Uskoro odluka Tužilaštva o novoj optužnici
Tužilaštvo za organizovani kriminal donelo je 29. decembra 2014, naredbu o završetku dopune istrage o ubistvu vlasnika „Dnevnog telegrafa“ novinara Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. godine, pa bi narednih dana trebalo da usledi odluka o podizanju nove otpužnice protiv okrivljenih bivšeg načelnika RDB-a Radomira Markovića, tadašnjeg načelnika beogradskog centra DB-a Milana Radonjića, osumnjičenih za podstrekavanje na ubistvo, dok se dvojica bivših pripadnika DB-a Miroslav Kurak kao neposredni izvršilac, i Ratko Romić kao njegov pomagač terete za krivično delo teško ubistvo kao saizvršioci.
„Obzirom da su preduzete sve neophodne dokazne radnje i prikupljeni dokazi koji su naloženi u dopuni istrage od strane Višeg suda u Beogradu 22. jula 2014 godine, ispitani su svi svedoci, sprovedeno je veštačenje oštećene Branke Prpe, i da je stanje stvari u istrazi dovoljno razjašnjeno, Tužilaštvo nalazi da se stiče opravdana sumnja da je izvršeno krivično delo, pa je doneta naredba o završetku istrage “, navedeno je u obrazloženju zamenika tužioca za organizovani kriminal, koji postupa u procesu protiv četvorice osumnjičenih bivših „debejaca“.
Druga žrtva napada u Svetogorskoj ulici u Beogradu, pre 16 godina na dan Uskrsa, Branka Prpa koja se tada sa Slavkom Ćuruvijom vraćala iz šetnje, kritičnom prilikom je zadobila „laku telesnu povredu“ od udarca koji joj je napadač zadao u predelu glave, utvrđeno je medicinskim veštačenjem.
Kako navode izvori, među šestoro novih svedoka u dopuni istrage je ispitan i bivši visoki funkcioner MUP- a Dragan Karleuša, u vezi rezultata istrage koja je početkom 2001. godine vođena o ubistvu Ćuruvije.
Po izvorima, ukupno su 34 svedoka ispitana tokom celokupnog istražnog postupka od 14. januara 2014. godine kada je pokrenut do sredine prošlog meseca. Od saslušanih svedoka, prema javno dostupnim informacijama, većina su bivši radnici DB-a od kojih su nekolicina ispitana o saznanjima u vezi okolnosti da je Ćuruvija duži period bio na merama praćenja i prisluškivanja kao „bezbednosno interesantna osoba“, jedan broj je saslušan o kadrovskim nameštenjima u DB-u martu i aprilu 1999 godine, a nekolicina o funkcionisanju DB-a u uslovima NATO bombardovanja Srbije koje je trajalo u to vreme.
Dopuna istrage je sprovedena po nalogu Specijalnog suda u Beogradu koji je prilikom razmatranja odgovora odbrane na prvu optužnicu podignutu protiv četvorice okrivljenih 6. juna 2014, istu vratilo Tužilaštvu i naložilo izvođenje nekoliko novih dokaza, kako je obrazloženo, „ zbog boljeg razjašnjenja stvari i da se ispita osnovanost optužnice“.
Advokat Vladimir Marinkov, branilac Radomira Markovića, smatra da je „naredba o završetku dopune istrage preuranjena, jer nisu izvedeni svi dokazi koje je naložio sud i ponovo nije odlučeno o dokaznim predlozima odbrane.“
– Odbrani je u interesu da se utvrdi istina jer smatramo da su istinite tvrdnje naših branjenika da nemaju nikave veze s događajem, da nisu izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret -kaže Marinkov i dodaje da veruje da je Tužilaštvo već napisalo novu optužnicu.
Nalog suda za dopunu istrage bio je- tvrdi Marinkov- i da se obavi balističko veštačenje u vezi navoda optužbe da je napadač pucao na Ćuruviju iz „škorpiona“ s prigušivačem, takođe da se izvedu dokazi o navodima optužbe o postojanju organizovane kriminalne grupe. Advokat najavljuje da će odbrana uložiti prigovore i na novu optužnicu, jer smatraju da su „dokazi koji nisu izvedeni ni u dopuni istrage, veoma važni za pravilno utvrđivanje činjnica“.
Vlasnik nedeljnika „Evropljanin“i „Dnevnog telegrafa“ novinar Slavko Ćuruvija ubijen je na Uskrs 1999.godine, tokom trajanja NATO bombardovanja Srbije. Napadači su uspeli da pobegnu. Istraga se četrnaest godina vodila protiv NN lica, sve do pokretanja procesa protiv Radomira Markovića i još trojice bivših pripadnika DB-a 13. januara prošle godine. Tada je iz Specijalnog tužilaštva saošteno da se „do imena osumnjičenih došlo se zahvaljujući iskazu osuđenog bivšeg komandanta JSO-a Milorada Ulemeka- Legije, koji se istražnim organima sam javio “. Milorad Ulemek je osuđen na četiri maksimalne kazne od po 40 godina zatvora, pored ostalog i po optužbi da je sa pokojnim vođom zemunskog klana Dušanom Spasojevićem organizovao atentat na premijera Srbije Zorana Đinića.
U prvoj optužnici protiv četvorice okrivljnih za ubistvo Ćuruvije, koja je vraćena Tužilaštvu, navedeno je da su 11. aprila 1999, u Ulici Ive Lole Ribara, sada Svetogorskoj, Slavko Ćuruvija i Branka Prpa napadnuti između 16,38 i 16,45 sati, „nakon što su ušli u prolaz zgrade broj 35. gde su im okrivljeni Miroslav Kurak i Ratko Romić neopaženo prišli iza leđa“. U optužnici se navodi da je „okrivljeni Kurak iz automatskog pištolja ‘škorpion’ kalibra 7,65 mm, sa prigušivačem, pucao u oštećenog Ćuruviju“, kako se opisuje, dva puta rafalno i naneo mu 12 ustrelina i prostrelnina, a da je okrivljeni Ratko Romić s leđa „udario drškom pištolja u potiljačni deo glave oštećenu Branka Prpu, kada je pokušala da se okrene, od kog udarca je pala“.
Okrivljeni Milan Radonjić i Ratko Romić su u pritvoru od hapšenja 13. januara ove godine, a Miroslav Kurak je u bekstvu i za njim je raspisana međunarodna poternica. Radomir Marković u zatvoru u Požarevcu izdržava kaznu zatvora od 40 godina koja mu je izrečena pod optužbom za pomaganje u prikrivanju dokaza protiv bivših pripadnika Jedinice za specijalne, osuđenih za zločin na Ibarskoj magistrali.
Foto: Avokat Vladimir Marinkov
