, o владавини права, која скенирају систем и откривају евентуалне слабости неких његових сегмената ,потенцијално податних на могућност да нимало безболно саплету сваког појединца.
Из свега што је досад пласирано у медијима у вези са снимцима, није ми јасно -напомиње Булатовић- ко је те снимке направио, када, како, где и како су уопште доспели до јавности.
-Сам садржај објављених снимака сусрета Дачића и Радуловића, оно што се види будући да нема тонског записа, не показују ништа. Људи седе у кафани, ресторану. Није забрањено седети у кафани са неким. Могао је било ко од грађана да се нађе у исто време у том објекту где су они били. Могао је и да наиђе неко ко познаје, рецимо, Дачића, и да га он позове да попије кафу, овај седне, заврши на тајном снимку, а онда да буде-ево их договарају се. Могуће су, значи, у таквим случајевима, разне злоупотребе-напомиње адвокат Момчило Булатовић
-Ако држава мора да прати свог министра и свог високог државног функционера на такав начин и да наводно има материјал који га доводи у везу с људима који имају везе са криминалом, а онда шест година неко чува те снимке да би их сада објавио, ко зна због чега, који је мотив тога? Зна се ко има контакт са тим материјалом, ако га је правила држава. Тачно се зна ко може то да направи, а онда погледајте ко је на челу те институције и како то редом иде и лако ће се доћи до тога да ли су разлози овде правни, ванправни, политички или неки други.
Оно што је чињеница то је да, ако се нешто користи за судски поступак, онда се користи у оквиру посебних доказних радњи, од којих је једна и оптичко снимање, а прецизно је законом регулисано када се оно може вршити, за која кривична дела , ко даје налог, ко обавља снимање и све остало што је везано за ту радњу. Једино докази прикупљени на тај начин могу бити коришћени у једном законито вођеном судском поступку. Ово што је у овом случају урађено: начин на који је ово урађено, садржај тих видео записа, ко их је дао, коме их је дао, како су доспели у јавност, апсолутно нема везе са законом. Очигледно је да жеља оног ко је протурио те снимке и дозволио да се они емитују, нема везе са неким судским поступком, него је у питању нешто друго, да ли дискредитација господина Дачића, да ли дискредитација Службе, да ли нешто треће, да се оснажи нека друга струја, то знају они који су то урадили.
Овако нешто је драстично кршење закона и неко би за то морао да одговара. Држава у којој је тако нешто могуће изгледа никако, изгледа јадно, изгледа неправно.
Дакле, Закоником о кривичном поступку је регулисано како се врши једна посебна доказна радња која подразумева и оптичко снимање. Једино материјал који је прикупљен у складу са тим законским одредбама може да се користи у једном судском поступку, може да се користи и кад је прикупљен у неком другом поступку ако дође до спајања. Све друго је апсолутно нелегално. Нелегално је и ово што се користе видеоснимци с разноразних наводно безбедносних камера које постављају грађани на својим објектима, на продавницама… Закон је регулисао где се могу поставити видео камере, који се материјал може користити-наглашава адвокат Момчило Булатовић
