ПРИЛОГ: ИЗВЕШТАЈ САВЕТА

Преносимо у целости  Извештај  Савета  за борбу против корупције, који смо преузели са званичног сајта овог саветодавног тела Владе Србије.

Република Србија

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

САВЕТ ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ

72 Број: 404-00-4739/2015

27. aприл 2015. године

Б е о г р а д

ИЗВЕШТАЈ О НАБАВЦИ ИТ И МЕРНЕ

ИНФРАСТРУКТУРЕ УРЕЂАЈА И ИНСТАЛАЦИЈА

Савет за борбу против корупције примио је представку грађана, у којој је истакнуто да је ЈП Електропривреда Србије (ЕПС), расписивањем тендера за набавку ИТ и мерне инфраструктуре уређаја и инсталација, односно постављеним тендерским условима ограничила конкуренцију, онемогућила учешће домаћим произвођачима, самим тим и упосленост домаће привреде.

У вези са наводима из представке Савет се обратио ЕПС-у за појашњења у форми следећих питања:

1. Ко је, када и на основу којих мерила и критеријума донео одлуку о оправданости набавке електричних паметних бројила, рутера/гејтвеја, комуникације и помоћних уређаја, хардвера и софтвера за АММ и МDM/P апликација, као и пружање услуга за интеграцију система и обуку;
2. Да ли је пре доношења одлуке урађен елаборат о циљу и целисходности предметне набавке, са јасним егзактним подацима да је само оваква набавка технолошки оправдана, економски најисплативија и функционално најбоља за извршење постављеног циља;
3. На основу којих података је утврђено да је у овом моменту неопходно извршити набавку целокупне опреме у систему, а не евентуално у лотовима, односно да ли је извршена упоредна анализа разних могућности набавке, како би се пронашло решење које би било целисходније и економски оправданије за постизање утврђеног циља;
4. Да ли је систем (који је изабран) технолошки и функционално испитан и колико је његова примена раширена у свету (у колико земаља), односно да ли се ради о систему који је тек у развоју;
5. На основу којих законских прописа, мерила и критеријума је у овој набавци искључена у потпуности конкуренција;
6. Да ли у нашој земљи постоје произвођачи и даваоци свих врста услуга наведених у позиву за јавну набавку и ко је до сада пружао ЕПС-у услуге из позива за јавну набавку, односно сличне услуге (у вези набавке и сервисирања бројила), да ли су те јавне набавке спровођене у лотовима или системски;
7. Да ли су квалификаторни услови на било који начин одређени по захтеву кредитора;

Одговоре на постављена питања Савет је од ЕПС добио 02.02.2015. године под бројем 349/2-15.

Из одговора ЕПС-а достављених Савету, евидентно је да на нека питања Савета не постоји суштински одговор ЕПС-а. Наиме, ЕПС је наведеним одговорима створио привид да је у целости испоштовао све процедуре у вези расписаног тендера и да постоји оправданост набавке у овом моменту, која ни на који начин не искључује конкуренцију и домаће произвођаче.

Међутим, анализом расположиве документације коју је ЕПС доставио Савету евидентне су следеће чињенице:

На основу Студије изводљивости предметна набавка се финансира из кредита ЕИБ и ЕБРД у укупном износу од 80 милиона евра и на исту се не примењује Закон о јавним набавкама.

Стране банке инсистирају на регуларно спроведеној тендерској процедури и остављају наручиоцу, ЕПС-у да одреди шта купује и под којим условима. Нетачни су наводи ЕПС-а у поступку појашњења (Clarification), које ЕПС издаје у оквиру тендерске процедуре, да ЕБРД банка диктира услове тендера.

Савет је у вези тих навода ЕПС-а контактирао представнике ЕИБ и ЕБРД. Представници ЕИБ су на постављено питања Савета, да ли Банке-кредитори одређују тендерске услове набавке или то врши ЕПС, одговорили мејлом дана 03.04.2015. године, да Банке-кредитори врше верификацију тендерских услова које је одредио ЕПС.

Представници ЕБРД-а су такође путем мејла дана 14.04.2015. године обавестили Савет да је тендерску процедуру спровео ЕПС у складу са правилима ЕБРД, а да су правила о тендерској процедури за јавни сектор дефинисана у Поглављу 3. „Политика и правила за јавне набавке“. Према наведеном поглављу на клијенту је, у овом случају ЕПС-у, да одреди услове тендера. ЕБРД може да ревидира услове које је одредио ЕПС или да их прихвати.

Пословни интерес ЕПС-а није да ограничава конкуренцију, што је ЕПС радио кроз одредбе тендерске документације и девет појашњења тендерских услова (Clarification). ЕПС је дефинисао више услова у тендерској документацији који битно ограничавају конкуренцију и концентришу набавку на једног испоручиоца. То се може сагледати на основу следећих чињеница:

– ЕПС је поставио финансијски услов за учествовање на тендеру на износ од 75 милиона евра годишњег прихода последњих пет година за понуђача и петнаест милиона евра за члана конзорцијума. При томе, понуђач може да оствари тражени приход не од продаје робе која се набавља него од других роба (Clarification 5, питање 65, питање 66).

Овим критеријумом су онемогућена мала и средња предузећа широм света да учествују и сва домаћа предузећа.

Могућност коју је ЕПС допустио подуговарачу да не мора да задовољи финансијске критеријуме да би могао да испоручи бројила није реална.

Подуговарач не може да нуди бројила већ само да чека да му понуђач евентуално пошаље упит за понуду бројила.

Понуђач нема пословни интерес да тражи испоруку бројила од подуговарача кад већ треба да прода своја бројила.

– ЕПС је поставио дискриминишући услов да понуђач мора да има референце од 45 милиона евра на једном пројекту (што може да испуни веома мали број фирми, Clarification 5, питање 63, питање 64)

– ЕПС је увео дискриминацију по територији тражећи да референца од 45 милиона буде на територији Европе. Тиме је искључио фирме које имају референце у Америци, Азији, Аустралији (Clarification 5, питање 20)

– ЕПС је увео ограничење броја различитих произвођача бројила која се нуде и одбио да дефинише DLMS profil smart бројила тако да свако бројило, које задовољава задати профил може да се угради у систем и да га софтвер система види и користи као исти објекат, без обзира ко је произвођач бројила. ЕПС је тиме одбио да отвори конкуренцију произвођача бројила и да дође до квалитетног бројила за мање новца (Clarification 8, питање 31, питање 37)

– ЕПС се ограничио на један тип рутера што је директно обезбеђивање монопола једном испоручиоцу уместо да дефинише техничку спецификацију рутера

– ЕПС користи техничке захтеве да ограничи конкуренцију (Clarification 3, питање 13), дефинишући G3 PLC комуникацију као обавезну, што је противно одредбама Студије изводљивости (страна 35/182) и Техничке спецификације V3.

– ЕПС набавља опрему за својих пет технолошких целина, не делећи набавку у пет лотова већ целокупну набавку чини један лот, чиме се ограничава конкуренција понуђача и повећава ризик за неуспех smart meter пројекта, обзиром да је технологија нова и непроверена (Clarification 5, питање 68)

– ЕПС је одредио да се после отварања понуда врши техничка пост-квалификација понуђача у поступку у коме понуђач подноси предлог за испитивање, кога комисија ЕПС-а одобрава и оцењује успешност спровођења испитивања, стварајући ЕПС-у могућност да волунтаристички оцењује отворене понуде (страна 168, страна 178 Тендерске документације Volumen II).

Поред тога што се на основу тендерске документације и девет појашњења тендерских услова (Clarification) ограничава конкуренција и доводи у питање сам тендер постоје и озбиљни недостаци концепта на коме је рађена Студија изводљивости, а то су:

–    дефинисано је да се сваки потрошач у Србији укључи у AMI систем, што је техно-економски неоправдано за потрошаче чија је потрошња мања од 6.000 KWh годишње (извор: документ бр. 4, Конференција);

–    дефинисана је комуникациона инфраструктура која служи за даљинско очитавање бројила, али не може да служи као комуникациона инфраструктура за паметне мреже (Vol II Тендерске документација, стр. 196, дефинисано да се тражи 80% успешно очитавање једном дневно). То значи да ће целокупна инсталирана телекомуникациона инфраструктура бити ван функције када се буду градиле паметне мреже што је фијаско улагања;

–    ЕПС је наручио Студију изводљивости тако да садашњи тендер покрије прву фазу улагања од 80 милиона евра и да се заврши у наредне две године, а да се даља реализација настави у наредних пет година, са циљем да се систем прошири на три милиона бројила са улагањем од 700 милиона евра. Овакав концепт реализације је пословно ризичан јер технологија за комуникациону инфраструктуру није зрела и налази се у даљем бурном развоју. У свету се раде пилот пројекти, а развијене земље (попут Немачке) нису приступиле инвестирању у AMI системе за своју електропривреду у овом тренутку (стр. 177/182 у FS). Студија изводљивости на страни 164/182 наводи да постоје неуспешни smart metering пројекти широм Европе и да постоје умерени и јаки ризици за реализацију конкретног ЕПС-овог пројекта.

–    тренутно је зрела технологија за бројила електричне енергије, која су припремљена за комуникацију и у њих је сигурно инвестирање. Инвестиција у бројила учествује са више од 60% у укупном повећању прихода ЕПС како стоји у FS на страни 160/161, а цена коштања бројила је 30% од укупно процењене инвестиције. Нова бројила доносе тачно мерење и заштиту од неовлашћене потрошње.

–    Студија изводљивости даје процењене цене опреме, коју купује ЕПС према спецификацији на страни 111 од Vol I тендерске документације у укупном износу од 20 до 25 милиона евра, а буџет тендера је око 60 милиона евра (за преосталих 20 милиона евра до 80 милиона ЕПС намерава да распише нови тендер за ормане и монтажу бројила). Нејасно је којом се пословном логиком руководио ЕПС када је за софтвер и лиценце издвојио око 40 милиона евра, а поготово је нејасно зашто се тражи испорука софтвера у року од осам седмица по склапању уговора (страна 132 од Vol I Тендерске документације), када се прва транша бројила испоручује кроз шест месеци, а испорука бројила и пуштање система у рад се завршава у року од две године.

ЗАКЉУЧАК

Због давања квалификационих критеријума које домаће фирме не могу да испуне ЕПС је онемогућио домаћа предузећа да буду понуђачи, самостално или у конзорцијуму. То је противно интересима друштва и принципима ЕБРД банке. Дакле, не само да се не фаворизује домаћа привреда него се онемогућава њено учествовање на тендеру.

У земљи двадесет година постоје произвођачи бројила, комуникационих модема, софтвера, ормана, монтажерске фирме, као и лабораторије за оверу бројила. Смарт бројило домаће производње уведено је у ЕПС 1995. године. Домаћи произвођачи су задовољавали све потребе ЕПС-а од 1992. године у отвореној конкуренцији са страним фирмама. Овим тендером ЕПС је задао критеријуме тако што је припремио терен да страни понуђачи добију посао са бројилима у Србији, прво овај тендер од 60 милиона евра, а онда и посао за три милиона бројила за 700 милиона евра. То што је ЕПС оставио могућност да домаћи произвођач буде подизвођач нема никакав значај, јер сваки понуђач има интерес да прода своје бројило и опрему, па неће тражити да набави бројило од подизвођача.

Поред квалификационих критеријума које је ЕПС одредио и сам концепт набавке на основу кога је урађена Студија изводљивости има битне недостатке који се директно одражавају на техничку оправданост решења и економску исплативост. Савет још једном напомиње да је у самој Студији изводљивости истакнуто да је набавка бројила економски исплатива, али да је набавка комуникационе инфраструктуре у овом тренутку веома ризична, јер се технологија за комуникациону инфраструктуру налази у интензивном развоју и да постоје неуспешни smart metering пројекти широм Европе.

ПРЕПОРУКЕ

1. Савет препоручује Влади да преиспита ЕПС-ов концепт набавке IT и мерне инфраструктуре уређаја и интеграције, као и квалификационе услове тендера.

2. Да се укључи стручна јавност, која би предложила технички оправдано решење, економски најисплативије, које има сву потребну функционалност за:

– очитавање обрачунских података са бројила,

– доставу обрачунских података снабдевачу,

– надзор и контролу места мерења,

– одржавање мерних уређаја, укључујући поправку, замену, унапређење мерења.

ПОТПРЕДСЕДНИК САВЕТА

Проф. др. Мирослав Милићевић