ПРЕКО НОВОГ САДА И СУБОТИЦЕ ДО БЕОГРАДА?
Адвокатска комора Војводине (АКВ) одложила је одлучивање о захтеву бивше министарке правде Снежана Маловић за упис у Именик адвоката и затражили су од суботичког огранка допуну образложења негативне одлуке-саветодавног мишљења да би захтев требало одбаци.
На седници Управног одбора која је одржана у петак 27.фебруара, оцењено је да одлука Огранка АКВ у Суботици није довољно образложена и да се због тога не може одлучити о захтеву.
Уколико буде уписана у Именик адвоката АКВ Маловићева ће имати могућност да тражи „пресељење“ у Именик Адвокатске коморе Београда, што се обавља по аутоматизму уз полагање адвокатске заклетве и у тој комори.
Управном одбору Адвокатске коморе Војводине у Новом Саду, захтев Снежане Маловић проследио је Огранак АКВ у Суботици коме је и поднет, а суботички адвокати су га одбацили већином гласова.
Одлука огранка је саветодавног карактера, а коначну одлуку доноси Управни одбору АКВ.
Снежана Маловић је крајем јануара положила адвокатски испит у Адвокатској комори Војводине у Новом Саду, а захтев за упис у Именик адвоката поднела је Огранку АКВ у Суботици са образложењем да жели да отвори адвокатску канцеларију у том граду, јер се у Београду не осећа сигурно. На састанку више од 50 суботичких адвоката који је одржан у среду 25. фебруара, у присуству Маловићеве, против уписа гласали су сви осим седморо, од којих су троје били уздржани-јавила је раније Радио телевизија Србије.
Снежана Маловић је од 2001. године обављала више функција у Министарству правде, а у Влади Мирка Цветковића од 2008. до 2012. године била министарка правде и члан првог сазива Високог савета судства који је у децембру 2009. године провео општи избор судија, када није реизабрано 837 дотадашњих судија, које су после одлуке Уставног суда Србије о поништењу одлуке о неизбору, накнадно реизабране крајем 2012. године.
У октобру 2014, председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић и петоро судија ВКС-а, поднели су Специјалном тужилаштву кривичну пријаву против Маловићеве и осталих чланова првог сазива ВСС-а, због неуспеле реформе правосуђа 2009. године, сумњичећи их за кривично дело злоупотреба службеног положаја и штету буџету државе повреде права 837 судија које тада нису реизабране.