Подигнута нова оптужница против Марковића, Радоњића, Ромића и Курака због Ћурувије

MARINKOV

Адвокат Владимир Маринков

ПРОЦЕС ПРОТИВ ОПТУЖЕНИХ ЗА УБИСТВО НОВИНАРА СЛАВКА ЋУРУВИЈЕ, ВЛАСНИКА „ДНЕВНОГ ТЕЛЕГРАФА“

Тужилаштво за организовани криминал, после завршене допунске истраге убиства власника „Дневног телеграфа“ Славка Ћурувије 11. априла 1999. године, подигло је нову оптужницу против четворице бивших припадника ДБ-а, којом се, као и првом, за подстрекавање на убиство терете бивши начелник РДБ-а Радомир Марковић и некадашњи начелник београдског центра Милан Радоњић, а бивши оперативци Мирослав Курак и Ратко Ромић за кривично дело тешко убиство у саизвршилаштву.

Оптужени су осумњичени као „организована криминална група“.

Бранилац Радомира Марковића, адвокат Владимир Маринков, потврдио је за „Пороту“ да већ припрема одговор, као и остале његове колеге, а сматрају да Тужилаштво није успело у овом поступку да пружи онај ниво оправдане сумње неопходан за оптужницу.

Нова оптужница се незнатно разликује од прве која је, у јулу 2014.године, одлуком Специјалног суда враћена Тужилаштву уз налог да обави допуну истраге.

-Разлике у односу на прву оптужницу постоје, али заиста су минималне и заснивају се на доказима који су изведени у допунској истрази, где се тужилац осврће на саслушане нове сведоке и вештачење. У неким деловима, да тако кажем, оптужница је уподобљена примедбама суда, које су дате у наредби за допуну истраге-изјавио је Владимир Маринков- Наредбом за допуну истраге суд је Тужилаштву дао више налога, од којих је део проведен, али није обављено, рецимо,балистичко вештачење у вези навода оптужбе да је нападач на Ћурувију пуцао из хеклера с пригушивачем. Тужилац је, у складу с тим што није урађено вештачење којим је требало да буде доказано да ли је постојао пригушивач или не, изменио оптужницу тако што је, на пример, избацио пригушивач из диспозитива. Али, суштина оптужнице је остала иста – наглашава Маринков. У оспоравању оптужнице и исказа Милорада Улемека Легије, бившег команданта ЈСО-а, о његовим сазнањима којима посредно терети окривљене, уз позивање на наводне разговоре с Радомиром Марковићем, браниоци истичу да никад нису присуствовали саслушању тог сведока, као и да кључни докази одбране никад нису изведени. Сазнања одбране о саслушању Улемека су, искључиво из записника, због тога што је, тврди Маринков, тај сведок саслушан пре него што је донета наредба о допуни наредбе о спровођењу истраге којом су као осумњичени означени Марковић, Радоњић, Ромић и Курак.

-Оно што је Улемек изнео нису чак ни посредна сазнања него његово закључивање. Неке ствари, за које је потпуно дискутабилно колико су тачне, он накнадно, после годину –две, повезује по принципу „Када је он мене онда питао за оно ја сад закључујем да се то односило на ово“. То је ниво квалитета тог сведочења. То је крунски доказ у овом поступку. Има и неколико сведока припадника „земунског клана“ који негде врло посредно потврђују Улемекову причу по принципу да су они од сада покојног Душана Спасојевића чули да је њему Улемек рекао нешто. У одговору на нову оптужницу, ми ћемо тражити саслушање Улемека, а иначе Тужилаштво није извело скоро ниједан од предложених доказа одбране, заправо извели су само оне доказе за које су сматрали да не могу да ремете ток истраге и подизање оптужнице. Генерално, докази који су за одбрану кључни никад нису изведени, на то је указао и суд у свом решењу, али до тога није дошло ни у допуни истраге, нити се Тужилаштво озбиљно позабавило питањем издвајања из списа предмета оних доказа који су незаконито прибављени, а што им је такође било наложено, па у том смислу је и питање за саслушање Улемека обухваћено у вези с тим бројним незаконитостима које су урађене у току овог поступка. Став одбране у погледу тога потврдило је и Републичко тужилаштво и судија за претходни поступак у Посебном одељењу Вишег суда али ништа није отклоњено и ми ћемо поново на то указати тражећи да се то исправи да би овај поступак могао законито да се води – навео је Владимир Маринков -Могу да кажем за све браниоце у овом предмету да смо се стварно максимално трудили, колико нам је ова истрага то омогућила, да радимо на томе да се утврди истина, право чињенично стање и наши доказни предлози су усмерени ка томе, а то је природи она врста доказа које би само Тужилаштво морало да изводи.

Он оцењује да Тужилаштво у допуни истраге није поступило по налозима суда који су се односили на извођење одговарајућих доказа о наводима изнетим у оптужници о „постојању организоване криминалне групе“.

-Нити су изведени нови докази нити нова оптужница садржи неке нове елементе који би указивали на постојање организоване криминалне групе већ се и даље позива на исте чињенице које су и правно и фактички неваљане због чега је оптужница и била враћена, а од тог питања зависи да ли је за поступање надлежно Више тужилаштво и Виши суд или Тужилаштво за организовани криминал и Посебно одељење Вишег суда.

Новинар Славко Ћурувија, власник недељника „Европљанин“ и „Дневног телеграфа“, убијен је на Ускрс 1999. године, током трајања НАТО бомбардовања Србије, а нападач(и) су успели да побегну. После истраге која је четрнаест година вођена против НН лица, поступак против Радомира Марковића и још тројице бивших припадника ДБ-а покренут је 13. јануара 2014, а Тужилаштво је саопштило да се „до имена осумњичених дошло се захваљујући исказу осуђеног бившег команданта ЈСО-а Милорада Улемека- Легије, који се истражним органима сам јавио “.

У оптужници против оптужених за убиство Ћурувије, наведено је да су окривљени Мирослав Курак и Ратко Ромић 11. априла 1999, између 16,38 и 16,45 сати у Улици Иве Лоле Рибара, сада Светогорској, неопажено пришли иза леђа Славку Ћурувији и Бранки Прпи, након што је пар ушао у антре зграде број 35, те да је „окривљени Курак из аутоматског пиштоља пуцао у оштећеног Ћурувију“, како се описује, два пута рафално и нанео му 12 устрелина и прострелнина, а да је окривљени Ратко Ромић с леђа „ударио дршком пиштоља у потиљачни део главе оштећену Бранка Прпу, када је покушала да се окрене, од ког ударца је пала“.

Окривљени Милан Радоњић и Ратко Ромић су у притвору од хапшења 13. јануара ове године, а Мирослав Курак је у бекству и за њим је расписана међународна потерница. Радомир Марковић у затвору у Пожаревцу издржава казну затвора од 40 година која му је изречена под оптужбом за помагање у прикривању доказа против бивших припадника Јединице за специјалне, осуђених за злочин на Ибарској магистрали.

Бивши командант ЈСО-а Милорад Улемек Легија у Посебном одељењу пожаревачког затвора издржава казну од 40 година затвора, а на максималне казне је осуђен правоснажно у сва четири процеса који су против њега вођени по оптужбама за организовање већег броја тешких кривичних дела, као и да је са сада покојним вођом „земунског клана“ Душаном Спасојевићем организовао атентат на премијера Србије Зорана Ђинића.

Пријатељи сајта