LIČNI STAV: ADVOKAT MOMČILO BULATOVIĆ
Curenje u javnost tajnih video snimaka lidera socijalista Ivice Dačića, načinjenih od sredine 2008. godine tokom prvih meseci ministrovanja u MUP-u, a snimljeno je nekoliko susreta njega i njegovih saradnika s nekadašnjim predsednikom Teniskog saveza SCG Rodoljubom Radulovićem, kasnije, tokom 2011. procesuiranog pod sumnjom za šverc kokaina za šta je nedavno i osuđen, sa Darkom Šarićem, pomešala je i povisila tonove na našoj živopisnoj političkoj sceni, inače, nesklonoj nekontrolisanom talasanju.
Advokat Momčilo Bulatović smatra da osim pitanja u vezi ovog slučaja, za koja je još pre sedam godina, tamo gde je i mesto, pravosuđe trebalo da utvrdi nedvosmisleno – ima li nešto nezakonito, pojavljivanje i emitovanje u medijima tajnih video snimaka, otvara i ona suštinska pitanja u vezi poštovanja zakona i propisanih procedura, o vladavini prava, koja skeniraju sistem i otkrivaju eventualne slabosti nekih njegovih segmenata ,potencijalno podatnih na mogućnost da nimalo bezbolno sapletu svakog pojedinca.
Iz svega što je dosad plasirano u medijima u vezi sa snimcima, nije mi jasno -napominje Bulatović- ko je te snimke napravio, kada, kako, gde i kako su uopšte dospeli do javnosti.
-Sam sadržaj objavljenih snimaka susreta Dačića i Radulovića, ono što se vidi budući da nema tonskog zapisa, ne pokazuju ništa. Ljudi sede u kafani, restoranu. Nije zabranjeno sedeti u kafani sa nekim. Mogao je bilo ko od građana da se nađe u isto vreme u tom objektu gde su oni bili. Mogao je i da naiđe neko ko poznaje, recimo, Dačića, i da ga on pozove da popije kafu, ovaj sedne, završi na tajnom snimku, a onda da bude-evo ih dogovaraju se. Moguće su, znači, u takvim slučajevima, razne zloupotrebe-napominje advokat Momčilo Bulatović
-Ako država mora da prati svog ministra i svog visokog državnog funkcionera na takav način i da navodno ima materijal koji ga dovodi u vezu s ljudima koji imaju veze sa kriminalom, a onda šest godina neko čuva te snimke da bi ih sada objavio, ko zna zbog čega, koji je motiv toga? Zna se ko ima kontakt sa tim materijalom, ako ga je pravila država. Tačno se zna ko može to da napravi, a onda pogledajte ko je na čelu te institucije i kako to redom ide i lako će se doći do toga da li su razlozi ovde pravni, vanpravni, politički ili neki drugi.
Ono što je činjenica to je da, ako se nešto koristi za sudski postupak, onda se koristi u okviru posebnih dokaznih radnji, od kojih je jedna i optičko snimanje, a precizno je zakonom regulisano kada se ono može vršiti, za koja krivična dela , ko daje nalog, ko obavlja snimanje i sve ostalo što je vezano za tu radnju. Jedino dokazi prikupljeni na taj način mogu biti korišćeni u jednom zakonito vođenom sudskom postupku. Ovo što je u ovom slučaju urađeno: način na koji je ovo urađeno, sadržaj tih video zapisa, ko ih je dao, kome ih je dao, kako su dospeli u javnost, apsolutno nema veze sa zakonom. Očigledno je da želja onog ko je proturio te snimke i dozvolio da se oni emituju, nema veze sa nekim sudskim postupkom, nego je u pitanju nešto drugo, da li diskreditacija gospodina Dačića, da li diskreditacija Službe, da li nešto treće, da se osnaži neka druga struja, to znaju oni koji su to uradili.
Ovako nešto je drastično kršenje zakona i neko bi za to morao da odgovara. Država u kojoj je tako nešto moguće izgleda nikako, izgleda jadno, izgleda nepravno.
Dakle, Zakonikom o krivičnom postupku je regulisano kako se vrši jedna posebna dokazna radnja koja podrazumeva i optičko snimanje. Jedino materijal koji je prikupljen u skladu sa tim zakonskim odredbama može da se koristi u jednom sudskom postupku, može da se koristi i kad je prikupljen u nekom drugom postupku ako dođe do spajanja. Sve drugo je apsolutno nelegalno. Nelegalno je i ovo što se koriste videosnimci s raznoraznih navodno bezbednosnih kamera koje postavljaju građani na svojim objektima, na prodavnicama… Zakon je regulisao gde se mogu postaviti video kamere, koji se materijal može koristiti-naglašava advokat Momčilo Bulatović
