Агенција : “Ризици корупције у Предлогу закона о пројекту ‘Београд на води’“

Агенција за борбу против корупције, после обављене анализе Предлога закона о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима експропријације и издавања грађевинске дозволе ради реализације пројекта изградње „Београд на води“, оценила је да “Предлог закона садржи извесне ризике корупције, који се пре свега односе на употребу недовољно прецизних формулација и давање широких дискреционих овлашћења органима јавне власти”.

Агенција је, наиме, израдила Мишљење о процени ризика корупције у одредбама Предлога закона о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима експропријације и издавања грађевинске дозволе ради реализације пројекта изградње Београд на води‘“, који је објавила на свом сајту.

Агенција, тако, запажа да је у “делу образложења Предлога закона који се односи на финансијска средства потребна за спровођење овог закона, наведено је да су потребна додатна финансијска средства из буџета, али није прецизирано колико средстава је потребно”,

У Мишљењу се,како је наведено, разматрају недостатаци и ризик корупције у одредбама

Предлога закона које се односе на документацију која се подноси уз предлог за експропријацију, поступање надлежног органа за имовинско-правне послове, могућност да се непокретност преда пре правоснажности одлуке о накнади за експроприсану непокретност, односно пре дана закључења споразума о накнади за експроприсану непокретност, плаћање доприноса за уређивање грађевинског земљишта и могућност закључења уговора Републике Србије и Града Београда којима се поверава вршење радова за изградњу комуналне и остале инфраструктуре и изградња објеката јавне намене.

”Јединици локалне самоуправе дато је широко дискреционо овлашћење да својом одлуком предвиди да инвеститор гради објекте јавне намене, а да се потом трошкови изградње тих објеката признају као измирење доприноса за уређивање грађевинског земљишта. Дакле, омогућено је да се без спроведеног поступка јавне набавке и надметања одреди инвеститор са којим ће се закључити уговор, а да нису унапред одређени цена и време плаћања. Имајући у виду све наведено, препорука је да се ове одредбе Предлога закона додатно размотре”, сматра Агенција поводом члана 15. који се, како се наводи, односи се на допринос за уређивање грађевинског земљишта. Према ставу 1, овај допринос плаћа инвеститор. Ставом 5. предвиђено је да јединица локалне самоуправе својом одлуком може прописати да се радови на уређивању грађевинског земљишта, укључујући изградњу површина јавне намене, као и изградњу објеката јавне намене у јавној својини које реализује инвеститор на основу уговора, признају као измирење укупне обавезе на име доприноса за уређивање грађевинског земљишта, док је у ставу 6. наведено да ће коначни обрачун између инвеститора и Града Београда бити сачињен по завршетку изградње свих објеката у обухвату планског документа.

У Мишљењу се препоручује да се брише или прецизира члан 16. којим је дефинисано у ставу 3, да “Република Србија и Град Београд могу, у циљу привођења земљишта урбанистичкој намени, закључити и друге уговоре, а нарочито уговоре којима се поверава изградња објеката комуналне и остале инфраструктуре, свих других површина јавне намене, укључујући и изградњу објеката јавне намене у јавној својини и њихово одржавање, као и вршење одређених комуналних и других делатности у обухвату просторног плана подручја посебне намене из члана 2. овог закона”. Агенција оцењује да ова одредба није довољно јасна, те указује да “према важећим прописима постоји могућност да Република Србија и Град Београд закључују уговоре којима се поверава вршење радова за изградњу комуналне и остале инфраструктуре и изградњу објеката јавне намене”.

Такође, по мишљењу Агенције, недовољно је прецизно одређено (чл12) у којим случајевима ће министарство надлежно за послове финансија одлучити да се “кориснику експропријације непокретност преда пре правоснажности одлуке о накнади за експроприсану непокретност, или пре дана закључења споразума о накнади за експроприсану непокретност”.

Агенција сматра да је “формулација доказ о обезбеђеним средствима за експропријацију “ (чл 7) недовољно прецизна и оставља простор за различито тумачење у пракси.

Примедбе у вези непрецизности Агенција има и поводом одредбе у члану 9, по којој „ако у току поступка надлежни орган наиђе на чињеницу за коју сматра да је потребно извести додатне доказе, може заказати усмену расправу у року од три дана од дана добијања предлога за експропријацију. По нашем мишљењу, наводи Агенција,овом одредбом остављено је дискреционо овлашћење надлежном органу у погледу заказивања усмене расправе, па је препорука да се, како би се отклонила могућност различитог тумачења, прецизира када ће орган јединице локалне самоуправе надлежан за имовинско-правне послове заказати усмену расправу.

“Уколико се претпостави да је неопходно предвидети нови основ за експропријацију,

поставља се питање да ли је, с обзиром на то да закони представљају опште правне акте који се односе на унапред неодређени број случајева, сврсисходно доношење посебног закона који би требало применити само на један конкретан пројекат. Мишљења смо да би у овом случају, уместо доношења посебног закона, требало размотрити евентуалне измене и допуне Закона о експропријацији и Закона о планирању и изградњи. На тај начин, избегло би се да се у сличним ситуацијама у будућности примењују другачија правила, наводи између осталог, у закључку Агенција за борбу против корупције.

Планирано је да Народна скупштина разматра Предлог закона 7. априла 2015. године.

Адвокати за повлачење предлога закона о “Београду на води“, писали Вучићу, Николићу…

Група адвоката упутила је највишим државним органаима предлог да се повуче из скупштинске процедуре Закона о проглашењу општег интереса за пројекат „Београд на води“.

Адвокати најављу да ће у случају усвајања овог закона поднети иницијативу за испитивање његове уставности ,јер сматрају да би се таквим законом “створила могућност одузимања имовине једних лица у корист других лица и државе, а у циљу остваривања економске користи, профита, за та друга лица у чију корист се врши експропријација, односно одузимање имовине”. Потписници су се обратили председнику Владе Србије, председнику Србије председнику Народне Скупштине и председницима свих посланичких група.

“Чланом 58 Устава Србије загарантована је приватна имовина свих грађана Србије и истим је предвиђена могућност одузимања права својине у јавном интересу који је утврђен на основу закона. Одузимање имовине у поступку експропријације предвиђен је за изградњу објеката за општу употребу, за које постоји јавни интерес, а што у конкретном случају пројекат „Београд на води“ није и не може да представља.

Наиме, ма колико био економски интерес Србије да се пројекат „Београд на води“ оствари ( а имамо и опречна мишљења реномиране стручне јавности ) он не садржи доминатно објекте за општу употребу, за чију изградњу постоји јавни интерес, већ су, сви централни објекти на планираној локацији комерцијалног садржаја и као такви намењени крајњој продаји, издавању у закуп или у друге комерцијалне сврхе.

Наш општи интерес јесте побољшање економске ситуације али он није објекат од општег интереса за кога има оправданости у модерним законодавствима за одузимање имовине.

Усвајањем предложеног Закона створила би се могућност одузимања имовине једних лица ( без обзира на плаћање накнаде у висини тржишне цене предвиђене Законом о експропријацији ) у корист других лица и државе, а у циљу остваривања економске користи, профита, за та друга лица у чију корист се врши експропријација, односно одузимање имовине. Како у овом случају експропријација није праћена истовремено јавним интересом изградње објеката за општу употребу, такав поступак је неоправдан и неуставан.

У конкретном случају се не ради о објектима од општег интереса и изградњи објеката за општу употребу или за неопходно функционисање државе или у корист потреба свих грађана Србије, да би се могло приступити експропријацији.

Економска корист коју би имала држава од овог пројекта не може бити основ за нарушавање основног духа и принципа установљених Уставом и међународним правом о неповредивости права својине.

Право на имовину према Европској конвенцији о заштити људских права, подлеже ограничењима која су прописана Чланом 1. Став 2. Протокола број 1 и мешање државе у право на мирно уживање имовине, према пракси Европског суда за људска права дозвољено је само у случајевима када је то прописано законом (тј. легално) и мора бити у јавном или општем интересу (тј. легитимно).

Да ли је легално и легитимно потписати споразум са инопартнером, а потом мењати законске прописе у усвајати посебан закон који омогућава нетранспарентан споразум, је питање за све који учествују у поступку усвајања овог посебног Закона.

Правила међународног права и права земаља Европске уније, наш Устав, а ни Закон о екпропријацији и Закон о планирању и изградњи не познају институте одузимања имовине за потребе комерцијалног посла, па ни кад држава треба да буде учесник у том послу.

То напросто није у духу модерног правног система. Поред наведеног нарушава се принцип једнакости-равноправности свих облика својине, те би се усвајањем предложеног Закона (Леx специалис ) протежирало сувласништво државе и доводило у повлашћени положај на предметној локацији у односу на друге облике својине који припадају физичким и правним лицима.

Одлука о продаји земљишта носилаца права својине на том земљишту и аранжман са инвеститорима и грађења на земљишту које се продаје је њихова, а не државна ствар и то мора тако и да остане, осим када плански документ предвиђа изградњу објеката за општу употребу, за чију изградњу постоји јавни интерес, о чему није случај када је реч о објектима пројекта „Београд на води“.

Држава пружа само законодавни оквир , већ установљен посебним Законима којим се уређује прометовање права својине на земљишту.

Сваки озбиљан инвеститор који стварно има намеру да инвестира на предметној локацији ради изградње објеката са комерцијалним садржајима сигурно ће постићи договор са власницима земље и на тај начин показати и своју спремност али и поседовање довољног капитала за завршетак изградње.

Ако сам инвеститор није спреман у старту да решава имовинско правне односе куповином објеката и земљишта од садашњих власника, зашто би се то радило из средстава свих грађана, датих у буџет Републике Србије.

Поред наведеног, очигледно да је за потребе овог пројекта потписан један крајње нетранспарентан уговор са страним инвеститором. Овим уговором се располаже највреднијим земљиштем на територији главног града Србије, односно изгледа, да је већ располагано ( па и приватном имовином ) што доказује и инвеститорско урбанистичко решење примењено кроз усвајање планског акта на брзину и без одговарајућег учешћа стручне и друге јавности, али и објава о продаји станова на предметној локацији која је најављена од стране градоначелника Београда.

Додатна сумња у пословање страног инвеститора произилази из информација да се тај инвеститор показао и у другим државама као крајње непоуздан партнер, јер се реализација његових пројеката до сада завршавала већ са урађеним идејним пројектом и продајом неизграђених станова.

Из информације лако доступних на интернету уочљиво је, да исти инопартнер, „ЕМААР ПРОПЕРТИЕС“, овакве пројекте треба да реализује у Казабланци, Индији, Пакистану, Казахстану и ко зна где још, а да се не зна да ли реално на терену постоје ти изграђени објекти или исти партнер тражи друге суинвеститоре на основу његовог договора са званичницима односних држава.

Напомињемо да је Израелски инвеститор који је закупио земљиште локације „Марина Дорћол“ имао 22 пројекта широм света у моменту учешћа на тендеру у Београду. Тај инвеститор је тренутно у спору са градом Београда око плаћања уговорених накнада.

Међутим, ове информације отварају и питање одговорности свих лица на које се ово писмо односи и у трошењу буџетских средстава и у распродаји значајног земљишног ресурса Србије на један отимачки, нетранспарентан начин који изазива оправдану сумњу у постојање коруптивног елемента.

Уосталом, као продавац станова се јавља компанија са оснивачким улогом од 100 динара. Извод из АПР-а о томе боље говори него било које наше речи.

Предлажемо да се преиспитају већ донете одлуке за пројекат „Београд на води“ и закључени уговори,, да се исти доставе јавности на увид, а да се предложени Леx специалис повуче из процедуре у Народној скупштини.

У сваком случају, напомињемо, да ћемо у случају усвајања овог Закона поднети иницијативу пред Уставним судом за испитивање уставности тог Закона, и наставити борбу за поштовање приватне својине и пред Међународним судовима, а због повреде основних норми који штите приватну својину, а своје услуге понудити „про боно“ лицима која су власници земље на предметној локацији-наводе адвокати у допису највишим државним органима.

Извор: “Боља адвокатура”

Пријатељи сајта