REIZBOR SUDIJA U SRBIJI -PET GODINA POSLE
Specijalno tužilaštvo će, čini se, ipak proveriti navode krivične prijave koju su podneli predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević i još petoro sudija tog suda, protiv bivše ministarke pravde Snežane Malović i članova prvog sastava Visokog saveta sudstva, sumičeći ih da su pričinili štetu državi, prilikom reizbora sudija 2009 .godine, zbog povrede prava 837 neizabranih sudija koji su reizabrani naknadno, posle odluke Ustavnog suda.
„Večernje novosti“ su prenele da je Republičko tužilaštvo obaveznim uputstvom naložilo obavljanje provera Specijalnom tužilaštvu, koje je sredinom decembra, odbacilo krivičnu prijavu kojom se Snežana Malović, Nata Mesarović, bivša predsednica Vrhovnog kasacionog suda, i još osmoro bivših članova Visokog saveta sudstavasumnjiče za krivično delo zloupotreba službenog položaja.
Kako je ranije javno saopšteno, u prijavi su ,,iznete sumnje da su članovi prvog sastava Visokog saveta sudstva, „kao službena lica, prilikom donošenja odluke o izboru sudija 16. decembra 2009 godine, teže povredili prava 837 sudija, jer nisu odlučivali da li ispunjavaju uslove da budu birani za sudije , iako su po zakonu i kriterijumima za izbor sudija, bili dužni da i na njih primene postupak izbora, već su samo odlukom od 25. decembra konstatovali da ovim sudijama 31. decemba 2009, prestaje sudijska funkcija, bez davanja pojedinačnih razloga“ . Navodi se i da je „istovremeno nanesena štetu budžetu Srbije od najmanje milijardu i po dinara, s obzirom da su sve sudije na osnovu odluka Ustavnog suda i Visokog saveta sudstva vraćene na funkcije i da će im za period dok su bili van posla biti nadoknađena izgubljena zarada i plaćeni doprinosi za penizijsko-invalidsko osiguranje“.
Reizbor sudija tresao je javnost Srbije pune četiri godine, ako se računa i 2008. kada su počele pripreme, donošenjem novih zakona. Sudije koje su se decembra 2009, našle ispod crte, u toku 2010. godine podnele su Ustavnom sudu Srbije žalbe ali su one kasnije pretvorene u prigovore Visokom savetu sudstva, po kojima je naredne dve godine vođen postupak revizije reizbora. Društvo sudija Srbije tvrdilo je u to vreme da je do revizije došlo „na zahtev EU, da bi se otklonili nedostaci reizbora“, ali i da su još „ u decembru 2011, predstavnici EU, ocenili da se revizija pretvorila u farsu“.
-Revizija, koja je trebalo da ispravi strašna kršenja prava koja su ugrozila ustavni poredak zemlje, pretvorila se u farsu i trku s vremenom da se do promene vlade zadrži i zacementira sve što je reizborom urađeno- upozoravala je u to vreme predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević.
U drugoj polovini 2012. godine, bez obzira na ishod prigovora, neizabrane sudije su naknadno reizabrane pošto je Ustavni sud Srbije prethodno usvojio sve njihove ustavne žalbe i poništio odluku o neizboru.
Opšti izbor sudija za sudove nove sudske mreže uspostavljene 1. januara 2010. godine s 34 osnovna suda umesto dotadašnja 138 opštinska, obavljen je sredinom decembra 2009, a podrazumevao je reizbor svih sudija, što domaća javnost, ali ni pravni eksperti Evropske unije nisu gledali blagonaklono, naprotiv.
Još krajem 2008. godine, Konsultativno veće evropskih sudija (CCJE), telo Komiteta ministara Saveta Evrope koje stvara evropske standarde za sudske sisteme država članica SE , usvojilo je Deklaraciju o Srbiji u kojoj je izrazilo zabrinutost da se reizborom sudija, predviđenog predlogom Zakona o sudima, koji je u to vreme tek bio u proceduri usvajanja, ugrožava nezavisnost sudstva , jer je sudijama već garantovana stalnost funkcije!
U konačnom tekstu Deklaracije , koji je 4.decembra 2008, upućen na adrese nekoliko državnih organa, CCJE je zahtevao “od predstavnika Srbije pri CCJE da, u dogovoru sa Sekretarijatom Saveta Evrope i Biroom CCJE , preduzme sve potrebne mere da se, na zahtev nadležnih srpskih vlasti, organizuje sastanak na kojem će se ova pitanja detaljnije raspraviti”!
U deklaraciji donetoj na Devetoj plenarnoj sednici CCJE u Strazburu od 12.do 14. novembra 2008, navodi da su razmatrane tri odredbe zakonskog predloga o sudijama.
“Društvo sudija Srbije je obavestilo CCJE da se po predlogu nadležnog ministarstva, u skupštinskoj proceduri nalazi predlog Zakona o sudijama, koji predviđa: prestanak sudijske dužnosti sa 31. decembrom 2009.godine sudijama koje nisu izabrane u skladu sa tim Zakonom, ovlašćenje Visokog saveta sudstva da donese odluku o potrebnom broju sudija, te da sudije koje ne budu ponovo izabrane, imaju pravo na naknadu plate u trajanju od šest meseci, koje može biti produženo za još šest meseci za sudije koje u tih šest meseci stiču pravo na penziju”.
U deklaraciji se navodi da je, imajući u vidu navedeno, CCJE zaključio:
a- da je Evropska komisija za demokratiju putem prava (Venecijanska komisija) u svom Mišljenju o Ustavu Republike Srbije u Mišljenju o nacrtima Zakona o sudijama i Zakona o uređenju sudova Republike Srbije ukazala „da uopšte nije očigledno da postoji potreba za reizbor svih sudija“.
b – da je načelo nepremestivosti sudije i stalnosti sudijske funkcije sve do ispunjenja zakonskih uslova za penziju ili do isteka vremenski ograničenog mandata, tamo gde on postiji „osnovno načelo nezavisnosti sudstva“. I to po : Osnovnim načelima nezavisnosti sudstva iz 1985. godine, Preporukama Komiteta ministara Saveta Evrope, Evropskoj povelji o zakonu za sudije iz 1998. godine, sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava. I Povelja i Preporuka propisuju da prestanak sudijske dužnosti može da usledi samo kao posledica disciplinske sankcije izrečene u propisanom postupku koji će osigurati da se sudijama obezbede sve garantije pravičnog suđenja prema Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
c) da usvajanjem Ustava Srbije 30. septembra 2006. godine, i usvajanjem Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava 10. novembra 2006. godine, nije došlo do prekida pravnog i političkog kontinuiteta, te da član 7 Ustavnog zakona, koji propisuje da će se prvi izbor sudija Vrhovnog kasacionog suda izvršiti najkasnije u roku od 90 dana od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, a izbor ostalih sudija u roku od jedne godine, treba tumačiti u skladu sa načelom nepremestivosti i stalnosti sudijske funkcije (garantovanim kako prethodnim, tako i sadašnjim Ustavom Republike Srbije);
d) CCJE izražava zabrinutost da predlog Zakona o sudijama koji je u postupku pred Narodnom skupštinom Republike Srbije i koji jasno utvrđuje prestanak sudijske dužnosti sudijama koje već imaju stalnost funkcije, ugrožava nezavisnost sudstva.
Konsultativno veće evropskih sudija ima zadatak da se izjašnjava o pojedinim spornim pitanjima koja mu se dostave na razmatranje iz država članica, a na zahtev Komiteta ministara SE, usvaja Mišljenja o pitanjima koja se odnose na pravosuđe koja dobijaju status međunarodnih standarda.
Čine ga sudije svih država članica Saveta Evrope. U njegovom u radu učestvuju i Konsultativno veće evropskih tužilaca, Evropska komisija za efikasnost pravosuđa, Evropski sud za ljudska prava, Evropska mreža sudskih saveta, Evropska komisija, Savet Evropske unije, Venecijanska komisija, Evropsko udruženje sudija, Udruženje Evropskih magistrata za demokratiju i slobode, Evropska federacija upravnih sudija, Udruženje magistrata za medijaciju Evropska mreža pravosudnih centara Evropski komitet za pravnu saradnju i Evropski komitet za probleme kriminala.
Povodom Deklaracije CCJE, Društvo sudija Srbije je krajem 2008 ogdine uputilo dopis i tadašnjem predsedniku Srbije Borisu Tadiću i ministarki pravde Snežani Malović .
U tom pismu je navedeno da “predlozi pravosudnih zakona otvaraju sporna pitanja koja daleko prevazilaze interesovanje sudija, jer imaju suštinski značaj za izgradnju Srbije kao pravne države”.
– Ako usvojeni zakoni ne budu u skladu sa Ustavom i ne obezbede pravnu sigurnost i uslove za nezavisno, nepristrasno, stručno, odgovorno, efikasno i predvidivo funkcionisanje sudstva, neće biti ni priliva kapitala, ni novih radnih mesta, ni napretka, ni nade da će svima biti bolje-pišu sudije predsedniku Tadiću.
Ukazali su da “nije sporno da sudstvo treba da se popravi, ali da se to može učiniti samo na ustavni način, jer je to pouzdan temelj pravne države”.
Jednim od , u tom periodu donetih novih zakona, u okviru reforme pravosuđa promenjena je mreža pravosudnih organa i trostruko smanjen broj osnovih sudova i tužilaštava, što je i isticano kao razlog za sprovođenje opšteg izbora sudija i tužilaca, a posle tri godine funkiconisanja ta mreža je ocenjena kao „ neefikasna”, pa je od januara 2014. godine povećan broj osnovnih sudova sa 34 na 66, a broj osnovnih javnih tužilaštava sa 34 na 58, s tim da građani niza mesta traže da im budu vraćeni sudovi.
Profesorka Vesna Rakić Vodinelić je još sredinom decembra 2010 , posle prve godine funkcionisanja nove mreže sudova, ocenila da je reformski proces rezultirao „ potpunim neuspehom, sa svih pravno relevantnih stanovišta“, ali da nije jednostavno izdvojiti ključne odlučujuće činjenice koje su dovele do toga.
„Svuda najveći deo tereta suđenja nose prvostepeni sudovi opšte nadležnosti. U Srbiji su to ranije bili opštinski, a danas su osnovni sudovi. Niko od aktera reforme pravosuđa nije objasnio kako je došlo do toga da se broj od 138 opštinskih sudova smanji na 34 danas postojeća osnovna suda. Na koji način je proračun o potrebnom broju sudova izvršen, da li su uzimani u obzir inače uobičajeni parametri: broj stanovnika, gustina naseljenosti, tendencija povećanja (ili smanjenja) broja sudskih postupaka, struktura sudskih pravnih stvari (parničnih, krivičnih, ostalih)? Kako i zašto se došlo do zaključka da se ukupni troškovi sudskih procedura smanjuju, ako se van sedišta suda, organizuju sudske jedinice, povezane sa putovanjem građana (stranaka u sudskim postupcima), sudija, javnih tužilaca, prevoza predmeta i drugih troškova? Da li je iko od aktera reforme sebi postavio pitanje kakav će uticaj imati smanjenje broja prvostepenih sudova na jedno od osnovnih prava građanina – prava na pristup sudu? (Pravo na pristup sudu je jedan od ključnih pojmova čl. 6 Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, koja ustanovljava pravo svakog na pravično suđenje. Pravičnost suđenja je pojam koji nije definisan Konvencijom, ali iz prakse Evropskog suda za ljudska prava proizlazi da njegovo jezgro čine: pravo na pristup sudu; obaveza suda da sudi o zahtevu za koji je nadležan; poštovanje ravnopravnosti i dostojanstva stranaka u postupku i suđenje na osnovu priznatih izvora prava.) Imam dovoljno osnova da tvrdim da je proračun broja sudova vršen neznalački i od oka i da nijedan od parametara koji su pomenuti nije bio predmet ozbiljnog promišljanja aktera pravosudne reforme. Imam dovoljno osnova da tvrdim da niko od ovih aktera nimalo nije vodio računa o pravu građanina na pristup sudu“… „Pre nego što akteri pravosudne reforme prime ma čiju pomoć valjalo bi da građanima Srbije saopšte neke bitne podatke i odgovore:
Koliko do sada košta „reforma“, uključujući sve troškove isplaćene na ime zarada neizabranim sudijama i tužiocima, kao i putovanja sudovi – sudske jedinice, računajući tu zaturene i izgubljene sudske spise?
Koliko se procenjuje da će koštati reforma „reforme“, tj. kompletna revizija postupaka svih koji nisu reizabrani?
Koliko se procenjuje da će država Srbija isplatiti naknadu za štetu svima onima koji povedu postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava zbog neopravdano dugog trajanja sudskih postupaka?
Da li akteri reforme nameravaju da izvrše reviziju uspostavljene sudske mreže, po kojim kriterijumima i po koju cenu?
Koliko će još građani Srbije morati da plate dok ne dočekaju povlačenje aktera reforme?
Zašto akteri reforme smatraju da građani Srbije treba da uživaju u njihovoj neodgovornosti i izrugivanju, a da pritom to uživanje još i finansiraju?“,navodi, pored ostalog, dr Vesna Rakić Vodinelić u tekstu objavljenom 16.decembra na sajtu „Peščanik“.
