Foto: Zoran Mijatović Vlado Kos/CROPIX
INTERVJU: ZORAN MIJATOVIĆ, BIVŠI ZAMENIK NAČELNIKA RDB-a
-Terorističke akcije poput one od prošle nedelje u Kumanovu kad se albanska teroristička grupa koja je ušla u Makedoniju oružano sukobila sa policijom, ne izvode se samo da bi se izazvao strah, što jeste jedan od ciljeva, ali bitno je šta se hoće još osim izazivanja straha -ocenjuje bivši zamenik načelnika RDB-a Srbije Zoran Mijatović u intervjuu u kojem razmatra šire aspekte tog događaja koji je uznemirio region.
Može li se pretpostaviti da su teroristi koje je makedonska policija neutralisala u Kumanovu, bili „ avanturistička“ grupa koja je tako i delovala?
Mislim da se ne radi o avanturistima. Među pripadnicima svake vrste terorističkih organizacija ima kriminalaca, ima ljudi koji se bave i nekim vrstama organizovanog kriminala švercom duvana, narkotika. Međutim, što se tiče konkretnog slučaja terorističke akcije, ovoliki broj ljudi koji je ušao u Makedoniju, a pominje se između 50 i 70, ne može biti avanturistička akcija.
Samo da podsetim da se u slučaju raznih terorističkih organizacija koje su tokom devededesetih bile na teritoriji Kosova, a 2001. i 2002. na teritoriji Makedonije, kasnije ispostavilo, nažalost, da se terorizam kad je reč o ostvarivanju određenih političkih ciljeva, isplati. Podsećanja radi pomenuću da je UČK u početku, od strane Stejt departmenta bila stavljena na listu terorista, isto tako bilo je i u slučaju ONA, ali iza toga se seda i sa njima tajno pregovara i posle se oni dovode kao politički predstavnici naroda, a ne organizacije. Prema tome, po pitanju slučaja u Kumanovu, bojim se da je možda reč o nekakvom probnom balonu. Primetno je da i Srbija ima dosta problema u pregovaračkom procesu sa kosovskim Albancima, imamo čak i ekstremne političke stranke, na primer, na Kosovu, ona koju vodi Albin Kurti.
Koja varijanta je vama verovatnija: da je grupa koja je ušla u Kumanovo delovala samostalno ili da je imala mentora?
Ja sam sklon da verujem da postoje mentori, jer teško da se ide u takvu akciju, a da ne postoji određeni cilj. A ako postoji određeni cilj iza toga mora da postoji deo ljudi koji ne učestvuju direktno u terorističkoj akciji, već je samo politički osmišljavaju, daju joj političke pravce, snabdevaju ljude oružjem i šalju ih u akciju. Terorističke akcije se ne izvode samo da bi se izazvao strah, što jeste jedan od ciljeva, ali bitno je šta se hoće još uz taj strah. Sumnjam da se ta grupa sama uputila. Mislim da će makedonski bezbednosni organi vrlo brzo dati odgovore ko stoji iza toga. Ja sam siguran da iza toga stoje određeni politički krugovi iz redova Albanaca, a da li je reč o Albancima s Kosova, iz Albanije ili bilo koje tačke bilo gde u svetu to je potpuno nevažno.
Po vama, da li je događaj u Kumanovu izolovan slučaj?
Lično mislim da nije reč o izlovanom slučaju već o smišljenom terorističkom aktu koji pre svega treba da nosi određene političke poruke. Za ovo što se dogodilo u Makedoniji , rekao bih, a iznosim lično mišljenje, da je posledica davnih događanja 2001. godine kada je teroristička ANA, odnosno pre svega organizacija Oslobodilačka narodna armija (ONA) delovala na području Makedonije i kada je uspela praktično da ostvari i određene političke ciljeve. Treba podsetiti javnost na to da se u leto te godine, nakon što je došlo do dogovora strana u sukobu, znači, predstavnika organizacije ONA i makedonske vlasti, iznenada pojavila Albanska nacionalna armija (ANA) koja je izrazila nezadovoljstvo postignutim sporazumima. Poruka ANA bila je tada da albansko pitanje neće biti rešeno dok se sve teritorije na kojima žive Albanci ne pripoje u jednu veliku Albaniju,a to se nije odnosilo samo na Kosovo i delove zapadne Makedonije već su rekli jasno i glasno da se to odnosi i na delove, kako su oni govorili, Preševske doline, dakle, na prostor Preševa, Bujanovca i Medveđe. Znači, ovo ništa nije novo, teroristički akti ovakve vrste, pre svega sa strane Albanaca se sporadično javljaju, nisu slučajni. Mislim da čak ni izjava Ramina nije slučajna.
Na koja pitanja kumanovski događaj skreće pažnju u vezi obezbeđenosti granica u regionu?
Pre svega ukazao je da je granica između Makedonije i Kosova, granica između Makedonije i Albanije, ceo zapadni deo – od Tetova do Struge, vrlo porozna po pitanju mogućnosti ilegalnog prelaska. Što se tiče dela srpsko-makedonske granice koji Srbija obezbeđuje to je na visokom nivou. Međutim, znajući za staze i bogaze u delu makedonsko-srpske granice prema Kosmetu, u području gde su albanska sela, ima određenih problema da se to kretanje baš potpuno kontroliše. Sada se postavlja pitanje kako i na koji način to sve obezbeđivati. Postoji i dalje jedan deo etničkih Albanaca koji smatraju da albansko pitanje nije do kraja rešeno, da se albansko pitanje rešava velikom Albanijom i dobar deo Albanaca prihvata takvu političku ideje. Ne treba živeti u zabludi da tako nešto ne postoji. Iz ove akcije u Kumanovu, o kojoj trenutno malo znamo, očigledno je, po pitanju grupe koja je nekako ušla u Makedoniju, da su imali svoje jatake. Oni nisu jureni po poljanama nego u predgrađu Kumanova, nisu se nalazili u javnim gražama nego u privatnim objektima. Da li je upad grupe urađen za noć ili za nekoliko dana, to je veliko pitanje. Veoma je značajno ko stoji iza te grupe, nije samo bitan sastav, da mi danas kažemo da li je tu neki pratilac Haradinaja ili Ahmetija. Vrlo je važno ko stoji iza toga i finansijski i politički. Kada Makedonci daju taj odgovor on će biti dragocen i za Srbiju.
Strepite li u vezi prostora Preševa , Bujanovca i Medveđe?
Ako govorimo o albanskom terorizmu koji je za nas najopasniji, ja samo mogu da imam nadu, pošto sam optimista po prirodi, da se neće ništa dogoditi, ali se to ne može isključiti. Rešavanje kosovskog pitanja, na čemu se radi kroz sporazume, svakako će uticati i na to u kom pravcu će se kretati i albanski živalj u tom neuralgičnom području za nas. Ukoliko pregovore oko kosovskog pitanja uspešno završimo, mislimo da ćemo time jednim delom eliminisati eventulanu opasnost .
Važno je, inače, da mi kao država i finansijski i u svakom smislu pomognemo Ministarstvu unutrašnjih poslova, da ne zaboravimo da granicu ove države odavno čuva policija, a ne vojska. Ali malo znamo o tome u kakvim uslovima naša policija, Žandarmerija, obavlja svoje poslove. Ministar policije bi trebalo da obrati pažnju na pitanja opremanja policajaca, uslova u kojima rade u Kopnenoj zoni bezbednosti i delu prema Makedoniji To pitanje treba da se analizira i možda poboljša materijalni položaj policajaca, opremljenost. U okviru toga bi došli i na jednu komponentu koja sve to treba da pokrije,a to su praktično obaveštajne aktivnosti i BIA-e i VBA. Pravovremena kvalitetna informacija je veoma važna. Ako na vreme imate pravu informaciju da se nešto priprema, bez obzira da li je jedna grupa ili pet grupa, ako na vreme imate informaciju o broju ljudi, količini oružja, šta je predmet napada, možete vrlo efikasno da se od toga branite uz sasvim minimalne žrtve. Znači, sve segmetne koji se zovu odbrana treba tretirati podjednako, ozbiljno i bez politikantstva i onda su ovakvi događaji kao u Makedoniji nemogući bar ovde na teritoriji Srbije. Ovo sada je i jedna vrsta signala da ozbiljnije ulazimo u pregovore, s jedne strane, a s druge strane da se i bezbednosno zaštitimo jer nema ko da nas zaštiti.
U vezi ovog što se dogodilo Makedoncima u Kumanovu, mogu da kažem da ne sumnjam da su makedonski organi imali određene obaveštajne informacije, ali očigledno da one nisu bile baš toliko kvalitetne. Lični utisak koji sam stekao gledajući televiziju , slušajući izveštaje, u odnosu na veliki broj žrtava policajaca, je da se u prvi mah, eto da upotrebim tu reč, vrlo komotno krenulo u obračun sa ljudima koji su ne samo bili do zuba naoružani, nego su bili naoružani i vrlo savremenim oružjem. Zato su i bile velike žrtve. Dobre obaveštajne aktivnosti onemogućavaju velike žrtve. Prvo, akcija može biti uspešna uz minimalne žrtve. Ukoliko izostane obavešajana aktivnost onda su moguće situacije i gore nego što su bile u Makedoniji.
Po pitanju obaveštajnih informacija u vezi slučaja Kumanovao, čak ni sveznajući mediji ne pominju da ih je imala međunarodna zajednica koja je prilično prisutna na Kosmetu?
Meni izgleda nemoguće da nisu imali baš nikakvu informaciju. Jaki su to obaveštajni sistemi i NATO pakta i Britanije i Francuske i Nemačke i svih koji su tu prisutni. To su veliki obaveštajni sistemi koji intenzivno rade. Ne mogu da verujem da se njima omaklo na bilo koji način da nikavu inaformaciju baš nisu imali. Ako je još tačna izjava makedonskog predsednika da su Makedonci imali određene informacije a da EU i NATO nisu reagovali , onda sam ja apsolutno u pravu za ovo što kažem.
Da li bi međunarodna zajednica trebalo, po vama, da iznese jasno svoj stav povodom slučaja u Kumanovu da li je tu reč o terorističkom delovanju terorističke organizacije ili možda o borbi za ljudska i politička prava?
Mislim da međunarodna zajednica, nažalost, baš kad je u pitanju albanski terorizam, sa njime , pre svega Zapad, koketira godinama. Samo da podsetim da je vrlo brzo posle sukoba koji su se u Makedoniji desili 2001. godine, Zapad već pred parlamentarne izbore u toj zemlji 2002, insistirao da Makedonija donese zakon o amnestiji svih ljudi koji su učestvovali u sukobima, što je i učinjeno,a iza toga vrlo brzo je Ali Ahmeti osnovao političku organizaciju i ušao u makedonski parlament. Znači, to popuštanje Albancima je vidljivo već godinama , ne samo od sukoba u Makedoniji, nego i od sukoba na Kosmetu 1998. i 1999. godine.
Da i dalje ti pritisci Albanaca idu, na primer kad je u pitanju Kosovo, sada i preko zvaničnih institucija, govore i pregovori koje mi imamo u Briselu. Oni veoma teško idu i bez obzira šta naša strana izjavljuje, mic po mic mi u tim pregovorima, bilo šta da sad o njima govorimo, popuštamo albanskoj strani upravo pod pritiskom međunarodne zajednice. Bojim se da ako se ne reši pitanje sa Albancima u vezi sa albanskim terorizmom, to vodi u pravcu zaključka da Zapad ipak toleriše albanski terorizam u cilju ostvarenja njihovih političkih ciljeva.
S obzirom na veliko profesionalni iskustvo jeste li dosad uspeli da steknete neki berem lični utisak o međunarodnom aspektu takozvanog „albanskog pitanja“?
-Dugo godina je pitanje ljudi na Kosovu, pre svega, Albanaca, bilo političko pitanje i unutrašnje pitanje SFRJ, a kasnije i SR Jugoslavije. Negde već devedesetih godina, kad je Ibrahim Rugova osnovao svoju političku partije Demokratski savez Kosova, kod mnogih Albanaca, pre svega političara, ne mislim na teroriste, stalno se govorilo da pitanje Kosova i Metohije, nije pitanje Srbije, nije pitanje Jugoslavije, nego da ga treba internacionalizovati, izvesti iz suverene zemlje da to ne bude njeno unutrašnje pitanje, nego međunarodno pitanje. Mislim da političari ili deo političara tog vremena nisu shvatali šta to znači. Iako smo mi ’90. ili ’91. insistirali na tome da ljudi koji su ušli u tu albansku politiku rešenje svog pitanja ne vide unutar države nego internacionalizacijom, političari to nisu ozbiljno shvatili. Uspeli su Albanci da to izvezu kao unutrašnje pitanje. Čak i sada kad radimo na Briselskom sporazumu sve to više lični na međunarodna pitanja gde sede neki pregovarači i medijatori, s obzirom da su Albanici izborili takvu stvar, internacionalizovali, vodili velike kampanje dvadesetak godina, od SAD do zapadnoevropskih zemalja. Ne treba zaboraviti da su lobirali još početkom osamdesetih godina kod nekih američkih kongresmena. Oni su praktično postali ljubimci zapadne politike. Bojim se, kao čovek koji živi u ovoj Srbiji, da će međunarodni faktor kad tad da podlegne tom pitanju i da će na ovaj ili na onaj način sve te želje Albanaca kad tad podvesti pod nekakvu ako nije velika Albanija, jedinstvena Albanija ili tako dalje. Mi moramo političkim sredstvima da delujemo da nam se još jedan deo teritorije ne oduzme. Šta Zapad u stvari hoće, mi vidimo kroz Briselski sporazum. Ne vidim tu ništa dobro i bez obzira šta se danas priča, mi se mučimo da srpska zajednica nešto izdejstvuje, ali mi to Kosovo u Srbiju nećemo vratiti. Bojim se da Zapad ima svoju viziju kako u budućnosti treba da izgleda Balkan i u političkom smislu i kako treba da izgleda karta Balkana, da ne lažemo ljude. Znači, Zapad tu ideju ima, mi za sada ne znamo šta je.
