Dragan Pašić: “Nije budućnost naših radnika da rade kod stranaca za 200 evra”

 -Srbija zvanično ima 760.000 nezaposlenih, a pod pretpostavkom da se zaposle svi ljudi, što je nemoguće, i ako bi prosek subvencija bio 5.000 € po radniku, našoj zemlji bi trebalo 3.8 milijardi €, na ime subvencija, koje bi se dale pre svega stranim firmama!- ukazuje Dragan  Pašić, magistar pravnih nauka

-Subvencije kao metod privlačenja stranih investitora radi otvaranja novih radnih mesta i privrednog razvoja naše zemlje jesu jedna od najkontroverznijih tema domaće ekonomije i ulaganja koje nisu dala rezultate posle petooktobarskih promena 2000. godine-ocenjuje magistar pravnih nauka Dragan Pašić

-Podsetiću naše građane da su ove subvencije uvedene na inicijativu tadašnjeg ministra ekonomije Mlađana Dinkića, koji je izjavio da je trebalo da se od Srbije stvori najprivlačnija zemlja za strane investitore u regionu, sa ciljem da se smanji nezaposlenost ispod 12 odsto. Činjenica je da se do danas nezaposlenost nije smanjila, nije privučeno više investitora, a veliki broj stranih (više) i domaćih investitora je iskoristio ove subvencije, bez vidljivih rezultata, jer građani ne žive bolje! Subvencije su vremenom rasle, postale su sastavni deo svake vlasti, a rezultati deceniju nakon uvođenja su izostali, odnosno oni nisu očekivani. Ilustracije radi, u poslednje dve godine, Srbija  je dala više od 10.000 evra subvencija po jednom novozaposlenom radniku. Na primer, za 853.497 € koliko subvencija je dato firmi “Fallke Serbia doo” oni su imali obavezu da zaposle 24 radnika i ulože oko 1.700 000 €. To praktično znači da smo za jedno radno mesto u toj fabrici plaćali oko 35.562 €. Slični primeri su i kompanije “SR Technics Services doo”, „Tigar Tyres” (po prethodnoj računici ispada da plaćamo 60.000 za jednog novozaposlenog) „Meita doo”, “Streit Nova doo”, a kompanije “Hutchinson doo” i ” Teklas Automotive” dobile su oko 11.000 evra po radnom mestu. Ove podatke, o visinama subvencija i nazivima kompanija, našao sam u “Istinomeru” od 6. septembra ove godine. Vladina Uredba o uslovima i načinu privlačenja ulaganja koja je stupila na snagu 12. marta 2016, iako sadrži nekoliko bitnih novosti u odnosu na prethodne uredbe (izostavlja zabranu davanja podsticajnih sredstava u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i ribolovu, a način merenja nivoa (ne)zaposlenosti će pod novim radnim mestom podrazumevati isključivo neto povećanje broja zaposlenih domaćih državljana), ona u suštinskom smislu predstavlja kontinuitet sa prethodnim uredbama.

Srbija zvanično ima 760.000 nezaposlenih, a pod pretpostavkom da se zaposle svi ljudi, što je nemoguće, i ako bi prosek subvencija bio 5.000 € po radniku, našoj zemlji bi trebalo 3.8 milijardi €, na ime subvencija, koje bi se dale pre svega stranim firmama! Zašto? Da bi naši građani radili kod njih za 200 evra! Prvo, naša država nema toliki novac, a drugo nije budućnost naših radnika da rade kod stranaca za 200 €! Taj koncept neoliberalnog kapitalizma nije moguć u našoj zemlji, a predstavlja veliku štetu našim radnicima, jer sa druge strane, imamo tehnološki višak zaposlenih! Da se u Srbiji sve lošije živi, te da subvencije nisu dale nikakve rezultate, pokazuje i najnovije istraživanje:  u situaciji da imaju nepredviđeni trošak od 200 €, 37 odsto građana Srbije moralo bi nešto da proda ili pozajmi novac, a njih 26% ne bi moglo ni to! U čemu se onda ogleda sadašnjost i budućnost? U stvaranju poslovnog ambijenta (smanjenje poreza i doprinosa, omogućavanje povoljnih kredita, subvencija po broju zaposlenih, odnosno novootvorenih radnih mesta, davanje prostora i zemljišta u zakup čiji je titular prava svojine država po povoljnim cenama…) koji će delovati stimulativno na otvaranje novih radnih mesta, pre svega u podsticanju naših preduzetnika, malih i srednjih preduzeća, posebno u oblasti proizvodnje“, zaključuje u svom pravnom stavu mr Dragan Pašić.

Trezveno sagledavanje privredno ekonomske situacije,  stvarnosti uopšte, i razvezivanje barem nekih od čvorova oko kojih se lepe mnogi problemi već odavno je društvena nužnost.

Privrednici, pogotovo mali domaći koji kreću od nule i ispod nule s kreditima nimalo povoljnim, kojima se nije posrećila tranzicija, naprotiv, žale se,  doduše tiho, ali  kukaju na namete i nepovoljan poslovni  ambijent. Njima kao uostalom  i većini građana Srbije „bode“ oči to što strane kompanije, koje reše da dođu u Srbiju,  dobijaju hiljade evra po jednom otvornom radnom mestu, dok naši nezaposleni građani  koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe  za započinjanje sopstvenog posla mogu   da dobiju subvenciju   u jednokratnom iznosu od 180.000 dinara, odnosno 200.000 dinara za nezaposlene osobe sa invaliditetom, a na osnovu javnog poziva i ako ispune veoma zahtevne uslove.  Na stranu pitanje, koji biznis  može da se započne sa 180 000 dinara.

untitled

Na oficijelnom sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje  objavljeni su i uslovi: “Dokumentacija za podnošenje zahteva: zahtev sa biznis planom na propisanom obrascu Nacionalne službe; dokaz o završenoj obuci, ukoliko nije završena u organizaciji Nacionalne službe; obaveštenje podnosioca zahteva o ranije primljenoj državnoj pomoći male vrednosti, na propisanom obrascu Nacionalnom službe; dokaz o vlasništvu poslovnog prostora, ukoliko podnosilac zahteva raspolaže istim; dokaz o vlasništvu opreme, ukoliko podnosilac zahteva raspolaže istom; u slučaju da je podnosilac zahteva osoba sa invaliditetom, potrebno je dostaviti rešenje o invalidnosti ili proceni radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja i drugi dokazi relevantni za odlučivanje.

Dokumentacija za zaključenje ugovora: Ukoliko se odobri subvencija za samozapošljavanje pristupa se zaključenju ugovora uz koji se prilaže sledeća dokumentacija: fotokopija rešenja nadležnog organa o upisu u registar, ukoliko nije registrovan u APR ; fotokopija potvrde o izvršenoj registracijij kod Poreske uprave ( obrazac REG); fotokopija potvrde o izvršenoj prijavi na obavezno socijalno osiguranje; fotokopija kartona deponovanih potpisa kod poslovne banke; fotokopija/očitana lična karta podnosioca zahteva; sredstvo obezbeđenja ugovornih obaveza; fotokopija/očitana lična karta žiranta i drugi dokazi u zavisnosti od statusa žiranta.

Obaveze nakon potpisivanja ugovora: Nakon potpisivanja ugovora Korisnik subvencije je dužan da: obavlja registrovanu delatnost i izmiruje obaveze po osnovu javnih prihoda najmanje 12 meseci, počev od dana otpočinjanja obavljanja delatnosti;omogući praćenje realizacije i dostavi dokaze o realizaciji ugovorne obaveze Nacionalnoj službi i obavesti Nacionalnu službu o svim promenama koje su od značaja za realizaciju ugovora, u roku od 8 dana od dana nastanka promene“. Nije poznato koliko je nezaposlenih do sada , od kada postoje ove subvencije, uplovilo u svet biznisa i dokle su dogurali sa 180 000 dinara.

Sredinom oktobra ove godine velika buka digla se  zbog odluke Ministarstva privrede da britanskoj it-kompaniji “Endava”, odobri subvencije, navodno, oko  4,4 miliona evra, za zapošljavanje programera . Zbog toga su srpski IT profesionalci pokrenuli internet peticiju  Ministarstvu privrede.

„IT stručnjaci i privrednici pozivaju Ministarstvo privrede da otkaže ovu subvenciju, kako bi se, apeluju, na taj način održala domaća privredna grana.

“Ministarstvo privrede subvencijom od 4,4 miliona favorizuje jednu softversku kompaniju nauštrb celog sektora – dobre namere mogu voditi veoma štetnim posledicama”, navode razloge za peticiju, prenela je TV B 92

Građani povodom ovih pitanja gledaju upitno u Ustav  koji  kaže da ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi i da svi imaju jednak pravni položaj na tržištu.

Član  82 Ustava  Republike Srbije :

„Ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine.

Republika Srbija je jedinstveno privredno područje sa jedinstvenim tržištem roba, rada, kapitala i usluga.

Uticaj tržišne privrede na socijalni i ekonomski položaj zaposlenih usklađuje se kroz socijalni dijalog između sindikata i poslodavaca.“

Član 84.   Ustava

Svi imaju jednak pravni položaj na tržištu.

Zabranjeni su akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja.

Prava stečena ulaganjem kapitala na osnovu zakona, ne mogu zakonom biti umanjena.

Strana lica izjednačena su na tržištu sa domaćim.“

Na niz aktuelnih pitanja, pažnju su skrenuli radnici Zastave INPRO u Kragujevcu, 20-ak invalida rada, štrajkom glađu koji su započeli  pre mesec dana  u pogonima fabrike, zbog neisplaćenih zarada , iako s  margina, takoreći nevidljivi. Štrajkači se protive, kako javlja televizija N1, da budu tehnološki višak i traže ispitivanje postupka prodaje dela fabrike francuskom partneru. Traže i bolji socijalni program, ispitivanje poslovanja fabrike, a  imaju još devet zahteva.

Njihova sudbina je, nažalost, notorni deža vi  srpske tranzicije jer dele praktično  udes  koji je od početka 2000-ih pogodio hiljade građana  koji su  ostajali bez  posla, većina zbog loših privatizacija  bivših društvenih preduzeća koja su obično završavala u stečaju .

U javnom sektoru stvari stoje drugačije, ali i tu “šareno”. Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS) koje nastoji da se reši tehnološkog viška, najavljuju  otpremnine  od 650 evra za svoje prekobrojne, pri čemu bi za prevremeni odlazak mogli  da se prijave čak i oni s preko  30 godina staža, a taj gigant  je niz godina završavao s gubicima, ali se za prosečne plate zaposlenih može reći da su drugo ime za „srpski san“.   Mediji su nedavno preneli izveštaje Fiskalnog saveta Srbije  kad je reč  o platama u EPS-u  u toku 2015 godine.

„Kako je navedeno, po  izveštaju EPS-a o poslovanju u prošloj godini   prosečna neto zarada u preduzeću iznosila je 79.979 dinara, a u 2014. godini 79.657 dinara. U 2013. godini prosečna neto zarada u EPS-u iznosila je 79.274 dinara i to se takođe može videti u izveštaju o poslovanju EPS-a za 2014. godinu”, istakao je Fiskalni savet.

S druge strane , po medijskom izveštavanju, EPS  je u 2014.godini po  konsolidovanom finansijskom izveštaju tog javnog preduzeća imao  gubitak od 10,5 milijardi dinara (oko 86 miliona evra). Podaci  za 2012. godinu, takođe obajavljeni u  medijima,  glase: „Javno preduzeće ‘Elektroprivreda Srbije’ imalo je gubitak od 2,4 milijarde dinara (oko 20 mil EUR) objavljeno je u to vreme kompanijskom listu “Kilovat-sat” (kWh).

Direktor Direkcije EPS za ekonomsko-finansijske poslove Branislav Vukosavljević je kazao je da je time prepolovljen gubitak iz 2011. godine (4,8 milijardi dinara)“, navedeno je u ovoj informaciji.   Po podacima za  2010 godinu , EPS  je tu godinu „završio s minusom od 3,2 milijarde dinara, što je smanjenje gubitka u odnosu na 2009. godinu od skoro pet milijardi.

Problem EPS-u stvara  i višak zaposlenih, a  rešavanje pitanja tehnološkog viška,   kako prenosi N1, „dogovoreno je  po programu sa MMF-om, takođe i takozvane racionalizacije u drugim firmama, ali koje, međutim, neće toliko koštati poreske obveznike“.

„Oni koji napuste elektroprivredu u proseku će dobiti oko 650 evra po godini staža. Viškovi u Železnicama mogu da, prema dosad poznatim podacima, računaju na između 140 i 190 evra po godini, a, na primer, rudari u Resavici, za većinu firmi uobičajenih 200 evra po godini staža“.

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić izjavio je „da je osnovni problem u Elektroprivredi Srbije (EPS) što ima više od 1.700 zaposlenih koji imaju 40 godina staža, ali manje od 65 godina starosti, i za njih su obezbeđene stimulativne naknade kako bi otišli u penziju“. „Antić je novinarima rekao da se te stimulativne naknade kreću od pet do 27 prosečnih zarada, ali da će taj novac uglavnom biti isplaćen onima koji u EPS-u obavljaju najteže poslove – monterima, rudarima“…

Za tako visoke stimulativne  otpremnine u EPS-u građani ne vide razumljive razloge, a kritikovane  su  i od pojedinih  sindikalnih predstavnika. Profesor Ljubodrag Savić  izjavio je za N1 da  je upitna visina nadoknade, i da bi svi zaposleni u državi trebalo da dobiju koliko zakon propisuje. Ako bi neko trebalo da ima veće otpremnine, onda su to, kaže, terenski radnici.

„S druge strane neko ko je imao privilegiju zato što je pripadao nekoj političkoj partiji, ali da ne bude zabune ne mislim samo na poslednju vlast, nego na nekoliko poslednjih decenija, da se zaposli u jednom dobrom preduzeću i dobija visoke stabilne i stalne plate, sad treba da ga ispratimo u penziju sa tako visokim otpremninama“,izjavio je   Ljubodrag Savić   u razgovoru sa  Vojislavom Stevanovićem, novinarom N1..

Slično je za N1 komentarisao i  Zoran Mihajlović iz  Saveza samostalnih sindikata Srbije: „Krajnje je nekorektno i nelogično da pravimo diskriminaciju da neki zaposleni koji su se sticajem okolnosti našli zaposleni u nekom državnom preduzeću koje smo svi mi izgrađivali dobiju mnogo veće naknade, nego što su to neka preduzeća koja su lošije poslovala ili bila u takvoj situaciji da nisu mogla. Jednostavno imamo mnoge radnike koji su otišli bez ikakve otpremnine“, rekao je   Zoran Mihajlović.

Pravnici  opet ukazuju na  Ustav  Srbije.

Na  član  19:

“Jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava”.

J.J.

Foto: „www.mc.rs“

Prijatelji sajta