Транспарентност Србија реговала је поводом најаве да ће уговор са Арапима о пројекту „Београду на води“, бити објављен тек након што постане правоснажан, а осим питања о том новом детаљу , Транспарентност у саопштењу за јавност указује да се замагљује и чињеница ко узима кредит за „Београд на води“.
„У вези са пројектом ‘Београд на води’ није никаква новина да једну најаву смењује друга. Овај пут, реч је о времену објављивања уговора. При потписивању уговора у мају 2015, градоначелник је саопштио да ће уговор бити објављен када га одобри Комисија за заштиту конкуренције. Тада смо указали да разматрање уласка иностраног партнера у предузеће „Београд на води“ са становишта Закона о заштити конкуренције не може ни на који начин да утиче на одредбе потписаног уговора, и да је стога овакво условљавање беспредметно. У међувремену, пре око три недеље Комисија за заштиту конкуренције је одобрила уговор, али он није објављен.
Нова најава, која овај пут стиже од директора (још увек државног) предузећа „Београд на води“, поставља нови рок и нови услов за објављивање уговора. Сада се као услов поставља одобрење Комисије за контролу државне помоћи. Директор Никола Недељковић, у интервјуу за „Политику“ тако каже да ће „уговор за месец дана постати правоснажан, што је и услов да буде објављен“. http://goo.gl/Ikh6ww
Ова изјава је тачна једино ако је са „Игл хилсом“ уговорено да се уговор не објављује до момента док се више не може оспорити његова правна ваљаност. Иначе, не постоји никаква законска препрека да се потписани уговор објави пре правноснажности.
Недељковић је навео „да је задатак Комисије за контролу државне помоћи Министарства финансија да утврди постоји ли у овом случају помоћ државе и да ли се њоме нарушава конкурентност других правних субјеката у тој делатности“. „Становиште предузећа на чијем сам челу је да у овом пројекту нема државне помоћи. Очекујемо да ћемо потврду тога имати за месец дана“.
У недавно објављеном истраживању Транспарентности – Србија о државној помоћи у Србији (http://goo.gl/ljyg3h) показали смо да Комисија за контролу државне помоћи нема јасно дефинисан статус, да представља својеврсни „правни хибрид“ – мешавину између независног органа и радног тела Владе, јер се у Закону каже да је она „оперативно независно тело“, без прецизирања врсте органа о којем реч. Директор Недељковић је пак Комисију (можда знајући више него ми о ситуацији у стварности), свео на службу Министарства финансија. Самим тим и не чуди што на „одлуку“ ове Комисије гледа као на пуку формалност, очекујући од ње да „потврди“ да у овом пројекту нема државне помоћи, нити нарушавања конкуренције.
Наравно, тако нешто би било немогуће утврдити, јер су разни облици државне помоћи очигледни (почев од преноса имовине у власништво новоформираног предузећа без накнаде), а о „конкуренцији“ не треба трошити ни речи. Међутим, Комисија за контролу државне помоћи може да утврди нешто друго – да такву државну помоћ треба ипак одобрити из неког од флуидно дефинисаних разлога које Закон познаје.
У покушају да објасни због чега ово није државна помоћ, директор Недељковић је унео додатну конфузију (ако је изјава верно пренета). Он је рекао да „држава узима кредит од арапског партнера од 130 милиона евра“, али да то „није помоћ државе, јер она узима кредит по комерцијалним условима“. Конфузија је прво око тога ко узима кредит – предузеће „Београд на води“ (како је раније саопштено) или држава Србија. Друго, ако држава Србија новац даје предузећу Београд на води, то јесте државна помоћ, било које да је порекло тог новца (порез, донација, кредит од комерцијалним или некомерцијалним условима)“-наводи у саопштењу Транспарентност Србија.
Извор: Сајт НВО Транспарентност Србија
Агенција „Бета“ пренела је 5. јуна да је Комисија за заштиту конкуренције Србије објавила да је одборила концентрацију која ће настати уласком партнера из Уједињених Арапских Емирата у предузеће „Београд на води“ из Београда, које основала држава Србија као једини власник. Како се наводи, концентрација се спроводи докапитализацијом, односно повећањем капитала друштва, којом ће партнер из УАЕ, фирма „Belgrejd voterfront kapital investment“ (Belgrade Waterfront Capital Investment LLC) стећи учешће од 68 одсто у укупном капиталу, док ће Република Србија постати мањински партнер са 32 одсто удела.Арапски партнер ће након докапитализације бити укључен у контролу предузећа, чији ће чланови заједнички и равноправно учествовати у доношењу кључних одлука. Предузеће „Београд на води“ основано је 26. априла 2014. као једночлано друштво, у искључивом власништву Републике Србије.
Комисија за заштиту конкуренције Србије је приликом доношења одлуке да одбори концентерацију имала у виду да дозвољеност концентрације неће ограничити конкуренцију на тржишту, али је у процени ефеката посматрала и шири контекст спровођења пројекта, односно могућих погодности са становишта економског напретка и добробити.
Пројектом „Београд на води“, како се наводи, обухваћене су стамбене и пословне зграде, као и читав низ објеката који служе јавној сврси – хотели, школе, здравствене установе, музеји, тржни центар и друге грађевине те намене. Комплекс, додаје се, садржаће и паркове, тргове, шеталишта, друге површине и грађевине за јавну употребу.
Планирана је изградња 6.128 станова са укупном површином стамбеног простора око 1.034.000 квадратних метара. У оквиру осталих површина преко 750.000 квадратних метара намењено је коришћењу за обављање различитих делатности.
Истовремено ће грађевински простор јавних служби, јавних објеката и комплекса обухватити око 67.000 квадратних метара. Малу површину ангажоваће комуналне делатности и инфраструктурни објекти око 1.300 квадратних метара, навела је Комисија за заштиту конкуреније.
ИЗВОР :Бета, Блиц
