АДВОКАТ ПАШИЋ: „КОНСПИРАТИВНА СМРТ АДВОКАТА ВЛАДИМИРА ЦВИЈАНА“

Фото: Медија центар

ЛИЧНИ СТАВ: АДВОКАТ ДР ДРАГАН ПАШИЋ
Сада, када је са закашњењем од више од три године сазнала о овој смрти, онда јавно мњење мора да зна и ко су актери скривања истине о Владимировој смрти, који су мотиви за такво нечињење

Ових дана јавност, иако научeна на стално нове вести и афере, које генерише извршна власт на челу са председником Александром Вучићем, ипак се узнемирила вешћу о смрти адвоката Владимира Цвијана. Остало је несхватљиво како од 05. јануара 2018. године, када је наступила његова смрт, па до пре неколико дана када је први пут објављена вест о томе, могла та чињеница да остане тајна. Питања много, а одговор до сада само један, који не даје потпуну и јасну слику о овом трагичном догађају: тело Владимира Цвијана, како је Више јавно тужилаштво у Београду саопштило, пронађено је 05. јануара 2018. године, на 1.164 км десне обале Дунава у води (два километра од Панчевачког моста), на растојању од око 7 метара од обале. Остаје нејасно зашто се ово тужилаштво огласило после три године и нешто више од два месеца и то тек онда кад се о смрти некадашњег високо рангираног државног функционера, потомрежимског политичара, па опононета актуелној власти, сазнало у јавности и то када су гласине прерасле у мистерију. Да није опозициони политичар Срђан Миливојевић, показао храброст и емпатију, гостовањем на локалној телевизији, крајем фебруара ове године, када је упутио новинаре да истраже да ли је жив Владимир Цвијан, које питање је јавно поставио и пре две године, наводећи да је јануара 2018. године извршена обдукција и даље би била тишина у вези смрти колеге Цвијана.  

Имајући у виду чињеницу да је покојни Владимир Цвијан био блиски сарадник председницима Томиславу Николићу, Борису Тадићу и Александру Вучићу, те да је био посланик у парламенту Србије, функционер СНС, па онда политички противник исте те странке и њеног председника, сасвим је било очекивано да јавност буде упозната о његовој смрти. Одговорност о томе, што ова вест није објављена, сносе државне институције: Полиција, Више јавно тужилаштво у Београду, Влада Републике Србије, али и садашњи Председник Републике.

Такође, неразумљиво је и за сваку осуду пасивно понашање челника Адвокатске коморе Србије и Адвокатске коморе Београда. Вођства ове две коморе била су у обавези да обавесте своје чланство али и јавност о смрти колеге Владимира Цвијана. Такође, обавеза адвокатских комора Србије и Београда је била и да поставе захтев Полицији и Републичком јавном тужилаштву за утврђивање истине о смрти покојног Владимира.

Владимир Цвијан, Фото: Медија центар

Свако време има свој ток, а ни најмудрији, као ни најбогатији човек, не може да га продужи нити скрати ни за једну секунду. Постоје основи сумње да је овоземаљско Владимирово време, неко скратио и одредио да оно траје непуне 42 године, јер како другачије објаснити мистерију и ћутање о његовој смрти. То што се медији нису бавили његовим животом после повлачења са политичке сцене је разумљиво. Многи бивши политичари су ван рефлектора јавног мњења. Са друге стране, потпуно је несхватљиво што јавност није обавештена о смрти бившег политичара, у једном периоду истомишљеника Александра Вучића и функционера његове партије, а онда његовог великог противника.

По мом мишљењу ово је до сада највећи скандал на јавној политичкој сцени. Како је могуће да о овој трагичној вести затаје потпуно сви?! Зар је могуће да је ушао страх у све људе, у полицијске инспекторе који су били упознати са овим случајем и извршили увиђај, у тужиоце, у адвокате који су по природи свог посла борци за људска права и који не смеју да се плаше било кога и било чега. Зашто су наведени одговорни људи ћутањем дозволили да се деперсонализује и уруши њихова личност? Где су пријатељи покојног Владимира, његова родбина и познаници? Зашто је о томе ћутала породица, шта је то утицало да буде потпуна тишина и мук о смрти јавне личности, личности о чијој смрти јавност има право да буде информисана. Сведоци смо да се јавност информише о смрти бивших политичара, државних функционера, посленика јавне и културне речи, певача, музичара, уметника, писаца, а зашто онда није на време информисана о смрти Генералног секретара Председништва Републике Србије у време мандата Бориса Тадића, саветника Председника Републике Томислава Николића и блиског сарадника тадашњег првог потпредседника Владе Републике Србије а садашег председника Републике Александра Вучића. Јавност има оправдан интерес да о томе буде обавештена. Сада, када је са закашњењем од више од три године сазнала о овој смрти, онда јавно мњење мора да зна и ко су актери скривања истине о Владимировој смрти, који су мотиви за такво нечињење. Такође, јавност мора да сазна и потпуну истину о узроку ове смрти, а не само да се прихвати непотпуно и рогобатно саопштење Вишег јавног тужилаштва у Београду, да је „дана 05. јануара 2018. године, на 1164 км десне обале Дунава у води на растојању од око 7 метара од обале, затечено у том тренутку НН тело мушкарца, средње животне доби“. Следи даље образложење овог државног органа „након достављања извештаја полиције и обдукционог записника, са токсиколошким анализама, утврђен је идентитет преминулог – Владимир Цвијан, које лице је преминуло услед утапања“. Коначно, тужилаштво закључује да како није постојала било каква индиција која би указивала на извршење неког кривичног дела, предмет је архивиран 2018. године.

„Више јавно тужилаштво у Београду да да одговор зашто није обавестило јавност“
Мораће Више јавно тужилаштво у Београду да да одговор зашто о томе није обавестило јавност, посебно ако се има у виду да се ради о значајном догађају и да их прописи на то обавезују (члан 10. Закона о јавном тужилаштвуи члан 66. Правилника о управи у јавним тужилаштвима). Без обзира што је предмет архивиран 2018. године, а у циљу утврђивања околности и чињеница смрти покојног Владимира, неопходно је да се исти реактивира, предузимањем одређених истражних радњи. Уколико Више јавно тужилаштво у Београду не буде покренуло истражни поступак у наведеном правцу, онда Апелационо јавно тужилаштво у Београду, као надређено тужилаштво, може наредити овом тужилаштву истраживање овог догађаја. Ако изостане реакција Апелационог јавног тужилаштва у Београду, Републичко јавно тужилаштво би морало да изда обавезно упутство нижим тужилаштвима у циљу расветљавања овог са степеном основа сумње кривичног догађаја.

Ћутање о смрти покојног колеге нам говори да је страх постао иманентна појава у нашем друштву и господар наших живота. Морамо да се супротставимо тој најстаријој и најјачој  емоционалној категорији. Не смемо дозволити да нашим животима управља страх. Увек треба да нам буду присутне и буду коректив нашег понашања речи француског писца и нобеловца Албера Камија:„нема ништа огавније од поштовања које се заснива на страху.“

У Београду, 19.03.2021. године               Адвокат др Драган Пашић

Пријатељи сајта