Fotografija preuzeta sa sajta VSS
Apelacioni sud u Beogradu, u saopštenju od 4. decembra 2015. (verovatno greškom?) navodi da je svoju preinačujuću odluku Kž1 Po1 10/15 od 6. novembra 2015. godine doneo u odnosu na prvostepenu presudu Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 89/11 od 16. maja 2013. godine. O presudi iz 2013. je, naime, Apelacioni sud odlučio pre dve godine, ukinuo je i naložio ponavljanje postupka, koji je pak presuđen 17. marta 2015.
Apelacioni sud u Beogradu osudio je na tri godine zatvora sudiju Blagoja Jakšića, oglasivši ga krivim po optužbi da je 2000. ili 2001. godine kao predsednik Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici omogućio sudsku overu fiktivnog ugovora Ljubomira Biševca i Milorada Laketića iz 1997. godine o kupoprodaji jednog lokala kosovskomitrovačke društvene firme Luks.
Apelacioni sud je 4. decembra na svom sajtu objavio saopštenje u kom je preneo delove svoje presude, navodeći da je posle drugostepenog postupka u odnosu na petoricu okrivljenih, preinačena u osuđujuću, prvostepena oslobađajuća presuda Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, u javnosti poznatog kao Specijalni sud. Navdeno je da je prema Blagoju Jakšiću izrečena i mera bezbednosti zabrane vršenja poziva u oblasti pravosuđa (tužilačkog i sudijskog) u trajanju od 2 godine.
ODBRANA
U postupku reizbora sudija 2009. Jakšić je izabran u beogradski Viši prekršajni sud , a potom su ga sudije svih sudova izabrale kao jednog od šest predstavnika iz redova u Visoki savet sudstava
Na početku procesa bio je uhapšen 23. seprembra 2011. a posle pet i po meseci u pritvoru, pušten je da se brani sa slobode u martu 2012, uz jemstvo .
U odbrani pred sudom, sudija Jakšić je tvrdio da je u pozadini pokretanja postupka protiv njega 2011.godine bilo nezadovljstvo tadašnje izvršne vlasti njegovim radom u Visokom savetu sudstva zato što je bio usvojen veliki broj prigovora sudija koje 2009. godine nisu bile reizabrane na sudijske funkcije .
-Smatram da iza svega stoji bivša izvršna vlast kojoj se nije svidelo što sam razmišljao svojom glavom prilikom odlučivanja o prigovorima neizabranih sudija -kazao je Blagoje Jakšić
Odlukom Apelacionog suda, osuđeni su: na tri godine zatvora kosmetski preduzetnik Ljubomir Biševac, na dve godine zatvora direktor DP „Luks“ Milorad Laketić, pod optužbom da su „30 .decembra 1997. zaključili fiktivan ugovor o kupoprodaji lokala te tada društvene firme i da je Biševac prodajom nekretnine za 20.040.000 dinara, pribavio protivpravnu imovinsku korist. Odlukom Apelacionog suda od Ljubomira Biševca je, kako je saopšteno, oduzeta imovinska korist u iznosu od 20.040.000 dinara, te je isti obavezan da naznačeni iznos isplati budžetu Republike Srbije.
Na dve godine zatvora je osuđen referent Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici Dragan Gavrilović, a na godinu njegov kolega Blagoje Čurović, po optužbama da su „overili fiktivan ugovor po nalogu sudije Jakšića“, tada predsednika tog suda.
Pravosnažno je potvrđena oslobađajuća presuda sekretaru tog suda Miroslavu Božoviću za krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela. Božoviću je optužnicom stavljeno na teret da je neutvrđenog dana 8 – 10. septembra 2011. godine, u Zubinom Potoku, pomogao Blagoju Jakšiću da ne bude otkriven, tako što je kao sekretar Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici iz arhive tog suda, iz upisnika za overavanje iz 1998. godine, istrgao nekoliko stranica upisnika za overavanje, na kojima su se nalazile overe za predmetni ugovor o kupoprodaji zaključen između Milorada Laketića i Ljubomira Biševca, kako bi prikrio takvu overu.
Specijalni sud je u ovom postupku dva puta oslobađao sve okrivljene od optužbi, prvi put presudom od 16. maja 2013, koju je ukinuo Apelacioni sud i naložio novo suđenje, a drugi put posle ponovljenog postupka 17.marta 2015. godine.
Prvom oslobađajućom prvostepenom presudom koja je ukinuta početkom 2014 godine, Specijalni sud je , kako je naveo tadašnji predsednik sudskog veća Dragan Milošević , našao da „nema nijednog dokaza na osnovu kojih bi se radnje okrivljenih sudije Blagoja Jakšića i sudskih referenata Blagoja Čurovića i Dragana Gavrilovića mogle dovesti u bilo kakvu vezu s okolnostima da je Biševac 2002. godine prodao lokal, to jest vrednosti za koju je taj preduzetnik prodao lokal “.
– Ne postoji nijedan dokaz da je Laketić 1997.godine znao da će Biševac 2002. godine prodati lokal za navedeni iznos . Nema nijednog dokaza kojima se radnje ovih lica mogu na bilo koji način dovesti u vezu s tim iznosom. Tužilaštvo nije dokazalo te optužbe -kazao je sudija Milošević.
U pogledu ostalih činjenica, Milošević je naveo da je po oceni suda tokom postupka utvrđeno da su okrivljeni preduzeli radnje u vezi s overom spornog ugovra, ali da je u međuvremenu nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.
Sudija Dragan Milošević je naveo da je proces protiv sudije Jakšića pred Specijalnim sudom pokrenut 23. septembra 2011, godine, a da je dva meseca pre toga 8.jula 2011 , bila obustavljena istraga koja je u Kraljevu od 2003. godine vođena protiv Biševca i Laketića zbog ugovora iz 1997. o kupoprodaji „Luksovog“ lokala, navodeći da Specijalno tužilaštvo u skladu s propisima preuzelo postupak.
Po rečima Miloševića, istragom iz 2003. pred sudom u Kraljevu nije bio procesuiran Blagoje Jakšić.
-Jako je čudno što je ovaj postupak izvučen 2011 godine-kazao je sudija Dragan Milošević
Drugom oslobađajućom presudom Specijalnog suda od marta 2015, novo veće je našlo da nije dokazan predmet optužbe, a to je realna cena lokala.
Sudija Vladimir Mesarović koji je tokom drugog suđenja bio predsednik prvostepenog sudskog veća, prilikom usmenog obrazlaganja presude 17. marta 2015. godine, naglasio je da je „obavljeno veštačenje realne vrednosti predmetnog lokala i sud je našao da Tužilaštvo nije dokazalo da je nastala šteta od najmanje milion i po dinara“.
S obzirom na to da Tužilaštvo nije uspelo da dokaže tu vrednost, sud je, po rečima Mesarovića, „utvrdio da nema dokaza da su okrivljeni izvršili krivično delo koje im je stavljeno na teret“.
Apelacioni sud je 4. decembra ove, 2015 godine, saopštio da je, nakon održanog pretresa, doneo 6. novembra 2015. godine presudu Kž1 Po1 10/15 kojom je preinačio prvostepenu presudu.
Međutim, u saopštenju (verovatno greškom?) navedeno je da je drugostepena preinačujuća odluka Kž1 Po1 10/15 od 6. novembra 2015. godine doneta u odnosu na prvostepenu presudu Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 89/11 od 16. maja 2013. godine. O presudi iz 2013 je , naime, Apelacioni sud odlučio još pre dve godine, ukinuo je i naložio ponavljanje postupka.
Sudija Blagoje Jakšić i sudski referenti Blagoje Čurović i Dragan Gavrilović optužbom se terete za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ . Milorad Laketić je optužen za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica , a Ljubomir Biševac za isto delo u podstrekavanju.
Drugostepenom odlukom, kako navodi Apelacioni sud, Ljubomir Biševac je oglašen krivim po optužbi da je „30. decembra 1997. godine, u Kosovskoj Mitrovici, podstrekao odgovorno lice, direktora oštećenog preduzeća „L“ iz Kosovske Mitrovice, okr. Milorada Laketića, da iskorišćavanjem svog položaja i prekoračenjem granica svog ovlašćenja, okrivljenom Biševcu pribavi protivpravnu imovinsku korist, u iznosu preko 1.500.000 dinara“. Okrivljeni Blagoje Jakšić je oglašen krivim po optužbi da je „neutvrđenog dana u leto 2000. ili 2001. godine, u kancelariji Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici, kao službeno lice – predsednik Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici, iskorišćavanjem svog službenog položaja i prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja, u nameri da svom prijatelju, okr. Biševcu, omogući pribavljanje imovinske koristi u iznosu preko 1.500.000 dinara, u čemu su mu pomogli okr. Blagoje Čurović i Dragan Gavrilović, tako što je okr. Jakšić u svojstvu službenog lica, predsednika Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici, omogućio overu fiktivnog ugovora o kupoprodaji od 30. decembra 1997. godine, koji je navodno sačinjen između preduzeća „L“ iz Kosovske Mitrovice, kao prodavca, čiji je direktor bio okr. Milorad Laketić, i SUR „B“ iz Kosovske Mitrovice, vlasništvo okr. Ljubomira Biševca, kao kupca“. Time je kako je navedeno „omogućio i prenošenje prava svojine na objektu u Kosovskoj Mitrovici, površine 324 m2, okr. Ljubomir Biševcu, iako je znao da okr. Biševac za predmetni lokal neće platiti nikakvu cenu, a koja navedenim ugovorom nije ni određena“.
„Nakon zahteva okr. Biševca da se izvrši overa ovako sačinjenog ugovora, okrivljeni Jakšić je u kancelariju pozvao okr. Blagoja Čurovića, sudskog izvršitelja Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici, koji je po njegovom usmenom ovlašćenju u vremenskom periodu od marta 1998. godine pa do avgusta 1999. godine obavljao i poslove referenta overe Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici, a koji u to vreme nije bio radno angažovan, pa kada je po pozivu okr. Čurović došao, u prisustvu okr. Dragana Gavrilovića, takođe referenta overe istoga suda, koji je po nalogu okr. Jakšića sa police dohvatio i otvorio upisnik za overavanje za 1998. godinu tog suda na strani na kojoj je jedna rubrika prehodno bila izbeljena korektorom upisao podatke za navedeni ugovor o kupoprodaji, a koje podatke mu je prethodno na ceduljici – papiriću lično predao okr. Jakšić, a sve iz razloga što je po njegovom ovlašćenju okr. Čurović zamenjivao referenta overe okr. Gavrilovića, te da bi rukopis u izbeljenoj rubrici bio identičan sa rukopisom u prethodnim i narednim brojevima overe, iako u trenutku sprovođenja navedenih radnji okr. Čuroviću i Gavriloviću nije bio prezentovan navedeni ugovor, niti su bili prisutni potpisnici ugovora. Nakon čega je po naređenju okr. Jakšića, okr. Gavrilović na primerku sačinjenog i potpisanog ugovora od 30. decembra 1997. godine, pisaćom mašinom ispisao klauzulu overe i potpisao referenta „B. Čurović“, klauzulu overio okruglim pečatom tog suda, a potom okr. Biševac ovako sačinjeni i overeni fiktivni ugovor iskoristio i protivrpavno ugovorom o kupoprodaji od 24. decembra 2002. godine predmetni lokal prodao za kupoprodajnu cenu od 20.040.000,oo dinara, te na taj način pribavio imovinsku korist u navedenom iznosu“, piše u saopštenju Apelacionog suda u Beogradu.
Po nalaženju Apelacionog suda, kako se navodi u saopštenju, „ pogrešno je prvostepeni sud putem veštačenja utvrđivao tržišnu vrednost lokala koji je predmet overenog ugovora na dan 30. decembar 1997. godine i u leto 2000. odnosno 2001. godine, kako bi utvrdio u odnosu na koliku vrednost pribavljanja imovinske koristi je bio usmeren umišljaj okrivljenih prilikom izvršenja njihovih radnji u okviru krivičnog dela“.
Advokat Perović: Odbrana će izjaviti žalbu u trećem stepenu
Advokat Zoran Perović, branilac sudije Jakšića,najavio je da će odbrana iskoristiti sva zakonom dozvoljena pravna sredstva.
Perović naglašava da presuda Apelacionog suda nije pravosnažna, s obzirom na to da je doneta posle otvorenog pretresa u drugom stepenu i na nju odbrana ima pravo žalbe veću koje postupa u trećem stepenu.
-Uložićemo žalbu. Nadam se da do vanrednih pravnih sredstava neće doći i da će redovni postupak ishodovati oslobađanjem od krivice za delo koje mu je stavljeno na teret, što mislim da mu objektivno sleduje po dokazima koji se nalaze u spisima suda-ističe Perović.
„Naime, imovinska korist predstavlja čistu dobit koja se sastoji u višku imovine izvršioca koju je pribavio izvršenjem krivičnog dela
Pri nesporno utvrđenoj činjenici da je okr. Ljubomir Biševac predmetni poslovni prostor prodao po osnovu ugovora od 23. decembra 2002. godine za kupoprodajnu cenu u iznosu od 20.040.000,oo dinara, koja mu je isplaćena 25. decembra 2002. godine, kao i da je prilikom zaključenja ovog ugovora o kupoprodaji kao svoj dokaz o vlasništvu nad predmetnim lokalom upotrebio upravo ugovor zaključen 30. decembra 1997. godine, za koji je nesumnjivo utvrđeno da je fiktivan i da je overen u prostorijama Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici u leto 2000. ili 2001. godine, po nalogu okr. Blagoja Jakšića, a uz pomoć okr. Blagoja Čurovića i Dragana Gavrilovića, to je nesumnjiva činjenica da je u konkretnom slučaju vrednost protivpravne imovinske koristi koju je okr. Biševac pribavio izvršenjem krivičnog dela 20.040.000,oo dinara, budući da je predmetni lokal dobijen bez isplate bilo kakve kupoprodajne cene, pa je stoga ceo iznos dobijen kroz prodaju predmetnog lokala protivpravan imovinska korist.
Dakle, po oceni Apelacionog suda, umišljaj okr. Biševca i Laketića, dana 30. decembra 1997. godine bio je da se okr. Biševcu pribavi lokal, a koji je lokal potom i prodat i za njega dobijen novčani iznos od 20.040.000,oo dinara, što predstavlja vrednost pribavljene protivpravne imovinske koristi. Istovremeno, i umišljaj okr. Jakšića, Čurovića i Gavrilovića takođe je bio usmeren na pribavljanje imovinske koristi okr. Biševcu, a koja se ogledala u pribavljanju samog lokala, pa kako je lokal kasnije prodat i dobijena kupoprodajna cena u navedenom iznosu od 20.040.000,oo dinara, to je i umišljaj ovih okrivljenih usmeren na pribavljanje imovinske koristi u iznosu od preko 1.500.000,oo dinara. Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, a imajući u vidu psihički odnos okrivljenih prema delu, Apelacioni sud nalazi da su se u radnjama ovih okrivljenih stekla sva bitna obeležja krivičnih dela za koja su oglašeni krivim“, navodi Apelacioni sud u saopštenju.
