СПЕЦИЈАЛНИ СУД У БЕОГРАДУ- НАСТАВЉА СЕ СУЂЕЊЕ ОКРИВЉЕНИМА У „СЛУЧАЈУ АЗОТАРА“
Специјални суд у Београду заказао је за 23. јануар наставак суђења по оптужници која бившег министра пољопривреде Сашу Драгина сумњичи за „злоупотребу службеног положаја“ у вези измене уредбе о регресирању минералних ђубрива, док се за злоупотребу уредбе приликом купопродаје ђубрива панчевачке ‘Азотаре’ терете 43 оптужена,међу којима и Звонимир Никезић, власник „Цес мекона“.
Специјално тужилаштво оптужницом тврди да је у периоду од 2009. до 2011. године, ђубриво по субвенционисаним ценама, супротно уредби, стизало и до купаца који нису имали право на коришћење буџетских средстава намењених пољопривредним произвођачима и да је причињена вишемилионска штета државном буџету и „Азотари“.
Специјални суд је пре почетка суђења 24.фебруара прошле године спојио две оптужнице- прву-подигнуту у мају 2013. против Драгина, Никезића и још деветнаест особа, и –другу- из септембра 2013. против 25 окривљених, међу којима су и троје из прве: бивши руководиоци „Азотаре“ Радослав Вујачић и Михајло Грујић, и из фирме „Хемко“ Вера Исаковић .
Од укупно 42 окривљена који се терете за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица, 6 су бивши руководиоци у Азотари, 3 бивши челници у државним пољопривредним комбинатима „ПКБ“ и „Алекса Шантић“ и Институту за крмно биље, док су остали одговорна лица у приватним предузећима.
На главним претресима до 9.јула 2014, кад је и одржан последњи, сви окривљени изјаснили су се кратко о оптужбама- негирали кривична дела и кривицу, а свега неколико их је стигло да изнесе одбрану, међу којима и Драгин који је био министар пољопривреде у Влади Мирка Цветковића.
Драгин је навео да је уредба из јула 2009. омогућила власницима пољопривредних добара субвенције за минерална ђубрива, а њеним изменама исто право добила су и друштвена пољопривредна предузећа као део мера државе за подстицај пољопривреде и покретање производње у „Азотари“ коју је држава те године преузела после раскида уговора о приватизацији .
– О плану државе за преузимање и рестурирање „Азотаре“ сазнао сам 11. јула 2009. на састанку код тадашњег председника Србије Тадића у резиденцији у Ужичкој у Београду, где су били премијер Мирко Цветковић, министар трговине Слободан Милосављевић, Душан Петровић, Душан Елезовић, директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић и Звонимир Никезић. Закључак састанка био је да се прилагоде мере везано за субвенционисање, да се прикупе подаци и утврде потребне количине минералних ђубрива за друштвена и државна пољопривредна предузећа –испричао је Драгин на суђењу 17. марта 2014.године. Влада је, по његовим речима, акт о рестуктурирању „Азотаре“ донела у августу 2009. године.
Трећа оптужница за „Азотару“
Средином јула 2014, покренут је и трећи кривични поступак у вези купопродаје минералних ђубрива панчевачке „Азотаре“ за период од 2009. до 2012. године, којим су обухваћени председник УО „Ветаринарског завода“ Драган Ђурић и још шесторо осумњичених за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица, а оптужница је подигнута почетком децембра 2014.године.
Међу оптуженима су Тихомир Тришић, директор недељника „Актер“, Милан Дивљак, власник фирме „Сташа“, Бранко и Гордана Мијић, одговорна лица у фирмама „1. октобар“ и „Градска пекара“ из Сомобра, а обухваћени су и бивши челници „Азотаре“ Радослав Вујачић и Михајло Грујић у вези, по оптужби, недовљних гаранција наплате продатог ђубрива.
Тужилаштво сумњичи Драгана Ђурића да је “Ветеринарски завод“ 2010. године набавио од „Азотаре“ око 5.744 тона регресираног ђубрива „на шта није има право по уредби и противправно остварио регрес од 52.447.000 динара“
Дивљаку је приписано да је од 2010. до 2012. године од „Азотаре“ „набавио 8.138 тона нерегресираног минералног ђубрива и продајом остварио за своју фирму „Сташа“ 365.066.004 динара, плативши ’Азотари’ само износ ПДВ-а“.
Тужилаштво сумњичи Тришића да је крајем 2010. године набавком и продајом око 3500 тона нерегресираног минералног ђубрива, остварена корист за фирму “Актер ” зносу од 81.541.841 динара, наводно, „на штету Азотаре“.
У односу на Бранка и Гордану Мијић изнете су сумње да су купопродајом 5.000 тона нерегресираног и хиљаду тона регресираног ђубрива, сомборском “1. октобру” „остварили корист од 174.834.252 динара на штету Азотаре“.
Ова оптужница , трећа по реду, у фази је судске контоле и одлучивања о одговорима које је одбрана поднела Специјалном суду.
Касније ,тврдио је бивши министар, на састанку код премијера Цветковића упознат је о предлогу измењене Уредбе о начину регресирања минералних ђубрива, коју је убрзо потом, у октобру 2009. Влада Србије једногласно донела“. Свим произвођачима минералних ђубрива било је, навео је Драгин, омогућено да конкуришу за посао,а Продуктна берза у Новом Саду слала је извештаје о закљученим уговорима Влади Србије.
Власник „Цес мекона“ Звонимир Никезић, бивши главни консултант “Азотаре”, негирао је кривично дело подстрекавање на злоупотребу положаја одговорног лица и изјаснио се да „не разуме оптужницу пошто је бесмислена и нема правно, логично и економско утемељење“. Пред судским већем на главном претресу, неиграјући све оптужбе, одбрану су изнели и бивши председник УО „Азотаре“ Радослав Вујачић и бивши заменик директора Михајло Грујић, којима је стављено на терет и то да „нису одговарајућим средствима осигурали наплату продатог ђубрива“, било регресирног или нерегресираног .
Грујић је у одбрани тврдио да је „Азотара“ поштовала Владину уредбу, као и да је на све начине проверавана солвентност купаца који су остваривали права по уредби .
-Не знам од чега се браним. Ђубриво је завршило на њивама у Србији-рекао је Грујић- Уговори о купопродаји били су типски и тек након што их провере стручне службе „Азотаре“ стизали су до Управног одбора, на усвајање.
После пропале приватизације„Азотаре“, део пројекта њеног реструктурирања и оживљавања, како је навео Грујић,био је и покретање производње о чему је одлуку донела држава.Конкурисање за учешће у промету регресираног ђубрива које се обављало преко Продуктне берзе у Новом Саду, изискивало је, истицао је Грујић, да „Азотара“ због конкурентности, имајући у виду беспарицу у пољопривреди, омогући купцима одложено плаћање. Грујић је рекао да је „Азотарин“ највећи конкурент„Викторија група“ имала заокружен систем у оквиру којег је омогућавала кредитирање.
Оптужбе обухватају разне околности у вези спровођења уредбе о субвенцијама и купопродаји ђубрива- првом оптужницом- од јула 2009. до августа 2011, а -другом – обухваћен је период од 17. децембра 2009. до краја 2011. године.
Оптужница је подигнута и против: бившег директора ПКБ-а Милана Вељовића, директора Института за крмно биље Драгија Лазаревића, директора привредног комбината „Алекса Шантић“ Арсенија Катанића, као и заменика директора „Азотаре“ Вељка Радојевића. Обухваћени су директори компанија и фирми:„Инвеј“ Верица Спасић, „Сунце“ Емина Чобански, „Млиностеп“ Љубомир Куљић, „Тан трејд“ Драган Танасковић, „Агро форум“ и „Агромедија“ Драган Митић, „Агросеме инвест“ Игор Сабо, „Хем ко“ Вера Исаковић, „Цитадела“ Гордан Марковић, „Да кар еуро“ Алекса Обрадовић, „Србокоп“ Србољуб Жујовић, „Млинко амос“ Драган Петровић и „Вулин комерц“ Драган Вулин.Заменик генералног директора „Азотаре“ Михајло Грујић је осим за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица оптужен и за „примање мита“, док је директор предузећа „Тера бо“ и „Сектор 120“ Борислав Стојковић осумњичен за „давање мита“.
Првим делом оптужнице који се односи на продају регресираног ђубрива из „Азотаре“ државним пољопривредним комбинатима ПКБ-у и „Алекса Шантић“, односно на сумње да је уступано купцима који нису имали право на субвенције обухваћени су: Вујачић, Грујић, Вељовић, Катанић, Чобански, Танасковић, Сабо и Исаковић. Тужилаштво наводи да „постоји сумња да је продаја ђубрива на овај начин спроведена на иницијативу и по препоруци Драгина и Никезића, што су прихватили Вељовић и Катанић“, а Вујачић и Грујић се терете да су „пронашли заинтересоване купце фирме“. Други део односи се на продају 40.000 тона регресираног ђубрива, које је, по наводима „као формални купац добио ’Институт за крмно биље’, а потом уступао предузећима која по уредбама нису имала право на регрес“. Трећи део исте оптужнице односи се на продају регресираних ђубрива преко земљорадничких задруга које су,наводи Тужилаштво, „биле само формално купци у ‘Азотари’, а регресирано ђубриво су стварно преузимала предузећа која нису могла бити корисници“. На овај начин је,тврди оптужба, „ђубриво испоручивано предузећима ‘Тера бо’, ‘Да кар еуро’, ‘Вујадиновић РМВ’, ‘Тан трејд, ‘Цитадела’, ‘Агро форум’, ‘Агро медија’, ‘Србокоп’, ‘Млинко амос’, ‘Хемко’ и ‘Вулин комерц’“. Већина ових фирми је,тврди се оптужницом,у стечају или блокади па „Азотара“ не може да наплати испоручено регресирано ђубриво. Такође, додаје Тужилаштво, „Азотара је од државе на име регреса неосновано наплатила укупно 942.310.450 динара, а имајући у виду висину ненаплаћених потраживања тог предузећа произлази да се највећи део исплаћеног регреса прелио на његове купце који на регрес нису имали право“. Четврти део оптужнице се односи на продају 83126 тона нерегресираног ђубрива предузећима „Агрофорум“, „Сектор 120“, „Да кар еуро“ и „Вујадинић РМВ“, а „због стечаја и блокада тих предузећа, ‘Азотара’ не може да наплати потраживања у износу 1.912.294.063 динара“.
У обједињеном поступку,другом по реду оптужницом, осим Вујачића, Грујића и Исаковићеве, обухваћено је још 17 окривљених за „злоупотребу положаја одговорног лица“: Бранко Јуришић, Славко Губеринић, Радивој Божовић, Драго Стојаковић, Влада Крковић, Данојло Матијашевић, Драго Попин, Саша Остојић, Предраг Вујачић, Анита Матић, Радослав Стојановић, Горан Чолаковић, Чедо Брборић, Бранкица Билић, Драган Шука и Срето Милетић. Истом оптужницом се за кривично дело помагање у злоупотреби положаја одговорног лица терете: Бојан Јоксимовић, Милисав Филипић, Зоран Мијајловић, Саво Рогановић, Видоје Томић и Бранко Јелић.
У тој оптужници такође су изнете сумње да је прометом ђубрива супротно уредбама Владе Србије од 17. децембра 2009. до краја 2011. године буџету Србије и „Азотари“ причињена вишемилионска штета.
