Хиљаде запослених у јавним предузећима чија радна места подразумевају сменски рад, готово масовно подносе тужбе против фирми у којима раде тражећи од њих, у крајњем од државе, за неколико година огромне износе због, како тврде, неизмереног увећања од најмање 26 посто основице на име сменског рада, позивајући се на законска права.
Запосленима у јавним предузећима годинама уназад исплаћују се огромна средства на име ретроактивних накнада за сменски рад, али има и парница које су добила предузећа , успевајући да докажу да су увећања за сменски рад већ укључена тим радницима у плате и да траже већ плаћено.
Бројни су и спорови по тужбама запослених, пре свега у јавном сектору за исплате топлог оброка, неисплаћене накнаде за прековремени и ноћни рад, регрес за годишњи одмор… Својевремено,пре више година, међу онима који су тужили због топлог оброка, био је, тврде упућени, наводно, и приличан број судија и-добили су спорове.
Износи по тужби просечно се крећу од око 200 000 па навише, у зависности од периода на који се односе плус камате и накнаде за судске трошкове који су такође велики.
Рецимо, Апелациони суд у Новом Саду пресудом од 3. априла 2011. године у омањем спору. Гж 1. 4411/10 због накнаде за сменски рад по тужбама радника „Електројводине“ на пословима обезбеђења Н.Ћ. ., П.Ц. ., Ђ.Б. ., И.Ј и Ј.Ј. само за накнаду трошкова парничног поступка досудио је 139.680 динара!
„Тужена је исплаћивала тужиоцима увећану зараду по основу рада у сменама у висини од 2 посто од основице, што је у њиховим исплатним листама исказано као посебан основ. Приликом одређивања коефицијената за обрачун зараде тужилаца, тужена није узела у обзир да тужиоци раде у сменама, с обзиром да је уговорима о раду који су били на снази у спорном периоду, и то чл. 6, предвиђено да запослени имају право на увећање зараде у случајевима и у висини утврђеној колективним уговором. Износе разлике зараде обрачунате према Закону о раду и оне која је исплаћена тужиоцима (26%-2%), као и износ законске затезне камате, првостепени суд је утврдио на основу налаза и мишљења вештака економско финансијске струке“, пише у овој пресуди новосадски Апелациони суд.
После доношења измена Закона о раду које су ступиле на снагу 2005. године сви сменски радници стекли су право на већу плату од 26 одсто у односу на основну зараду, па су од тада почеле да пристижу и тужбе за сменски рад, поготово од 2010. године, а тужили су радници ЕПС-а, Костолца, Колубаре, ТЕНТ-у, ЈП Железнице Србије (ЖС)… Са друге стране сва јавна предузећа тврде пред судовима да су увећања за сменски рад већ укључена тим радницима у коефицијенте.
Дневни лист „Прес“ је још 27. новембра 2010. известио да у „Колубари“, „Костолцу“ и ТЕНТ-у око 11 000 радника масовно туже ЕПС због накнада за сменски рад и да „добијају одштете између 5.000 и 7.000 евра“. Пренета је изјава председник синдиката ТЕ „Никола Тесла“ Милована Деспотовића да су у ТЕНТ-а „свих око 1.100 људи који раде у сменском режиму поднели тужбе против ЕПС-а“. У току 2010. годне , по писању „Преса, „радницима Колубаре, који су тужили предузеће због сменског рада исплаћено је 43 милиона динара а сваки радник у просеку је добио око пола милиона“. Изнета је процена да би укупан износ по свим тужбама против ЕПС-а могао достићи и 70 милиона евра. „Курир“ је објавио да је „Колубара“ у току 2012.године, „ на име тужби због сменског рада исплатила 2,4 милијарде динара, што је по тадашњем курсу било око 24 милиона евра.
Лист „Пруга“ „Железница Србије“ (ЖС) у броју од 15. новембра 2012. објавио је, цитирајући податке изнете на састанку представника пословодства и синдиката који је одржан 6. новембра 2012. да ЖС има 10. 216 сменских радника, од којих су многи у то време најављивали тужбе за сменски рад, које би, пренео је процене тај лист, „могле да достигну износ око 5, 7 милијарди динара што је, како је указивано, било око половине износа субвенција ЖС за 2013. годину“. Такође по писању „Пруге“ у истом тексту, пре две и по године било је 110 тужби за сменски рад у Нишу, 80 у Краљеву, одређен број у судовима у Новом Саду и Ужицу, док су до тад биле правоснажне 52 пресуде. Предузеће је, по наводима, доставило судовима „доказ да је у коефицијент радника извршних служби урачуната накнада за сменски рад, али да Апелациони суд у Нишу то није прихватио па је покренута ревизија пред Врховним касационим судом“. Претпоставља се да је у међувремену број тужби увећан бар неколико пута.
Почетком ове године, као и прошле и неколико последњих година, како откривају извори из правосуђа, судске статистике и даље бележе прилив предмета по тужбама за сменски рад.
