ПРОЦЕС ЗА УБИСТВО НОВИНАРА СЛАВКА ЋУРУВИЈЕ
Апелациони суд у Београду потврдио је правоснажно оптужницу против четворице бивших припадника Ресора Државне безбедности (РДБ), осумњичених за убиство власника „Дневног телеграфа“ Славка Ћурувије 11. априла 1999. у Београду-пише новосадски Дневник.
Оптужницом Тужилаштва за организовани криминал осумњичени су бивши начелник РДБ-а Радомир Марковић за кривично дело подстрекавање на убиство, а тадашњи начелник београдског Центра ДБ-а Милан Радоњић и припадници ДБ-а Мирослав Курак и Ратко Ромић за тешко убиство у саизвршилаштву, а терете се као „организована криминална група“. Одбијене су жалбе одбране поднете на решење Специјалног суда.
-По налажењу Апелационог суда,у решењу којим је потврђена оптужница првостепени суд је дао довољно јасне и аргументоване разлоге да има довољно доказа да се основана сумња подигне на ниво оправдане сумње, а што је неопходан услов за подизање оптужнице. Оцена сваког појединачног доказа по квалитету ће бити ствар већа пред којим се држи главни претрес -каже Мирјана Пиљић портпаролка Апелационог суда.
Такође, потврђено је првостепено решење којим је против Милана Радоњића и Ратка Ромића продужен за још 30 дана притвор, у којем су од хапшења 13. јануара 2014.године.
Оптужница сумњичи Марковића да је „на убиство Ћурувије подстрекао и упознао са планом Радоњића“. У оптужници се наводи да је, „затим, Радоњић, са припадницима РДБ-а Кураком и Ромићем постигао договор о непосредном извршењу“, као и да им је „омогућио логистику“.
По оптужници, „11.априла 1999. године у Београду између 16,38 и 16,45 сати у Светогорској улици, када је Славко Ћурувија заједно са Бранком Прпом ушао у пролаз зграде број 35, неопажено су им пришли иза леђа, окривљени Мирослав Курак и Ратко Ромић, па је Курак из пиштоља ‘шкорпион’ рафално пуцао у Ћурувију који се од задобијених повреда занео и пао, а Ромић ударио дршком пиштоља у потиљак Бранку Прпу, када је покушала да се окрене, наневши јој лаку телесну повреду“.
Тужилаштво терети окривљене за убиство „из ниских побуда“.
Истрага је петнаест година вођена против НН лица, до 13. јануара 2014. године када је покренута против четворице окривљених , а после исказа који је Тужилаштву дао осуђени Милорад Улемек Легија,бивши командант ЈСО-а Упућени тврде да је Улемек „у исказу изнео своје закључке, на основу разговора који је, како је тврдио, долазећи крајем марта 1999. године, са Косова у Беогад, имао са Радомиром Марковићем“.
Мирослав Курак у бекству и за њим је расписана међународна потерница. Бивши начелник РДБ-а Радомир Марковић је у затвору у Пожаревцу где издржава казну затвора од 40 година која му је изречена под оптужбом за помагање у прикривању доказа против осуђених бивших припадника ЈСО-а у „случају злочин на Ибарској магистрали“.
Бивши командант ЈСО-а Милорад Улемек Легија издржава максималну затворску казну, а осуђен је на по 40 година затвора у четири процеса, међу којима и под оптужбом да је са сада покојним вођом „земунског клана Душаном Спасојевићем организовао атентат на премијера Зорана Ђинђића 2003 године.
Бранилац Радомира Марковића адвокат Владимир Маринков, изјавио је за Дневник, да је „одбрана жалбама јасно указала да докази на којима се оптужница заснива нису адекватни да се покрене главни претрес“.
Адвокат Владимир Маринков
-Пошто се у принципу оптужница заснива на изјави Милорада Улемека, ми смо у ситуацији да цео овај поступак који је у жижи јавности петнаест година, иде само на конто једне изјаве и то изјаве која не може ничим да буде потврђена, већ је штавише у току истраге, у више наврата од више сведока била оповргнута-рекао је Маринков, преноси лист. По његовим речима, „ниједан сведок оптужбе није потврдио Улемекову изјаву везано за његов долазак у Београд,а за период кад је то било, не поклапају се ни место ни време у вези са тадашњим околностима“.
Маринков каже да је „по записнику у списима и оптужници Улемек изјавио да је 29. или 30. марта 1999. године, са Косова где је био са ЈСО, хеликоптером долетео у Београд и потом у згради Друге управе у Улици кнеза Милоша реферисао о стању на Косову тадашњем начелнику РДБ-а Радомиру Марковићу у присуству Франка Симатовића“.
„По исказу, након тога, Улемек и Марковић су заједно изашли у ходник где га је Марковић наводно питао да ли могу припадници ЈСО да изврше неутрализацију-ликвидацију једног лица, чији идентитет није открио, а Улемек је објаснио да је тренутно његово присуство на Косову неопходно и да из тог разлога не може да прихвати тај задатак, и вратио се на Косово. Даље, по истом исказу , двадесетак дана касније наводно је у једном од телефонских разговора Улемек рекао Марковићу да може да прихвати онај задатак, а да му је он одговорио да је то завршено. Улемек је такође изјавио да је наводно у току 2000.године, од Марковића добио налог да припадници ЈСО ухапсе једно лице, па је питао ко ће бити „навигатори“ – оперативци који воде акцију, на шта му је Марковић одговорио: ‘Они Радоњини што су убили Ћурувију’, а када је после десетак минута изашао из канцеларије, у холу зграде видео Мирослава Курака и Ратка Ромића и закључио је да су они убице Славка Ђурувије“.
-Одбрана Мрковића тврди да је Улемек измислио оба састанка-истакао је адвокат Владимир Маринков у изјави за Дневник
