Пише: Никола Тодоровић
Пресуда је утврђивање истине, на основу доказа и слободног судијског уверење. Изриче се у име народа, треба да остави иза себе и уверење у јавности да је то постигнуто.
Нарочито код случајева са политичком тежином који управо зато имају њено највеће интересовање.
Суд се држи оквира оптужнице, не и јавност која на основу чињеница, али и утисака тражи некад шире одговоре него што их нуди пресуда. Показало се да сумња може да буде таква да је саопште и саме судије.
У процесу века, како је названо суђење за атентат на премијера, судско веће је изричући пресуду упитало шта су радиле надлежне службе када је група, евидентирана у Белој књизи, јурила несметано премијера по Србији. Задовољавајући одговор није стигао ни 12 година од убиства.
Судије обично кажу да је за нешто најбоља провера животна логика. Зато не треба бити професионални познавалац случаја да би се поставила дилема.Како је, на пример, држава успела да склони од земунског клана будућег сведока сарадника, дакле лице коме се опрашта криминал, али не и свог првог човека.
Окривљени, наравно, може да се брани истином, такође није везан њом као својим аргументом. Одбрана да је жртва завере и нечијих интереса наилази на логично противпитање о реалности тако сложеног подухвата. У борби за пресуду али и утисак јавности помоћ окривљеном може да стигне и са неочекиване стране.
Судско веће је у случају Стамболић – Будва опоменуло Тужилаштво које је у завршној речи поентирало да се на оптуженичкој клупи, сем окривљених, налази и режим Слободана Милошевића. Веће је узвратило да такав наступ иде на руку онима који кажу да је то заправо политичко суђење.
Тежина државног злочина налази се и у оптужници актуелног предмета чије судско отварање је најављено са врха власти. Премијер је обећао да своју политичку судбину везује за решавање случаја Ћурувија, опозиционог новинара убијеног у време власти чији је министар информисања био.
Током овог процеса појавиће се у судници слика једног времена, против којег су најбоље пресудиле чињенице. Можда и покушај, у судници или ван ње, да му се додатно суди или да се превреднује и преправи. Истина без имало сумње је да је злочин почињен и чека на казну.
