Srbija se nada da bi u prvoj polovini ove godine sa Evropskom unijom mogla da počne pregovore po poglavljima 23. i 24. o vladavini prava i temeljnim slobodama, izjavila je, kako je preneo Tanjug, 6.februara, šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević.
Radne grupe srpskog pregovaračkog tima izrazile su spremnost za otvaranje tih poglavlja, koja su, kako je ukazala Miščević, od suštinske važnosti.
Među građanima koji od petooktobarskih promena 2000. nose traume privatizacije i tranzicije, doživevši je generalno kao antipod vladavini prava, a i među poslenicima advokature čini se da nije baš rasprostranjen opitimizam koji po pitanju poglavlja 23. i 24. ima pregovarački tim.
Sekretar Upravnog odbora Advokatske komore Beograda Aleksandar Cvejić, smatra da na tom polju predstoji mnogo posla.
Lično sam- ističe Cvejić- izraziti evroskeptik i apsolutno sam protiv toga da Srbija postane član EU. To iz malog miliona razloga, a osnovni je što nas pre svega Evropska unija neće , ma šta nam govorili. S druge strane, postavljaju nam se neverovatno nepremostivi uslovi , pre svega političke sadržine koje mi ne možemo i ne smemo da ispunimo , ako imamo časti. Kad tumačimo pod pretpostavkom čak da Srbija treba da uđe u Evropsku uniju, mislim da jedini uslov koji bi za stupanje u bilo kakve integracije trebalo da ispunimo -da kod nas postoji vladavina prava-mi taj uslov ne ispunjavamo-ocenjuje advokat Aleksandar Cvejić-Po meni, u najboljem slučaju ostali smo tamo gde smo bili 2010.godine. Ako posmatramo i duži period, recimo, od momenta potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji pridruživanju sredinom 2008. godine , takođe mislim da nismo napravili neki korak napred u odnosu na prethodni period. Po meni, apsolutno, nema pomaka u vladavini prava kod nas. Govoreći generalno i principijelno, osnovni problem koji kod nas postoji, koji je postojao i pre deset i pre petnaest godina, to je izražen upliv izvršne vlasti u sudsku vlast, po raznim osnovama– dakle- da se političari, konkretno vladajući, mešaju u rad pravosuđa i to se mešaju na način čak ni mnogo prikriven. Izgleda da će taj problem postojati i sledećih deset godina– jer se svest ljudi veoma malo menja– dokle god imate predstavnike Vlade koji komentarišu sudske odluke, presude, dok imate ministra pravde koji smatra da je osnovni razlog funkcionisanja ovog ili onog suda da jedan ili drugi čovek bude osuđen , što je nedopustivo u civilizovanom društvu. Dok se ne spreči upliv i uplitanje izvršne vlasti u sudsku, mi ne možemo ispuniti uslove za bilo šta. Ima mali milion primera za to, onda, postoji autocenzura kod sudija, postoji određena autocenzura kod advokata , ne bih to isključivao, kod Tužilaštva postoji politička instrumentalizacija , mada to nikada nije bio preterano nezavisan organ. Tokom čitavog perioda, ništa se ne menja ako nije i gore. Ako je jedan ministar ili jedna vlada smeni drugu, to u nekim apsolutnim stvarima ne znači ništa, samo “sjaši Kurta da uzjaše Murta”, otprilike. Dodao bih i to da mislim da je u odnosu na one delove pravosuđa, odnosno, profesije notara i izvršitelja, u toku , rekao bih, proces da se ti delovi privatizuju, a sa druge strane da se prave “državni advokati”. Mislim da Evropu baš briga šta mi ovde radimo. Evropa ima neke svoje interese i zato ja jesam protiv bilo kakvih pregovora sa EU, ali da svakako treba da poštujemo Evropski sud za ljudska prava –stav je advokata Aleksandra Cvejića.
Foto: www.mc.rs
