PROCES OPTUŽENIMA ZA UBISTVO VLASNIKA „DNEVNOG TELEGRAFA“ SLAVKA ĆURUVIJE, APRILA 1999. GODINE
Optuženi bivši glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi DB-a, Ratko Romić, negirao je na suđenju u Specijalnom sudu u Beogradu, umešanost i povezanost s bilo kakvom zaverom u vezi s ubistvom vlasnika „Dnevnog telegrafa“ novinara Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. godine.
Negiranjem tvrdnji tužilaštva koje ga terete za „učešće u ubistvu Ćuruvije“, Romić je izlaganje započeo 3. jula, a pre njega su opširne odbrane izneli, takođe aspolutno odbacujući optužbe, okrivljeni nekadašnji načelnik RDB-a Radomir Marković i bivši načelnik Centra DB-a Milan Radonjić, dok se u odsustvu sudi optuženom bivšem operativcu Miroslavu Kuraku koji je u bekstvu.
U optužnici se navodi da je Marković „sačinio plan i upoznao s njim Radonjića“, potom on „postigao dogovor o izvršenju Kurakom i Romićem i naložio mere praćenja Ćuruvije, a da su Romić i Kurak 11. aprila 1999, napali iza leđa Ćuruviju dok se sa Brankom Prpom vraćao kući, da je Kurak hicima iz škorpiona ubio Ćuruviju, a Romić drškom pištolja udario u potiljak Prpu, kada je pokušala da se okrene“.
-Nemam nikakve veze s krivičnim delom. Optužnica je neosnovana i sama sebi kontradiktorna, nije zasnovana na dokazima i puna je tužiočevih zaključaka, logiciranja i pretpostavki. Optužnica je jedini dokaz u optužnici. Ovakve optužnice su veoma opasne za celo društvo, jer pokazuje da bilo ko može da se optuži za bilo šta, ako je optužnica dokaz – rekao je Romić na samom početku iznošenja odbrane.
Tvrdi da je u poslednjih deceniju i po dao više izjava u različitim prilikama, govoreći uvek isto.
– Prvi put sam iskaz dao u februaru 2001. godine, potom u SUP-u Beograd 2005, pa u UBPOK-u 23. 1. 2006, a poslednju 14. januara 2014. pred tužiocem za organizovani kriminal nakon što sam uhapšen. Odazivao sam se na sve pozive državnih organa, sarađivao sa svim organima. Izjavu pred tužiocem nisam morao da dam jer mi nisu prezentovali nijedan dokaz u vezi krivične prijave. Tužilaštvo je nas optužene dovelo u situaciju da se branimo od optužnice, a ne od dokaza. -kazao je Kurak. Tražio je, tvrdi, da mu tužilaštvo ukaže na one dokaze koji njega terete, za bilo koju radnju.
– To sam tražio da mi se kaže da bih mogao da se izjasnim o tim dokazima. Kojim to dokazima se dokazuje da sam involviran? Na osnovu čega se tvrdi da smo Kurak i ja prišli iza leđa Ćuruviji i Branki Prpi, da je Kurak ubio Ćuruviju, a ja mu u tome pomogao? Na osnovu čega se navodi u optužnici da smo bili „organizovana kriminalna grupa“? Sud je u fazi razmatranja odgovora na optužnicu naložio tužilaštvu da u dopuni istrage razjasni taj navod, ali po tom sudskom nalogu se nije postupilo. Navodi se da smo pripadnici organizovane kriminalne grupe na osnovu nekih pravosnažnih presuda u drugim postupcima. Međutim, ja imam status neosuđivanog lica, kao i Milan Radonjić i Miroslav Kurak-istakao je Romić i napomenuo da Kurak, od 1997. godine nije pripadnik RDB-a.
U vezi navoda optužnice da je „delovanje grupe imalo i za cilj ograničenje slobode medija“, odbrana je, naglasio je Romić, predložila da u vezi funkcionisanja medija u tom periodu sud kao svedoke ispita tadašnjeg republičkog ministra informisanja i saveznog sekretara za informisanje.
-Tužilaštvo navodi da je grupa delovala po nalogu NN lica iz najviših struktura vlasti. Tu opet nije jasno kojih struktura vlasti, da li Srbije, Crne Gore ili tadašnje savezne države Jugoslavije. Kao motiv ubistva Ćuruvije navodi se njegovo kritikovanje nosilaca političke vlasti. Koji su dokazi za takav motiv? Nije samo Ćuruvija kritikovao vlast, kritikovali su je i drugi. Ćuruvija je bio u kontaktu sa mnogim političarima i ljudima iz javnog života, a svaka vlast ima svoje kritičare.
Ni za svoje tvrdnje o navodnom postojanju plana, tužilaštvo ne pruža nijedan dokaz, niti ko je sačinio plan. Piše da je Milan Radonjić iskoristio svoja službena ovlašćenja. Ali, niko nema ovlašćenje da izda nalog za izvršenje krivičnog dela. Tvrdi se optužnicom da je u vreme NATO bombardovanja Srbije, Radonjić izdao nalog za primenu operativno-tehničke mere prema Ćuruviji u cilju da se izvrši njegovo ubistvo. Primena ad hok mere nadzora telefonskih komunikcija prema Ćuruviji počela je 3. jula 1998 godine, a u to vreme načelnik je bio Jovica Stanišić. Ad hok mera je produžavana 21 put, a primenjena je i u vreme NATO bombardovanja i išlo je ka tome da preraste u stalnu meru. Sve piše u svesci dežurstava- naveo je Romić. Tokom bombardovanja Srbije, dodao je optuženi, objekti RDB-a bili su prioritetan cilj NATO pakta zbog čega je služba praktično bila primorana da na teritoriji svoje zemlje radi u ileagali. Romić je kazao da su neosnovane optužbe i protiv Miroslava Kuraka i s tim u vezi je istakao da „u spisima predmeta postoji opis čoveka koji je pucao u Ćuruviju koji je potpuno suprotan od izgleda optuženog Miroslava Kuraka. „To pokazuje neosetljivost tužioca na neposrednog svedoka“, dodao je Romić
Zora Dobričanin-Nikodinović, branilac Radonjića i Romića , je u pauzi suđenja izjavila novinarima da je Radonjić tražio od BIA-e izveštaje o prisluškivanim telefonskim razgovorima više osoba.-Mediji su pisali, pa mogu da potvrdim da je među prisluškivanim osobama bio i Aleksandar Tijanić- rekla je Dobričanin
-Sigurno je da ja nisam ni izvršilac niti na bilo koji način učesnik u ovom krivičnom delu. Smatram da je u celokupnoj optužnici iz svega očigledno da je tužilac upao u zamku onoga što se u ovom predmetu zna i onog što se u ovom predmetu ne zna. Optužnica je s izrazito političkom pozadinom, nema za cilj da se reši ubistvo Slavka Ćuruvije već je usmerena protiv RDB kao državne institucije, da bi prikazalo kontinuirano nezakonito nasilničko delovanje službe i da bi se optuživanjem vrha RDB-a, optužio tadašnji politički vrh, a država prikazala kao zločinačka. Ne znam da li je tužilac osmislio sam ili neko u njegovo ime da državni vrh i državu prikazuje na taj način -rekao je Romić- Ja sam i hapšen i u dugom periodu tajno praćen. U toku policijske akcije „Sablja“ sam privođen i bio sam 72 dana u pritvoru pod sumnjom za ubistvo Slavka Ćuruvije. U toku 2001. godine je organizovana policijska akcija „Mačva“ da se vidi da li Služba ima nekih učesnika u ovom delu, nisu došli do podataka. Prisluškivali su mi telefon od 5. novembra 2013. do hapšenja, na inicijativu Tužilaštva za organizovani kriminal, o tome ne postoji nijedan trag niti kakvi su rezultati. Stalno sam se nadao da će istraga doći do stvarnih izvršilaca ovog krivičnog dela i nisam se uzbuđivao. Jedan bivši predsednički kandidat vršio je pritisak da me liše slobode jer je verovao da će mu to doneti poene. Izgubio je izbore. Znao sam da ću biti uhapšen na dan kad sam lišen slobode. Imao sam nameru da tog dana sa svojim advokatom odem u policiju. Bio sam svestan da ću dugo ostati u pritvoru, ali nikad nisam imao nameru da se skrivam, da bežim. Imao sam nadu da će ovaj postupak konačno skinuti ljagu s mog imena da sam na bilo koji način povezan s ovim krivičnim delom-rekao je u odbrani Ratko Romić.
Suđenje se nastavlja 7. septembra.
Foto: Tanjug
