Радници „Три грозда“ правду траже и у Стразбуру

СЛУЧАЈ УГОСТИТЕЉСКОГ ПРЕДУЗЕЋА „ТРИ ГРОЗДА“

Извршитељи су имали решење судије Привредног суда у Београду за исељење из око 162 квадрата, а пословни објекат, ресторан „Авала“ у близини стадиона „Црвене звезде“ у Београду, у ком је у „подстанарској“ фирми „Липово д.о.о.“ радила последња група радника некада моћне друштвене угоститељске фирме „Три грозда“,има површину око 320 квадрата, али су их ипак иселили и из последњег квадратног центиметра, наочиглед гостију који су се тог 14. априла 2014.године затекли у ресторану, тврде сада бивши запослени.

Стечај „Три грозда“

АД „Три грозда“ била је својевремно највећа угоститељска фирма у бившој Југославији с великим бројем локала у којима је радило више од хиљаду запослених.

Миленко Нинчић, председник Скупштине акционара, наводи да су током стечаја 24. децембра 2013. године, на јавном надметању продати ресторани у саставу „Три грозда“ , „Два јелена“ на чувеној Скадарлији, „Трандафиловић“, „Под липом“ и „Орач“, такође у најужем центру Београда.

– Комисија коју је формирао стечајни управник провела је продају и на основу највише понуђене цене прогласила је купцем фирму „Пасел лимит“, а на јавном надметању био је регистрован још један учесник као физичко лице. Сазнали смо да је фирма- купац у то време била кратко, можда тек неколико дана регистрована у Београду.На јавном надметању 24. децембра 2013. године, ресторан „Два јелена“, означен као- целина три, продат је тада за највишу постигнуту цену од 17 505 433 динара. Ресторан „Трандафиловић“ је са припадајућом опремом и ситним инвентаром продат за 124 371 507 динара, „Орач“ с управном зградом за 86 688 000 динара, а ресторан „Под липом“ продат је за 55 133 000 динара. Укупна површина свих ових локала са баштама, достиже можда и до 2 500 квадрата, ако не и више -наводи Миленко Нинчић и напомиње да је реч о чувеним ресторанима у центру Београда.

-Оглушили су се на наше молбе да нас не исељавају из преосталих 160 квадрата, за које нису имали решење, али нису хтели ни да чују-прича Миливоје Ковачевић, бивши радник „Три грозда“, који је након потопа и покретања стечаја, отворио угоститељску фирму и у њој запослио своје колеге из ресторана „Полет“ и „Авала“.

-Људи који су извршили исељење из „Авале“ екстра су одузели и сву покретну имовину иако у решењу нема ни речи о томе- тврди правни заступник радника „Три грозда“ др Слободан Стојановић.

У ресторан „Авала“ је, причају Ковачевић и Стојановић, 14. априла 2014. „без икакве претходне најаве, ушла група људи, међу њима и десетак униформисаних полицајаца, два инспектора у цивилу, остало су, речено је, били радници Пословног простора,један судски извршитељ и представник Три грозда-у стечају“.

– Истерали су нас напоље, ништа ми нису дали да изнесем.У каси ми је остао новац, платне картице, велика количина бонова од „Звезде“ јер сам више пута том клубу давао топли оброк. Чак је и јагње остало. Касније смо сазнали да је извршни поверилац Пословни простор, извршни дужник Три грозда-у стечају, а колатерална штета сам ја. До тог тренутка три и по године сам радио у том локалу, по уговору о пословнотехничкој сарадњи са „Три грозда“. Након што смо исељени из „Авале“ поднели смо уставну жалбу због ничим оправданог ускраћивања читавог корпуса људских права, повреде права на правично суђење, повреду права на имовину, повреду права на рад. Пре отварања стечаја у Три грозда, радио сам у тој фирми 33 године-тврди МиливојеКовачевић.

После отварања стечаја који до сада у предузећу „Три грозда“,траје већ три године, потраживања је пријавило укупно 246 поверилаца. Члан Одобра поверилаца је и Миливоје Ковачевић, председник тог одбора је Слободан Раичевић, а председник Скупштине акционара је њихов колега Миленко Нинчић. „Три грозда“, тврде Ковачевић, Нинчић, Раичевић и др Стојановић, има око 280 малих акционара, а и држава је поседовала 23 посто акција.

Председник Скупштине акционара Миленко Нинчић каже да је суноврат фирме почео знатно пре отварања стечаја.

– У току 2006. године је око 60 посто акција „Три грозда“ купила фирма „Мозаик кетеринг“ Миломира Јаксимовића Мише Омеге, кредитом узетим код „Хипо Алпе- Адриа банке“. Тај кредит од око четири милиона евра, међутим, није враћан. Од 2006. до 2007.године био је грејс период тог кредита, од тада до 2009. извршени су репрограми, а крајем децембра 2009. године као солидарни јемац за кредит је уведена фирма „Три гроза“. То је урађено без сагласности Скупштине акционара, малих акционара, управе предузећа у то време. То је почетак краја „Три грозда“. Тако смо ми 2010. године отишли у блокаду. Од око 600 запослених колико их је било 2006. године, до 2010. више од 90 посто растерали су директори против којих су радници и поднели кривичну пријаву. Преосталих 40 запослених, од јула 2010. наставили су да раде у ресторану „Авала“ захваљујући уговору о пословнотехничкој сарадњи са „Три грозда“ до 24. априла 2014. године. Радници „Три грозда“, мали акционари поднели смо две кривичне пријаве Вишем тужилаштву у Београду.Једну пријаву поднели смо против оних који су 16.децембра 2009. закључили уговор о солидарном јемству између Три грозда и Хипо Алпе-Адриа банке о враћању кредита за рачун „Мозаик кетеринга“ , против тадашњег директора Три грозда, бившег директора „Мозаик кетеринга“ и двоје тадашњих службеника „Хипо Алпе -Адриа банке“ ,јер је уговор закључен иако таква обавеза Три грозда није постојала ни по којем основу,а по редовном току ствари знали су да Три грозда не може да изврши ту обавезу, а да не пропадне, а тим уговором је АД Три грозда доведено до стечаја , чиме су запослени изгубили радни однос, а акционари остали без имовине“. Другом пријавом обухватили смо Николу Живановића који је био председник УО од 2006 до 2007.године, Мартина Поповића који је на ту функцију постављен после њега, а био је од 2007.до 2012. године, чланове УО, директоре друштва од 2006.до 2010.године, па власника „Мозаик кетеринга“ Миломира Јоксимовиаћа Мишу Омегу и његову супругу Зорану Јоксимовић. Кад год смо се о тим пријавама интересовали у Тужилаштву говрили су да је пријава још у полицији на проверама. Објаснили смо им да смо незапослени зато што су нас уништили други. Тражили смо од Тужилаштва да уколико против тих људи које смо обухватили пријавама не покрену кривични поступак, покрену против нас. Одговора још нема-прича Миленко Нинчић и додаје да су бројне жалбе подносили указујући на штетна дешавања по раднике и по саму фирму.

Пријатељи сајта