Реизбор судија и даље тест владавине права

cekicРЕИЗБОР СУДИЈА У СРБИЈИ -ПЕТ ГОДИНА ПОСЛЕ

Специјално тужилаштво ће, чини се, ипак проверити наводе кривичне пријаве коју су поднели председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић и још петоро судија тог суда, против бивше министарке правде Снежане Маловић и чланова првог састава Високог савета судства, сумичећи их да су причинили штету држави, приликом реизбора судија 2009 .године, због повреде права 837 неизабраних судија који су реизабрани накнадно, после одлуке Уставног суда.

„Вечерње новости“ су пренеле да је Републичко тужилаштво обавезним упутством наложило обављање провера Специјалном тужилаштву, које је средином децембра, одбацило кривичну пријаву којом се Снежана Маловић, Ната Месаровић, бивша председница Врховног касационог суда, и још осморо бивших чланова Високог савета судставасумњиче за кривично дело злоупотреба службеног положаја.

Како је раније јавно саопштено, у пријави су ,,изнете сумње да су чланови првог састава Високог савета судства, „као службена лица, приликом доношења одлуке о избору судија 16. децембра 2009 године, теже повредили права 837 судија, јер нису одлучивали да ли испуњавају услове да буду бирани за судије , иако су по закону и критеријумима за избор судија, били дужни да и на њих примене поступак избора, већ су само одлуком од 25. децембра констатовали да овим судијама 31. децемба 2009, престаје судијска функција, без давања појединачних разлога“ . Наводи се и да је „истовремено нанесена штету буџету Србије од најмање милијарду и по динара, с обзиром да су све судије на основу одлука Уставног суда и Високог савета судства враћене на функције и да ће им за период док су били ван посла бити надокнађена изгубљена зарада и плаћени доприноси за пенизијско-инвалидско осигурање“.

Реизбор судија тресао је јавност Србије пуне четири године, ако се рачуна и 2008. када су почеле припреме, доношењем нових закона. Судије које су се децембра 2009, нашле испод црте, у току 2010. године поднеле су Уставном суду Србије жалбе али су оне касније претворене у приговоре Високом савету судства, по којима је наредне две године вођен поступак ревизије реизбора. Друштво судија Србије тврдило је у то време да је до ревизије дошло „на захтев ЕУ, да би се отклонили недостаци реизбора“, али и да су још „ у децембру 2011, представници ЕУ, оценили да се ревизија претворила у фарсу“.

-Ревизија, која је требало да исправи страшна кршења права која су угрозила уставни поредак земље, претворила се у фарсу и трку с временом да се до промене владе задржи и зацементира све што је реизбором урађено- упозоравала је у то време председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић.

У другој половини 2012. године, без обзира на исход приговора, неизабране судије су накнадно реизабране пошто је Уставни суд Србије претходно усвојио све њихове уставне жалбе и поништио одлуку о неизбору.

ЕУ упозоравала још 2008. да реизбор угрожава независност судства

Општи избор судија за судове нове судске мреже успостављене 1. јануара 2010. године с 34 основна суда уместо дотадашња 138 општинска, обављен је средином децембра 2009, а подразумевао је реизбор свих судија, што домаћа јавност, али ни правни експерти Европске уније нису гледали благонаклоно, напротив.

Још крајем 2008. године, Консултативно веће европских судија (ЦЦЈЕ), тело Комитета министара Савета Европе које ствара европске стандарде за судске системе држава чланица СЕ , усвојило је Декларацију о Србији у којој је изразило забринутост да се реизбором судија, предвиђеног предлогом Закона о судима, који је у то време тек био у процедури усвајања, угрожава независност судства , јер је судијама већ гарантована сталност функције!

У коначном тексту Декларације , који је 4.децембра 2008, упућен на адресе неколико државних органа, ЦЦЈЕ је захтевао “од представника Србије при ЦЦЈЕ да, у договору са Секретаријатом Савета Европе и Бироом ЦЦЈЕ , предузме све потребне мере да се, на захтев надлежних српских власти, организује састанак на којем ће се ова питања детаљније расправити”!

У декларацији донетој на Деветој пленарној седници ЦЦЈЕ у Стразбуру од 12.до 14. новембра 2008, наводи да су разматране три одредбе законског предлога о судијама.

“Друштво судија Србије је обавестило ЦЦЈЕ да се по предлогу надлежног министарства, у скупштинској процедури налази предлог Закона о судијама, који предвиђа: престанак судијске дужности са 31. децембром 2009.године судијама које нису изабране у складу са тим Законом, овлашћење Високог савета судства да донесе одлуку о потребном броју судија, те да судије које не буду поново изабране, имају право на накнаду плате у трајању од шест месеци, које може бити продужено за још шест месеци за судије које у тих шест месеци стичу право на пензију”.

У декларацији се наводи да је, имајући у виду наведено, ЦЦЈЕ закључио:

а- да је Европска комисија за демократију путем права (Венецијанска комисија) у свом Мишљењу о Уставу Републике Србије у Мишљењу о нацртима Закона о судијама и Закона о уређењу судова Републике Србије указала „да уопште није очигледно да постоји потреба за реизбор свих судија“.

б – да је начело непреместивости судије и сталности судијске функције све до испуњења законских услова за пензију или до истека временски ограниченог мандата, тамо где он постији „основно начело независности судства“. И то по : Основним начелима независности судства из 1985. године, Препорукама Комитета министара Савета Европе, Европској повељи о закону за судије из 1998. године, судској пракси Европског суда за људска права. И Повеља и Препорука прописују да престанак судијске дужности може да уследи само као последица дисциплинске санкције изречене у прописаном поступку који ће осигурати да се судијама обезбеде све гарантије правичног суђења према Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода.

ц) да усвајањем Устава Србије 30. септембра 2006. године, и усвајањем Уставног закона за спровођење Устава 10. новембра 2006. године, није дошло до прекида правног и политичког континуитета, те да члан 7 Уставног закона, који прописује да ће се први избор судија Врховног касационог суда извршити најкасније у року од 90 дана од дана конституисања Високог савета судства, а избор осталих судија у року од једне године, треба тумачити у складу са начелом непреместивости и сталности судијске функције (гарантованим како претходним, тако и садашњим Уставом Републике Србије);

д) ЦЦЈЕ изражава забринутост да предлог Закона о судијама који је у поступку пред Народном скупштином Републике Србије и који јасно утврђује престанак судијске дужности судијама које већ имају сталност функције, угрожава независност судства.

Консултативно веће европских судија има задатак да се изјашњава о појединим спорним питањима која му се доставе на разматрање из држава чланица, а на захтев Комитета министара СЕ, усваја Мишљења о питањима која се односе на правосуђе која добијају статус међународних стандарда.

Чине га судије свих држава чланица Савета Европе. У његовом у раду учествују и Консултативно веће европских тужилаца, Европска комисија за ефикасност правосуђа, Европски суд за људска права, Европска мрежа судских савета, Европска комисија, Савет Европске уније, Венецијанска комисија, Европско удружење судија, Удружење Европских магистрата за демократију и слободе, Европска федерација управних судија, Удружење магистрата за медијацију Европска мрежа правосудних центара Европски комитет за правну сарадњу и Европски комитет за проблеме криминала.

Друштво судија Србије указивало на погубност лоших закона

Поводом Декларације ЦЦЈЕ, Друштво судија Србије је крајем 2008 огдине упутило допис и тадашњем председнику Србије Борису Тадићу и министарки правде Снежани Маловић .

У том писму је наведено да “предлози правосудних закона отварају спорна питања која далеко превазилазе интересовање судија, јер имају суштински значај за изградњу Србије као правне државе”.

– Ако усвојени закони не буду у складу са Уставом и не обезбеде правну сигурност и услове за независно, непристрасно, стручно, одговорно, ефикасно и предвидиво функционисање судства, неће бити ни прилива капитала, ни нових радних места, ни напретка, ни наде да ће свима бити боље-пишу судије председнику Тадићу.

Указали су да “није спорно да судство треба да се поправи, али да се то може учинити само на уставни начин, јер је то поуздан темељ правне државе”.

Једним од , у том периоду донетих нових закона, у оквиру реформе правосуђа промењена је мрежа правосудних органа и троструко смањен број основих судова и тужилаштава, што је и истицано као разлог за спровођење општег избора судија и тужилаца, а после три године функицонисања та мрежа је оцењена као „ неефикасна”, па је од јануара 2014. године повећан број основних судова са 34 на 66, а број основних јавних тужилаштава са 34 на 58, с тим да грађани низа места траже да им буду враћени судови.

Колико је коштала реформа с рефомом реформе с одштетом судима?

Професорка Весна Ракић Водинелић је још средином децембра 2010 , после прве године функционисања нове мреже судова, оценила да је реформски процес резултирао „ потпуним неуспехом, са свих правно релевантних становишта“, али да није једноставно издвојити кључне одлучујуће чињенице које су довеле до тога.

Свуда највећи део терета суђења носе првостепени судови опште надлежности. У Србији су то раније били општински, а данас су основни судови. Нико од актера реформе правосуђа није објаснио како је дошло до тога да се број од 138 општинских судова смањи на 34 данас постојећа основна суда. На који начин је прорачун о потребном броју судова извршен, да ли су узимани у обзир иначе уобичајени параметри: број становника, густина насељености, тенденција повећања (или смањења) броја судских поступака, структура судских правних ствари (парничних, кривичних, осталих)? Како и зашто се дошло до закључка да се укупни трошкови судских процедура смањују, ако се ван седишта суда, организују судске јединице, повезане са путовањем грађана (странака у судским поступцима), судија, јавних тужилаца, превоза предмета и других трошкова? Да ли је ико од актера реформе себи поставио питање какав ће утицај имати смањење броја првостепених судова на једно од основних права грађанина – права на приступ суду? (Право на приступ суду је један од кључних појмова чл. 6 Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода, која установљава право сваког на правично суђење. Правичност суђења је појам који није дефинисан Конвенцијом, али из праксе Европског суда за људска права произлази да његово језгро чине: право на приступ суду; обавеза суда да суди о захтеву за који је надлежан; поштовање равноправности и достојанства странака у поступку и суђење на основу признатих извора права.) Имам довољно основа да тврдим да је прорачун броја судова вршен незналачки и од ока и да ниједан од параметара који су поменути није био предмет озбиљног промишљања актера правосудне реформе. Имам довољно основа да тврдим да нико од ових актера нимало није водио рачуна о праву грађанина на приступ суду“… „Пре него што актери правосудне реформе приме ма чију помоћ ваљало би да грађанима Србије саопште неке битне податке и одговоре:

Колико до сада кошта „реформа“, укључујући све трошкове исплаћене на име зарада неизабраним судијама и тужиоцима, као и путовања судови – судске јединице, рачунајући ту затурене и изгубљене судске списе?

Колико се процењује да ће коштати реформа „реформе“, тј. комплетна ревизија поступака свих који нису реизабрани?

Колико се процењује да ће држава Србија исплатити накнаду за штету свима онима који поведу поступак пред Европским судом за људска права због неоправдано дугог трајања судских поступака?

Да ли актери реформе намеравају да изврше ревизију успостављене судске мреже, по којим критеријумима и по коју цену?

Колико ће још грађани Србије морати да плате док не дочекају повлачење актера реформе?

Зашто актери реформе сматрају да грађани Србије треба да уживају у њиховој неодговорности и изругивању, а да притом то уживање још и финансирају?“,наводи, поред осталог, др Весна Ракић Водинелић у тексту објављеном 16.децембра на сајту „Пешчаник“.

Пријатељи сајта