Адвокат Владимир Гајић: „Уколико не будемо спречили да Србија постане афричка колонија, можемо, нажалост, да будемо генерација која ће да закуца ексер у било какву будућност ове нације“

Фото: Youtube-Трибина Народне странке :“Отпор капитулацији“

Извор: Трибина Народне странке :“Отпор капитулацији“
 (учесници Владимир Гајић, Слободан Доклестић, Јовица Тодоровић)

Адвокат Владимир Гајић: „Са народом коме је одузета моћ да суди, да расуђује и да мисли, можете да радите шта хоћете. То је, нажалост, стање којим је данас инфицирана Србија“

Гајић: Цицерон је рекао:„Нација може да преживи будале, па и оне најамбициозније, али издају изнутра- никако“

-Цитираћу једну мисао која је стара преко две хиљаде године, а која се савршено односи на наш данашњи тренутак: „Нација може да преживи будале, па и оне најамбициозније, али издају изнутра- никако. Непријатељ пред вратима мање је страшан јер је познат, и он носи своју заставу отворено, док се издајник креће слободно међу онима унутар градских капија, његов лукави шапат шири се свим улицама и чује се чак у кулоарима сената. Такав издајник нам се не појављује као издајник; он прича гласом који је жртвама близак и пријатан, његово лице и начин одевања слични су њиховом и он оживљава ону поквареност која лежи дубоко у срцу сваког човека. Издајник разара душу нације, он ради скривено и незнано у ноћној тмини, подривајући саме темеље града. Он шири заразу у делу политике све док она његовој болести не подлегне. Мање би требало да се плашимо убице, издајник је куга“. Ово је о издајнику рекао Марко Тулије Цицерон, један од највећих говорника и правника римског доба…

-Кад говоримо о некој политичкој ситуацији у Србији, мислим да треба имати у виду да ће наредних година, ове и следеће сигурно, само три теме у највећој мери, у највећем партитету утицати на дневнополитички живот у Србији: то је питање Косова и Метохије, друго питање су ове санкције према Русији и рат у Украјини, и треће је ово што симболички зовемо- „Рио Тинто“, а није само „Рио Тинто“, то су три повезане ствари које све заједно ако успеју на штету Србије, дефинитивно ће претворити Србију у једну афричку колонију. Ми можемо, нажалост, да будемо генерација, уколико то не будемо спречили, која ће да закуца ексер у било какву будућност ове нације. Да би то спречили нису довољне опозиционе странке, неопходно је да се томе прикључи, пре свега интелектуална елита која би могла да изврши утицај и на народ, и наравно црква без које народ не може изгледа да устане на ноге.

Један од најблиставијих умова двадесетог века била је чувена јеврејска филозоф Хана Арент, она је једанпут рекла, говорећи о ауторитарним и диктакторским режимима и њиховој пропаганди, да није циљ њихове пропаганде да људи поверују у њихове лажи, него је циљ да престану да верују у било шта. Са народом коме је одузета моћ да суди, да расуђује и да мисли, можете да радите шта хоћете.

Гајић: Доказ да од независног правосуђа нема ништа је хапшење новинара Златановића због „вербалног деликта“

-Подсетићу вас на један пример који је свеж, коме смо сведоци последњих недељу дана и који најбоље говори као некакав веродстојни доказ, да од независног правосуђа нема ништа, а то је случај хапшења новинара Дејана Петра Златановића, уредника информативног портала „Србин инфо“, и неколико других младих људи који су ухапшени и који се процесуирају директно на основу „вербалног деликта“. То је иначе синтагма за злогласно кривично дело „непријатељске пропаганде“ из чувеног члана 133. Кривичног законика који је важио у бившој Југославији па и Србији у време комунизма, који је отприлике гласио да одговара кривично онај који злонамерно и неистинито приказује друштвено- политичке прилике у земљи. Не само да нисте смели да говорите, на основу те одредбе закона, него нисте смели ни да мислите. Данас, четрдесет година касније, људи су процесуирани због своје речи коју су изрекли на једном скупу користећи право слободе говора, слободе мишљења и право на јавно окупљање.

То је , нажалост, стање којим је данас инфицирана Србија која изгледа још увек верује да је власт, која је овде директно инаугурисана уз помоћ оних који су спонзори сецесије Косова од Србије, да је већина народа, тих два милиона и нешто хиљада колико гласа за Вучића на председничким изборима, у тој мери у заблуди да гласају за њега зато што верују да је он заштитник државе и националних интереса. То је оно што је наша највећа трагедија. При томе у томе има и огромну помоћ. Отворено ћу да кажем, значи, поред њих и њихових коалиционих партнера који су на власти, да има неколико странка које су опозицоне које му директно у томе помажу. Рецимо, ове странке које су као за тај став да не долази у обзир да се дају било какви, у том државном смислу, уступци такозваном Косову, а с друге стране се залажу, како каже потпредседник једне од тих странака, да је требало већ јуче да се уведу санкције Русији. Значи, само потпуни аналфабета у политичком смислу не разуме да је питање наше снаге и аргументације да одржимо Косово и Метохију у саставу Србије у директној повезаности са моћи коју има Русија у Савету безбедности да спречи њихов улазак у Уједињене нације. Кад сте држава која није у Уједињеним нацијама онда нисте држава, објективно нисте. То је карта на основу које постајете држава или нисте држава, то је глас којим ми не располажемо него располаже Русија као члан Савета безбедности. Сада замислите када би у оваквој ескалацији сукоба, какав је данас у Украјини, ми потегли за тим санкцијама, а санкције су директан инструмент рата. Када неком који се сада налази у рату правом, уведете санкције, ви сте предузели један инструмент који је ратни у односу на ту државу. Како после тога можете да очекујете да они искористе сутра, уколико буде неопходно, свој глас да заштите вашу државну територију и наравно национални идентитет кад је Косово и Метохија у питању, за Србе? Значи, свако кога чујете да се залаже за увођење санкција Русији, он се залаже и да изгубимо Косово, ту нема никакве дилеме, ту нема никакве приче. Те јефтине, ја ћу да кажем отворено, издајничке приче, како ће да оду инвеститори, како ће да нам уведу визе, и како председница Брнабић, премијерка, каже: „Замислите да не можемо да идемо на скијање у Аустрију, или да не можемо да идемо у шопинг у Италију“, ето замислите шта се то ставља на тас да би преломили на ту страну. Не знам колико вам је познато, колико пратите то, Вук Јеремић је неколико пута о томе у јавности говорио- нити визе могу да нам уведу, нити економске санкције могу да буду успостављене Србији, из простог разлога што је механизам одлучивања у Европској унији такав да је за такве ствари потребна једногласност, сагласност свих 27-28 држава колико их има, а то је у овом случају немогуће јер има најмање пет држава, а мислим да сада има и више, које то не би дозволиле, зато што је у питању Косово и Метохија, зато што је у питању територијални интегритет Србије, то су пет земаља Европске уније које нису признале Косово. Значи, ни једна ни друга ствар не може да се догоди. Претња да ће да повуку инвестиције је у тој мери један део те лажне пропаганде, јер он подразумева и те приватне компаније које долазе из земаља где постоје одређене успостављене вредности већ педесет, сто, па и двеста година, да неки централни комитет из Брисела с њима руководи и одлучује уместо њих, да ли ће оне негде да инвестирају свој новац или ће да се повуку. То је такође немогуће, они су овде дошли зато што су им одговарали услови да развијају свој бизнис и отићи ће кад им више ти услови не буду одговарали. Један економиста ми је објашњавао и каже; „па, ми кад би увели санкције и кад би добили од Руса тржишну цену гаса, нас би ови страни инвеститори напустили јер више није јефтина производња у Србији, јер је један од разлога што су дошли- јефтни енергенти. Значи, ти непријатељи Србије, не само спољни него и ови у унутрашњости, а можете их видети сваки дан, они су константно у дејству, то је једна добро организована и добро плаћена агентура. Ако погледате медије, значи, када су у питању ове главне ствари, нема никаве разлике. Никакве разлике у пропаганди, рецимо, да се уведу санкције Русији, или да се подржи Вучић у као овом клизању ка потпуној конвалидацији Бриселског споразума, између њих и нема. Ту не постоји разлика. Због тога се враћам на онај цитат Хане Арент, то је поента- да се људи тотално слуде и да престану да верују у било шта.

Према нама који као странка имамо став који имамо, и другим странкама које се залажу за сличне ствари, на исти начин се води пропаганда. Нас називају „лажним патриотама“. На основу чега „лажним“- то се не зна….

На Kосову и Метохији, Срби већ више од двадесет година живе у гету. То је једини међународно правно легализовани гето у Европи у којем живи један стари европски народ у присуству те Европе, у присуству Америке, и уз њихову подршку.

Како је до тога дошло?
Моје виђење је да ми данас живимо у једном историјском парадоксу, он се очитава у томе да Европа и Америка, те, да кажем, старе традиционалне демократије, данас на територији оне бише СФРЈ подржавају наслеђе Јосипа Броза Тита и његове Комунистичке партије, ту уставно правну арихтектуру коју је он као лидер те странке успоставио у бившој Југославији, а истовремено, ако направите компарацију, на истоку где се сада води рат, они на исти такав начин подржавају наслеђе и уставно правну архитектуру коју су успоставили Лењин и Стаљин. То је један страшан парадокс времена у којем ми живимо: и тамо и овде жртва је највећа народ, тамо Руси, овде Срби, који су, да не идемо даље у историју, направили и једну и другу ту државу.

О француско немачком предлогу споразума за Косово и Метохију

– Он се зове „нон пејпер“ документ зато што су то два листа папира на којима нема ни наслова и има радни наслов, нема никаквих потписа, па који год да покажу могу да кажу није тај. Ето колико је то поигравање са државом. Али свеједно, Вучић је пре неки дан у Минхену на оној безбедносној конференцији рекао да ми крећемо у имплементацију тог споразума, који нико живи није видео и који ће вероватно у некој коначној верзији да буде мало побољшана варијанта у односу на ову која је пуштена као пловак у јавност, па ће нама да се чини како се он тамо витешки сам изборио, није спавао 24 сата, за неке као уступке Србији.

Наравно да Србија данас има веома малу моћ. Не мислимо ми да би државна власт могла да направи некакав огроман преокрет… Али ова генерација може макар то да уради да не изгуби то заувек. С обзиром да и даље, а то је због тога што не може на другачији начин правно да се реши, од Србије зависи да ли ће они постати држава у правом смислу те речи, Србији остају на располагању само правни аргументи. Правни аргументи су сви, и кад је у питању унутрашње и кад је у питању међународно право, на страни Србије, нема никакве дилеме. Србија треба само тога да се држи да чека нека боља времена и да се боље организује… Стоји у оној декларацији коју смо ми потписали летос, она не подразумева, као што се нама потура, никакав рат, она подразумева да имате један циљ, па нека се оствари нека генерација иза нас, за сто година, за двеста, али важно је да ми то не упропастимо заувек.

Пријатељи сајта