Бриселска искушења

UntitledПише: Никола Тодоровић

Пут у Европску унију и косовско питање очито су у једном пакету који садржи и бројне правне контроверзе и искушењаПотврдило се то приликом распакивања дела Бриселског споразума Београда и Приштине, везаног за правосуђе, чије је испуњење на врху листе услова Европске уније за отварање преговарачких поглавља.

Након последњег бриселског сусрета Београда и Приштине, наведено је како ће изгледати правосудна мрежа на северу Косова и то као реализација једне од одредби Бриселског споразума закљученог средином априла 2013. У тачкидесет наведено је да ће судске власти бити интегрисане и функционисати у оквиру правног система Косова.

Ту се поново наметнуло питање природе Бриселског споразума и односа са Уставом Србије. У Уставу пише да је судска власт јединствена на територији Србије, да је судија у обављању своје функције независан и потчињен само Уставу и закону. Такође и да се оснивање, организација, надлежност, уређење и састав судова уређују законом.

У реаговању, Друштво судија Србије је саопштило да и судије са територије Аутономне покрајине Косово и Метохија имају Уставом гарантовану сталност судијске функције, као и да им она не може престати због укидања суда или непристајања да је обављају у судовима ван судског система Србије.

Међутим, Уставни суд Србије није се упустио у оцену да ли је Бриселски споразум у складу са Уставом наводећи да је реч о политичком акту и да је зато ненадлежан, што је био и став представника власти. Четворо судија Уставног суда издвојило је своје мишљење, не слажући се са таквим поступком.

Искрсло је, међутим, после те уставне тишине, ново питање. Како ће се контролисати уставност и поступање политичара, а тиме штитити владавина права, код дође до неких нових Бриселских или других споразума ако се прихвати да су политички а не и правни акти? Упроштено гледано, политичке активности државе могу се обично схватити и као одраз владајуће већине у том моменту, у којој, такође, претеже неки доминантан појединац…

Власт је најавила доношење Уставног закона за Косово, што спада у прилагођавање правних оквира које се очекује од обе стране. Као закључак се намеће да ће се у њему наћи садржај Бриселског споразума, вероватно и неки будући споразуми, парафирани као и овај у троуглу Београд – Европска унија – Приштина.

Устав Србије каже да ће се суштинска аутономија Аутономне покрајине Косово и Метохија уредити посебним законом који се доноси по поступку предвиђеном за промену Устава.Такође се каже и да је Народна скупштина дужна да акт о промени Устава стави на републички референдум ако се промена Устава односи, између осталог, и на уређење власти, а ту спадају и судови. Од доношења Устава прошло је осам година.

Представници власти кажу да ће се на путу у Европску унију, ради усаглашавања са европским нормама, мењати Устав. Тај пут ће очито потрајати, јер се пријем нових чланица не очекује у петогодишњем мандату новог европског комесера задуженог за проширење Европске уније.

Пре проласка кроз та врата, предстоји нови услов у преговорима са Приштином, најављен уз маглу дипломатског речника подобну за разне интерпретације.Преговарачким оквиром Европске уније предвиђено је постизање свеобухватне нормализације односа “у форми правно обавезујућег споразума” до којег би се дошло до краја приступних преговора Србије, мада има сигнала да се то од ње и раније очекује.

Такође, из овог документа се види да се косовско питање практично провлачи кроз цео преговарачки пут Србије у Европску унију јер може да га блокира. Тако се само потврђује да се налазе у једном пакету, очито са контроверзама и искушењима, правним али и бројним другим.

Фото: Уставни суд Србије

Пријатељи сајта