Адвокат Милош Андријашевић: Адвокати штите права грађана и правосуђе, поступају у интересу државе

ИЗВОР И ФОТО: Медија центар

Конференција за новинаре Адвокатског протестног одбора у Медија центру, поводом новог протеста адвоката због става Врховног касационог суда о дозвољености банкама да уговарају трошкова обраде кредита

ИЗВОР: Медија центар

Адвокати у Србији не одустају од захтева да Врховни касациони суд (ВКС) повуче свој став од 16. септембра 2021. године, о дозвољености банкама да уговарају трошкове кредита и трошкова осигурања стамбеног кредита код Националне асоцијације за осигурање кредита (НКОСК), без доказа да су ти трошкови и настали, а који је потпуно различит у односу на став овог суда из маја 2018, поручили су чланови Адвокатског протестног одбора са конференције за новинаре одржане 30. септембра у Медија центру (МЦ), која је објављена на јутјуб каналу МЦ.
Став адвокатуре је да се “допуном правног става Врховног касационог суда, нарушава принцип правне сигурности грађана Србије”, а чланови Адвокатског протестног одбора Милош Андријашевић и Мишко Димитријевић, најављујући окупљање 2. октобра у 14, 00 часова у Београду, позвали су на протест све грађане, којима је, како је навео Андријашевић, “стало до правне заштите и државе Републике Србије, до тога да постоји нека институција која ће моћи да им пружи заштиту.”
-Садржински, допуњени став ВКС дозвољава банкама да наплате и трошак који никад није настао, такозвани непостојећи трошак- изјавио је Милош Андријашевић и нагласио да је” Уставни суд Републике Србије стао на становиште супротно допуњеном ставу Врховног касационог суда, односно, да банке могу да наплате само трошак који је у стварности настао, да не могу да наплате непостојећи трошак”.
У претходне четири године, како је рекао Андријашевић, „судски спор по основу спорних банкарских наплата, није изгубио ниједан грађанин“ , а “судска пракса била је уједначена у претходних двадесет година, почев од 1999. до 16. септембра 2021, као датума када је ВКС одлучио да промени свој став”.
Андријашевић је, наиме, изнео оцену да “нису тачни” наводи из образложења ВКС да је у судским споровима по основу оспорених банкарских трошкова, постојала “неуједначена судска пракса” домаћих судова, као и да је Европски суд за људска права „стао на становиште да банка има право да наплаћује трошкове а да их не образлаже“.
“ Банка нема право да наплати маглу”, званични је став Европског суда правде, подвукао је адвокат Андријашевић и указао да је тај став ЕСЉП “заузео и изразио у пресудама Ц 224/19 и Ц 259/19, у споровима које су грађани Шпаније водили против шпанских банака”.
-Заузет је јасан и недвосмислен став којим се тумачи Директива о потрошачким правима ЕУ 93/13 , која захтева од суда да утврди да ли обрада кредита, односно накнада на име обраде кредита одговара стварно пруженим услугама и насталим трошковима. Дужност је поступајућег суда да утврди да ли је банка имала икакве трошкове-предочио је Андријашевић, закључујући уз то да је “ова јасна и изричита пресуда Европског суда правде у складу са судском праксом судова Републике Србије”.
-Није постојао никакав законски основ за доношење допуне става Врховног касационог суда . У свом допуњеном ставу ВКС истиче нетачну чињеницу, а то је да је у досадашњој пракси ВКС постојало само шест одлука које су садржински биле засноване на аргументацији да банка може да наплати само стварни трошак. То није тачно- деведесет пет одсто пресуда ВКС и ревизијских одлука је засновано на аргументацији да банка нема право да наплати непостојећи трошак. Пет одсто пресуда је засновано на аргументацији да је банка преварила грађане Републике Србије, кориснике кредита, на тај начин што је трошкове наплатила мимо ефективне каматне стопе. У сваком случају, сто одсто пресуда Врховног касационог суда и ревизијских одлука је донето у корист грађана. Практична примена допуњеног става ВКС, којим фактички омогућава банкама да наплате од корисника услуга трошкове за које никад нису приложили доказ да су икад настали, фигуративно говорећи, да “наплате маглу”, омогућиће банкама да раде шта хоће. Уколико допуњени став Врховног касационог суда заживи у нашој правној пракси, предстоји нам незапамћена уставна криза зато што нам предстоје огромна, досад незапамћена кршења чланова 32 и 36 Устава Републике Србије , који гарантују право на правично суђење и на једнаку заштиту права. Поставља се питање зашто се сада ствара атмосфера да ће грађани Републике Србије изгубити спорове. Зашто се ствара атмосфера да судије одсад треба да одбијају тужбене захтеве? Уколико би се десило да судови почну да одбијају тужбене захтеве то ће представљати досад незапамћену повреду уставом зајемчених права: на правично суђење, које је зајемчено чланом 32. Устава Републике Србије, и права на једнаку заштиту права које је предвиђено чланом 36. Устава, представљаће дискриминацију грађана – казао је, поред осталог, Милош Андријашевић
У конкретном случају, како је навео Андријашевић, адвокати, сходно основној функцији адвокатуре, “штите права грађана, настоје да сачувају правосуђе и поступају у интересу државе”.

-Буде ли се десио случај да судови почну да одбијају тужбене захтеве, због повреде права на равноправност и због дискриминације грађана сходно члану 172. Закона о облигационим односима, сваки грађанин који буде изгубио спор против банке имаће право да поднесе одштетни захтев против Републике Србије због погрешног и неправилног рада њених органа, њене власти. Подсећам, правосуђе је трећа и најважнија грана власти. Буде ли се обистинила стрепња да ће грађани почети да губе спорове , то ће значити губитак судске власти. Наша је дужност да повратимо правну сигурност да сачувамо правосуђе- истакао је Андријашевић.
-Пређена је црвена линија која се није смела прећи. Никада у историји било које европске државе, није се десило да имамо став врховне судске инстанце који је важио у дужем временском периоду на основу кога су саме судије врховних судских инстанци потврђивале своје одлуке у безброј случајева, и да се након тога деси да се врши некаква допуна а да то у ствари представља радикалан заокрет који пружа основ за масовно кршење уставних права. Дужност адвоката је да стану у заштиту Устава-категоричан је Андријашевић.

Представници Протестног одбора су навели да адвокати имају разумевања за економску позицију коју банке имају у систему Републике Србије, али да банке нису изанд Устава, и да судови пресуде доносе у име народа а свака пресуда мора бити заснована на Уставу, закону и општеприхваћеним правилима међународног права.
Адвокат Мишко Димитријевић је демантовао, како је рекао, лажи и митове, пласиране у јавности у делу средстава информисања, о протесту адвоката, међу којима се највише истичу митови да су “адвокати створили масовне тужбе и да се на тај начин енормно богате”.
„Генератори масовних тужби су, пре свега држава- јавна предузећа, комунална предузећа, такође и банке, а адвокати су само заступници странака које су обесправљене и они су им последња брана у овом систему на коју могу да се ослоне“. Димитријевић је рекао да “грађане краду свуда”, неретко преко рачуна за комуналне и сличне услуге за које се трошкови обрачунавају и знатно више него што износе, док се с друге стране неретко осујећују у погледу припадајућих принадлежности : труднице, ратни војни инвалиди, полицајци, војна лица, пољопривредници, пензионери тако што им се исплаћује мање него што им припада.
Кад је реч о банкарским кредитима, по речима Димитријевића, осим уговорене камате за кредит, банке грађанима наплаћују додатно наводне трошкове обраде кредита , трошкове осигурања код Националне корпорације за осигурање кредита, уз то приходују и на разлици у курсу , а наплаћују и један посто за превремену отплату кредита, те су у претходних двадесет година по основи тих додатних ставки у вези одобрених кредита, банке инкасирале милијарде евра.
-Замислите, банке узимају један посто ако вратите кредит пре времена, уместо да награде људе који су вратили кредит пре. Да ли је то нормално? Значи, постоји још много ствари које су још преко ових тошкова обраде кредита. Када све то саберемо долазимо до једно пет-шест милијарди евра које су банке незаконито узеле од грађана-закључио је Димитријевић.
-Овде се протура теза да су на једној страни адвокати, а на другој банке. Лаж. На једној страни су клијенти којима су банке одузеле одређена новчана средства на незаконит начин, које заступају адвокати, а на другој страни су банке. Одговорно тврдим да је лаж да адвокати заступници грађана у овим спровима енормно зарађују, а што се протура у јавност . Одговорно тврдим да један адвокат који заступа банке зарађује више него сви адвокати који заступају ”сиротињу рају”-казао је Миша Димитријевић и истакао да нема ништа против колега који заступају банке.

Адвокати су прецизирали да заступање грађана по тужбама против банка због неоснованих наплата, у највећем броју случајева прихватају адвокати почетници, и да адвокатски трошкови у тим спровима износе око 17 000 динара, евентуално до пар хиљада више, док грађани добијају просечно око 25 000 динара.
Чланови Протестног одбора су такође указали да су адвокати запазили и активности банкарског лобија чији је циљ “утицај на правосуђе”, што је, како су истакли, незаконито, а представља и кривично дело.

Пријатељи сајта