OVE GODINE ISTIČU MANDATI SVIM TUŽIOCIMA IZABRANIM 2009.
Srbija će u toku 2015. godine birati javne tužioce, jer u decembru ističu mandati svim tužiocima koji su na te funkcije izabrani 2009. godine, uključujući i republičkog javnog tužioca Zagorku Dolovac.
U novoj mreži, proširenoj početkom 2014, kada je broj osnovih tužilaštava povećan za 24, ima ukupno 58 osnovih javnih tužilaštava, 25 viših, Tužilaštvo za organizovani kriminal, Tužilaštvo za ratne zločine, i 4 apelaciona koja su nadležna za postupanje pred apelacionim i drugim sudovima i organima kao i da nadziru osnovna i viša javna tužilaštva sa svoje teritorije.
Većina sadašnjih tužilaca su na funkcije stupili 1. januara 2010, od kada im teče mandat od šest godina, a mogu, propisano je zakonom, biti ponovo birani. Krajem januara, pre isteka mandata, funkcija će prestati tužiocu za ratne zločine Vladimiru Vukčeviću koji ispunjava uslov za penzionisanje, budući da je propisano da tužiocima prestaje funkcija kad navrše 65 godina, po sili zakona.
Po zakonu, o predloženim kandidatima za izbor za Republičkog javnog tužioca pribavlja se mišljenje nadležnog odbora Narodne skupštine.
Ukoliko Republički tužilac ne bude ponovo izabran na istu funkciju kada mu prestane mandat ili mu ta funkcija prestane na lični zahtev, obavezno se bira za zamenika Republičkog javnog tužioca. Odluku o izboru donosi Državno veće tužilaca.
Republički javni tužilac je nadležan da postupa pred svim sudovima i drugim organima u Republici Srbiji i da preduzima sve radnje na koje je javno tužilaštvo ovlašćeno. Nadležan je i da ulaže vanredna pravna sredstva u skladu sa zakonom, nadzire rad javnih tužilaštava i sprovođenje uputstava, prati i proučava praksu javnih tužilaštava i sudova, predlaže programe stručnog usavršavanja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, podnosi Narodnoj skupštini redovni godišnji izveštaj o radu javnih tužilaštava u Republici Srbiji i izveštaje koje zatraži nadležni odbor Narodne skupštine…
Po novom Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, od 1. januara 2014. formirano je još 24 osnovna tužilaštva, a izbor tužilaca će obuhvatiti ona, čije su sadašnje starešine u statusu vršioca funkcije.
Po Zakonu o javnim tužilaštvima, izbor javnih tužilaca oglašava Državno veće tužilaca (DVT), a biraju se iz reda javnih tužilaca, zamenika tužilaca, kao i među licima koja ispunjavaju propisane uslove za izbor. Republičkog tužioca, kao i ostale javne tužioce bira Narodna skupština, na predlog Vlade, sa liste jednog ili više kandidata koju Državno veće tužilaca utvrđuje za svaku funkciju javnog tužioca. DVT, prilikom predlaganja kandidata za javnotužilačku funkciju, sastavlja rang listu prema kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti. U slučaju da DVT predloži listu samo s jednim kandidatom, Vlada može da im vrati predlog. Vlada predlaže Narodnoj skupštini jednog ili više kandidata za izbor na funkciju javnog tužioca.
Javni tužilac kome funkcija prestane na lični zahtev ili ako ne bude ponovo izabran, obavezno se bira za zamenika javnog tužioca.
Funkcija javnog tužioca obavlja se, kaže zakon, nepristrasno, u javnom interesu radi obezbeđivanja primene Ustava i zakona, pri čemu se mora obezbediti poštovanje i zaštita ljudskih prava i osnovnih sloboda. Javni tužilac i zamenik tužioca su samostalni u obavljanju svojih ovlašćenja.
Niko izvan javnog tužilaštva nema pravo da određuje poslove javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca, niti da utiče na odlučivanje u predmetima.
Zakonom je „zabranjen svaki uticaj na rad javnog tužilaštva i na postupanje u predmetima od strane izvršne i zakonodavne vlasti, korišćenjem javnog položaja, sredstava javnog informisanja ili na bilo koji drugi način kojim može da se ugrozi samostalnost u radu javnog tužilaštva. Tužilac i zamenik tužioca dužni su da odbiju svaku radnju koja predstavlja uticaj na samostalnost u radu javnog tužilaštva i da očuvaju poverenje u svoju samostalnost u radu“.
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca, nedvosmisleno je definisao zakon, svoje odluke moraju da obrazlažu samo nadležnom javnom tužiocu. Neposredno viši tužilac može izdati nižem javnom tužiocu obavezno uputstvo za postupanje u pojedinim predmetima kada postoji sumnja u efikasnost i zakonitost njegovog postupanja, a Republički tužilac svakom javnom tužiocu.
Obavezno uputstvo izdaje se u pisanoj formi i mora sadržati razlog i obrazloženje za njegovo izdavanje.
Kad je konačnom odlukom Ustavnog suda, pravosnažnom sudskom odlukom utvrđeno da je nekoj stranci u postupku prouzrokovana šteta namerno ili krajnjom nepažnjom javnog tužioca ili zamenika tužioca, država od njih može tražiti naknadu isplaćenog iznosa.
