Фото: Албум породице Арамбашић
Извор: Дневник
ПОНОВЉЕНО СУЂЕЊЕ ЛЕКАРИМА ЗБОГ СЛУЧАЈА ЉИЉАНЕ АРМАБАШИЋ (18), ПРЕМИНУЛЕ 2002 . ГОДИНЕ
Изношењем стручног налаза и мишљења вештака Одбора за судскомедицинска вештачења Медицинског факултета у Новом Саду, у Првом основном суду у Београду 31. марта је настављено суђење у случају петоро лекара београдског Клиничког центра, осумњичених за „неадекватно лечење“ Љиљане Арамбашић (18), у фебруару 2002. године, преминуле, како је утвређено, од последица упале слепог црева.
По чињеницама из поступка, девојка се 15. фебруара 2002.године због јаких болова у стомаку јавила у београдски Ургентни центар, а дежурни хирург је проценио да су њене здравствене тегобе гинеколошке природе па је примљена на Гинеколошко акушерску клинику (ГАК). Из ГАК-а су Љиљану, пошто је готово непрестано вриштала, упутили у Институт за психијатријске болести „Лаза Лазаревић“, где су лекари одмах закључили да није пацијент за њих и упутили је поново у Ургентни центар. Због високе температуре, девојка, међутим, није хоспитализована у Ургентном центру, већ је упућена у Институт за инфективне и тропске болести где је 21. фебруара 2002.примљена у коми и исте ноћи је преминула.
Вештаци су навели да болест упале „црвуљка“ ,или народски речено слепог црева, у узнапредовалој фази кад пукне, потпуно се распадне и деси се разливање гнојног садржаја по трбуху, доводи до упале трбушне мармице,а препознаје се као затезање мишића предњег трбушног зида у целости,док је у почетном стадијуму процес локализован у непосредној близини црвуљка и препознаје се као затезање мишића трбушног зида у тој регији.
-У конкретном случају с обзиром да је дошло до пуцања слепог црева постојало је локално и дифузно и затезање мишића трбушног зида-навео је професор др Радован Цвијановић, члан комисије вештака која је обавила судскомедицинско вештачење.
-Особа којој пукне црвуљак-слепо црево, може да вришти од болова, запомаже, савија ноге у коленима привученим ка трбуху, презнојава се, бледа је. Несумњиво је,казао је професор, да умирање од ове болести траје неколико дана и да се пацијент налази у стању фрустрације. Ако слепо црево пукне ,а не лечи се, стање фрустрације, ток болести може да иде ка завршној фази различитом брзином, у зависности од евентуално друге болести.
Адвокат Владимир Петровић, један од бранилаца у процесу, указао је да је пацијенткиња по јављању у београдски Клинички центар прво примљена на гинекологију,а потом на неуропсихијатију , па је питао вештака да ли симптоматологија упале слепог црева , према правилима струке, треба да буде позната и лекарима ових дисциплина.
-Треба- рекао је др Цвијановић. Професор је потврдно одговорио и на питање адвоката да ли особа којој пукне слепо црево реагује на начин као што је то било у случају покојне девојке.
-Да. Клиничка слика иде како сам описао-казао је др Цвијановић и додао да први преглед пацијента не мора да указује на постојање овог обољења, али да развој болести и праћење клиничке слике може да упути на такву сумњу. По речима вештака, у поступању окривљеног др Александра Радовића , „са аспекта хирургије ,није било пропуста“.
Упитан о дејству антибиотика које је покојна добијала током лечења на гинекологији, др Цвијановић је навео да антибиотиска терапија код упале слепог црева не може да заустави напредовање болести.
-Немењање клиничке слике и поред датих атибиотика знак је да нема дејства и потребно је даље консултовање, предузети нове мере, нешто друго-истакао је професор Цвијановић.
На излагање доктора Цвијановића приговорила је окривљена др Вера Миленковић указавши да је Љиљана Арамбашић на Гинеколошкој клиници „лечена као гинеколошки болесник“.
-Уопште не постоји дијагноза апендицитиса (упала слепог црева), таква дијагноза није постојала као упутна, није постојала ни као пријемна дијагноза, ни као радна дијагноза-казала је Миленковић.
Професор др Димитрије Сегеди,који је такође сведочио, рекао је да се „ у случају запаљенских обољења у малој карлици приписује терапија на 48 сати,а ако нема ефекта или се стање пацијента погоршава, потребно је обавити шире консулутације, треба терапија да се допуњује или мења“.
О делу налаза о вештачењу који се односи на боравак од неколико сати, сада покојне Љиљане на Клиници за психијатријске болести др Лаза Лазаревић у Београду, говорила је судски вештак неуропсихијатар др Гордана Мишић Павков.
-Може се рећи да је пацијенткиња у Институт за психијатијске болести примљена с дијагнозом акутне психозе која је постављена на гинекологији, одакле је и упућена на психијатрију- рекла је Мишић Павков и додала да је психијатар након један сат од пријема утврдио да Арамбашић није за њихову установу.
Опоменут адвокат
Судија Горан Рамић је на главном претресу 31 марта изрекао опомену адвокату Владимиру Петровићу, браниоцу докторке Вере Миленковић,због вокабулара и начина његовог опхођења приликом расправљања са судијом о томе шта је конкретно у одговору на једно браниочево питање одговорио један од вештака.
-Опомиње се бранилац да се понаша пристојно и не користи уличарске речи као што је „силовање предмета“ и да ће ,ако тако настави, бити новачано кажњен и удаљен из предмета- издиктирао је у записник судија Рамић.
-Ово је минимум који је потребан да се постави дијагноза ако је приликом пријема немогуће успостављање контакта с пацијентом због чега није могуће обавити преглед, као у конкретном случају, а што је психијатар описао (да пацијенткиња приликом уласка у амбуланту виче, леже на отоман , плаче, није могуће успоставити контакт) -казала је др Мишић Павков.
Пре четири године, 18. априла 2012, на дан пресуђења првог поступка, пред судом је сведочио пензионисани неуропсихијатар др Младен Зец, некадашњи начелник „Ф- одељења“ у Институту за неуропсихијатрију др „Лаза Лазаревић“ који је навео, да је Љиљана Арамбашић на Ф одељење те клинике примљена 20. фебруара 2002. у 9 часова ујутро, а истог дана око 17 часова одатле упућена поново у Ургентни центар.
-Кад сам сутрадан дошао на посао, био сам шокиран вешћу да је девојчица преминула око 1 час иза поноћи на Институту за инфективне и тропске болести. Како сам сазнао, око 17 часова девојчица је добила високу температуру и наш дежурни лекар и сестра су је нашим колима одвезли у Ургентни центар. Међутим, тамо су у тријажи рекли да се упути у Институт за инфективне и тропске болести-испричао је др Зец. У сведочењу је нагласио и то да Клинички центар за консултанта има Клинику за психијатрију „Владимир Вујић“ која је у кругу КЦ , и да су требали да позову психијатра свог консултанта.
-Сматрам да није у реду што је пацијенткиња на овакав начин доведена у Институт за неуропсихијатрију -рекао је тада др Младен Зец.
Професорка Гордана Мишић Павков је у излагању на главном претресу 31. марта ове године, позивајући се на медицинску документацију, навела да је у отпусној листи Љиљане Арамбашић из психијатријске установе дата дијагноза- делиријум мешовитог порекла, прецизиравши да је узрок стања делиријума увек органски и карактерише га поремећај будности свести. Такво стање , како је напоменула, „може бити узроковано ендотоксичким шоком“.
-Ендотоксички шок настаје у организму када дође до великог пораста бактерија или њихових токсина у крви и ткивима и када такве супстанце дођу до централног нервног система и тако узрокују пормећај који даје слику о којој говоримо-навео је професор др Димитрије Сегеди, на истом претресу, у одговору на питање судије Горана Рамића.
Судија је најавио да би на следећем рочишту требало да сведоче две медицинске сестре које су фебруара 2002. године, у периоду на који се односи поступак, радиле у Клиничком центру. Београдски Апелациони суд је почетком 2014. године укинуо првостепену пресуду којом су били осуђени на по две године затвора специјалисти гинекологије Милош Радовић, Вера Миленковић и Гордана Милетић,а ослобођени кривице лекари Србољуб Милићевића и Александар Јовановић, те је наложено да им се суђење понови. Апелациони суд је наложило да се у поновљеном поступку прецизно утврди, између осталог, који је лекар био задужен за сада покојну Љиљану Арамбашић, као и да се испитају судски вештаци на више околности везано за успостављање дијагнозе упале слепог црева.
Сви окривљени лекари су одбацили оптужбе и изразили жаљење због трагедије,тврдећи да у томе нема њихове одговорности и да су поступали професионално, савесно, поштујући стручне процедуре.
Суђење се наставља 28.априла
