Transparentnost Srbija regovala je povodom najave da će ugovor sa Arapima o projektu „Beogradu na vodi“, biti objavljen tek nakon što postane pravosnažan, a osim pitanja o tom novom detalju , Transparentnost u saopštenju za javnost ukazuje da se zamagljuje i činjenica ko uzima kredit za „Beograd na vodi“.
„U vezi sa projektom ‘Beograd na vodi’ nije nikakva novina da jednu najavu smenjuje druga. Ovaj put, reč je o vremenu objavljivanja ugovora. Pri potpisivanju ugovora u maju 2015, gradonačelnik je saopštio da će ugovor biti objavljen kada ga odobri Komisija za zaštitu konkurencije. Tada smo ukazali da razmatranje ulaska inostranog partnera u preduzeće „Beograd na vodi“ sa stanovišta Zakona o zaštiti konkurencije ne može ni na koji način da utiče na odredbe potpisanog ugovora, i da je stoga ovakvo uslovljavanje bespredmetno. U međuvremenu, pre oko tri nedelje Komisija za zaštitu konkurencije je odobrila ugovor, ali on nije objavljen.
Nova najava, koja ovaj put stiže od direktora (još uvek državnog) preduzeća „Beograd na vodi“, postavlja novi rok i novi uslov za objavljivanje ugovora. Sada se kao uslov postavlja odobrenje Komisije za kontrolu državne pomoći. Direktor Nikola Nedeljković, u intervjuu za „Politiku“ tako kaže da će „ugovor za mesec dana postati pravosnažan, što je i uslov da bude objavljen“. http://goo.gl/Ikh6ww
Ova izjava je tačna jedino ako je sa „Igl hilsom“ ugovoreno da se ugovor ne objavljuje do momenta dok se više ne može osporiti njegova pravna valjanost. Inače, ne postoji nikakva zakonska prepreka da se potpisani ugovor objavi pre pravnosnažnosti.
Nedeljković je naveo „da je zadatak Komisije za kontrolu državne pomoći Ministarstva finansija da utvrdi postoji li u ovom slučaju pomoć države i da li se njome narušava konkurentnost drugih pravnih subjekata u toj delatnosti“. „Stanovište preduzeća na čijem sam čelu je da u ovom projektu nema državne pomoći. Očekujemo da ćemo potvrdu toga imati za mesec dana“.
U nedavno objavljenom istraživanju Transparentnosti – Srbija o državnoj pomoći u Srbiji (http://goo.gl/ljyg3h) pokazali smo da Komisija za kontrolu državne pomoći nema jasno definisan status, da predstavlja svojevrsni „pravni hibrid“ – mešavinu između nezavisnog organa i radnog tela Vlade, jer se u Zakonu kaže da je ona „operativno nezavisno telo“, bez preciziranja vrste organa o kojem reč. Direktor Nedeljković je pak Komisiju (možda znajući više nego mi o situaciji u stvarnosti), sveo na službu Ministarstva finansija. Samim tim i ne čudi što na „odluku“ ove Komisije gleda kao na puku formalnost, očekujući od nje da „potvrdi“ da u ovom projektu nema državne pomoći, niti narušavanja konkurencije.
Naravno, tako nešto bi bilo nemoguće utvrditi, jer su razni oblici državne pomoći očigledni (počev od prenosa imovine u vlasništvo novoformiranog preduzeća bez naknade), a o „konkurenciji“ ne treba trošiti ni reči. Međutim, Komisija za kontrolu državne pomoći može da utvrdi nešto drugo – da takvu državnu pomoć treba ipak odobriti iz nekog od fluidno definisanih razloga koje Zakon poznaje.
U pokušaju da objasni zbog čega ovo nije državna pomoć, direktor Nedeljković je uneo dodatnu konfuziju (ako je izjava verno preneta). On je rekao da „država uzima kredit od arapskog partnera od 130 miliona evra“, ali da to „nije pomoć države, jer ona uzima kredit po komercijalnim uslovima“. Konfuzija je prvo oko toga ko uzima kredit – preduzeće „Beograd na vodi“ (kako je ranije saopšteno) ili država Srbija. Drugo, ako država Srbija novac daje preduzeću Beograd na vodi, to jeste državna pomoć, bilo koje da je poreklo tog novca (porez, donacija, kredit od komercijalnim ili nekomercijalnim uslovima)“-navodi u saopštenju Transparentnost Srbija.
Izvor: Sajt NVO Transparentnost Srbija
Agencija „Beta“ prenela je 5. juna da je Komisija za zaštitu konkurencije Srbije objavila da je odborila koncentraciju koja će nastati ulaskom partnera iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u preduzeće „Beograd na vodi“ iz Beograda, koje osnovala država Srbija kao jedini vlasnik. Kako se navodi, koncentracija se sprovodi dokapitalizacijom, odnosno povećanjem kapitala društva, kojom će partner iz UAE, firma „Belgrejd voterfront kapital investment“ (Belgrade Waterfront Capital Investment LLC) steći učešće od 68 odsto u ukupnom kapitalu, dok će Republika Srbija postati manjinski partner sa 32 odsto udela.Arapski partner će nakon dokapitalizacije biti uključen u kontrolu preduzeća, čiji će članovi zajednički i ravnopravno učestvovati u donošenju ključnih odluka. Preduzeće „Beograd na vodi“ osnovano je 26. aprila 2014. kao jednočlano društvo, u isključivom vlasništvu Republike Srbije.
Komisija za zaštitu konkurencije Srbije je prilikom donošenja odluke da odbori koncenteraciju imala u vidu da dozvoljenost koncentracije neće ograničiti konkurenciju na tržištu, ali je u proceni efekata posmatrala i širi kontekst sprovođenja projekta, odnosno mogućih pogodnosti sa stanovišta ekonomskog napretka i dobrobiti.
Projektom „Beograd na vodi“, kako se navodi, obuhvaćene su stambene i poslovne zgrade, kao i čitav niz objekata koji služe javnoj svrsi – hoteli, škole, zdravstvene ustanove, muzeji, tržni centar i druge građevine te namene. Kompleks, dodaje se, sadržaće i parkove, trgove, šetališta, druge površine i građevine za javnu upotrebu.
Planirana je izgradnja 6.128 stanova sa ukupnom površinom stambenog prostora oko 1.034.000 kvadratnih metara. U okviru ostalih površina preko 750.000 kvadratnih metara namenjeno je korišćenju za obavljanje različitih delatnosti.
Istovremeno će građevinski prostor javnih službi, javnih objekata i kompleksa obuhvatiti oko 67.000 kvadratnih metara. Malu površinu angažovaće komunalne delatnosti i infrastrukturni objekti oko 1.300 kvadratnih metara, navela je Komisija za zaštitu konkurenije.
IZVOR :Beta, Blic
