ДРАГИША БИНИЋ: О ПРОЦЕСУ У ВЕЗИ ТРАНСФЕРA БИВШЕГ „ОБИЛИЋЕВОГ“ ФУДБАЛЕРА МИЛАНА ОБРАДОВИЋА У МОСКОВСКУ „ЛОКОМОТИВУ“ 2001. ГОДИНЕ
Суђење Драгиши Бинићу, некадашњем директору ФК „Обилић“ и Јовану Димитријевићу,бившем спортском директору клуба, којима се приписује кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у јулу 2001, у вези реализације уговора о трансферу фудбалера Милана Обрадовића у московску „Локомотиву“, и наводно прибављање користи тадашњој председници „Обилића“ певачици Светлани Ражнатовић, траје већ пет година пред Вишим судом у Београду, са изгледом да стигне до врха „списка“ најдужих поступака.
-Ово више нема смисла. Не само да нема пресуде, него нису ни саслушани сви сведоци -каже Драгиша Бинић.
Одложено вам је суђење за два месеца, нисте крили незадовољство због тога.
Дабоме. И шта, ја: плаћам адвокате, пишу новине, и терамо тако до изнемоглости. Стварно кад ће ово да се реши више, да пресуде, како год мисле да треба. А ми странке ако мислимо да одлука није каква треба, да се жалимо да видимо шта радимо даље.. Највише кошта живаца и цимања. Доста ми је овај процес пореметио у каријери као спортском раднику, кад имам изборну варијанту у вези неких спортских активности, увек се нађе неко да каже- не можеш јер си у процедури. Мада код нас ако ниси осуђиван, не можеш ни да будеш ништа. Друго, имам утакмице, треба да идем преко негде, морам да нагађам да ли имам тад суђење. Чудан ми је овај поступак у вези трансфера Обилића. Питам се ,као што сваки нормалан човек треба да пита, чекајте људи, жена, једна жена, једина из једног малог клуба, само она је узимала паре од фудбала? Па то је срамота. Овде се прво хапси, па се онда човек стави на стуб срама, па се онда нагађа.
Ја сам живео у свим највећим земљама, у великим градовима, од Париза, Токија, Прага, Атине, Шпаније доле Мадрида и увек сам бежао да дођем у своју земљу, а сад ми дође да побегнем негде из своје земље. У овој земљи су на чело дошли они који иду по своје мишљење. Немају своје мишљење, него иду по њега.
Пре него што је осумњичен, Бинић је имао статус сведока у процесу против Светлане Ражнатовић и њене сестре Лидије Оцокољић, започетом 2003. године у вези неколико фудбалских трансфера, међу којима је и Обрадовићев. Пред крај истраге, у јануару 2011, уз Ражнатовићеву и Оцокољићеву, окривљени су и Бинић и Димитријевић само у вези Обрадовићевог трансфера. Након што је у марту 2011. подигнута оптужница, сестре су са Тужилаштвом закључиле споразуме о кривици, сходно нагодби, уплатиле у буџет Србије милион и по евра и одавно већ издржале вишемесечне казне кућног затвора.
Процес против Бинића и Димитријевића је настављен, а пре неколико дана суђење је одложено за 4.јун, јер нису дошли сведоци на чијем испитивању Тужилаштво инсистира, а не располаже њиховим адресама : бивши менаџер „Обилића“ Дејан Јоксимовић и Павле Стевовић.
У којој фази је поступак?
Опет је сад неки почетак. Дошао је нови судија и сад опет неки сведоци треба да буду испитани. Јоксимовић је раније већ сведочио. За Стевовића наводе да је био финансијски директор, а тај човек није радио у клубу у време док сам ја тамо био. Па видите који је ту пропуст. Уз то је узета изјава од тог човека, помињу у вези са њим Жабљак, а не знају да ли му је то адреса, пребивалиште, или је ту рођен. Много неозбиљно. Трипут се у овом поступку мењао судија.
У одбрани сте и ви и Јован Димитријевић негирали у потпуности оптужбе, тврдите да немате никаве везе са реализацијом Обрадовићевог трансфера…
– Ја сам дошао у Обилић у спортској варијанти да помогнем фудбалу оно што иначе радим. Нормално је, кад представник неког страног клуба дође да гледа играча, да их одведем на утакмицу,да гледају и ако им се свиди играч, даље разговарају са газдом клуба. У том моменту је газда Цеца. Они се договарају о трансферу играча, а кад се договоре, играч се договара за себе, иде у ту земљу, у град у којем је клуб, да види да ли може да живи са фамилијом. Ја ниједном не идем тамо. Притом, кад се заврши то, сви клубови, знате и сами, имају депонован девизни и динарски рачун. Је л’ тако? Сваки трансфер који се обавља, чак и ако наши финансијски директори, који се баве тиме и то им је струка, погреше у уговору рачун, постоје филтери да то открију. У том моменту мора да се функционише: клуб- Фудбалски савез, савез-савез друге државе , они то проследе свом клубу, и исто тако седам дана назад, све то они пропрате. Ако се погреши нешто, Фудбалски савез је тај други филтер који треба да каже, овде је грешка, није добар рачун. Међутим, то све прође. Како касније они исплаћују, ја то нисам знао, нити ја имам право да питам газду клуба одакле му паре и како он даје паре за играче. Је л’ тако, мислим то је реална ствар. Моја изјава се не мења од кад сам био сведок и до данас је иста. У поступку се наводи да је ту проблем што је она неки новац наплаћивала негде по неким рачунима. Нити сам ја давао налог, нити сам знао за те рачуне, нити сам у томе у било чему учествовао, ниједног момента. Ја за те банке нисам ни знао док ми нису рекли судски органи кад је почео поступак. Значи немамо ту ништа. Чак, они њу у процесу окриве за неку утају пореза, ваљда је била кажњена за пореску утају. Међутим, вештак, државни вештак који је то вештачио, дође и каже- у клуб је уложено 196 милиона динара , а подигнуто 90 милиона и нешто. Значи мање је подигнуто него што је уложено. Ко је онда ту оштећен? Ја сам онда питао судију: „Па зашто мене ви овде зовете? Овде је Цеца још оштећена. Није узела паре“. Ја имам тај случај, за Обрадовића, а нити сам био ту, нити ишта са тим имам.
Да ли је Светлана Ражнатовић, након што је закључила са Тужилаштвом споразум о признању кривичног дела, сведочила у вашем процесу ?
Не. Јована и мене, иначе, нико није контактирао у вези те нагодбе , што је мало ружно, јер ако смо у неком истом случају окривљени ја, Цеца, Лидија и Јован, а неко треба да донесе одлуку да се нагоди, па ваљда је требало да зову и мене да видим да ли и ја хоћу да се нагодим или нећу. Ја то никад не бих јер немам зашто, али требало је бар да будем питан. Је л’ тако? И то је некоректно. Јована и мене нико ништа није питао. Они су се нагодили с њом и ми сад идемо даље. Ми ћемо сад да расправљамо нешто, не знамо ни шта расправљамо. Поступак траје годинама, ја долазим на суђења, путујем из Крушевца, нон стоп плаћаш адвоката, излазак адвоката кошта. Друго, ја у спорту, као спортски радник неке функције не могу да обављам јер траје кривични поступак.
Ипак, један број сведока је испитан, а Светлана Ражнатовић још није сведочила,имате ли сазнања, због чега?
Не знам. Ја мислим да није у питању она, него суд што неће да је позове. Вероватно их је срамота, јер не знају шта да је питају. Они су све ово направили накарадно, чак су и њу оштетили накарадно. Она од политичког притиска у то време, није знала више где ће, прихватила је шта год су хтели. Није више жена могла да дигне главу, нон стоп су је у јавности прозивали. Ниједног момента она ни мене ни Јову ни било кога није окривила, нити је имала било какве контатке са нама.
Да ли сте размишљали о нагодби са Тужилаштвом?
Не. Нити је било ко нас нешто питао, нити мене интересује да се ја било шта нагађам. Нема никакве кривичне варијанте, нити сам ишта радио. Све ће то да се докаже. Уосталом , постоје и други судови, ако ови мисле другачије, идемо даље, да видимо шта је то, па нека докажу кад сам ја нешто урадио, а и вештак је рекао да нема мог потписа. Значи сви њихови органи, и кад дођемо дотле, да треба само да се позове Цеца и још неко, онда се промени судија, дође нови па онда испочетка, па дође трећи, па опет испочетка и тако то.
Сведочио је фудбалер Милан Обрадовић, да ли вас је теретио?
Зашто би теретио? Немамо везе с њим. Шта може да терети ако му је неко својим ауторитетом и контактом помогао да нађе добар клуб да оде да заради новац? Или оног који га усмерио да игра добро и да игра за репрезентацију да би зарадио новац? Нема зашто. Ту зарађује играч и зарађује клуб. Ја нисам ни играч ни клуб.
Рекли сте на суђењу да нисте добили ни динар од Обрадовићевог трансфера…
Зашто бих добио? То није мој клуб. Ја сам у том клубу радио без пара. Спортски помагао Цеци. А зашто бих ја добио паре? Играч је тај који ради и који игра, је л’ тако? Он треба да добије паре, и клуб треба да добије обештећење. Ја не знам откуд морално право било коме из државе да тражи паре на нечију муку, а притом није уложила ништа. Од стотину деце ти прође једно дете у јак клуб, а ти стотину деце мораш да ишколујеш, да тренирају, да им даш да једу, смештај, а кад за тог једног направиш трансфер, они се појаве да траже неке паре. По мени, ово је, била чисто политички што је она осуђена. Онда је политика кренула на фудбал био притисак, Звезда, ОФК-а, ово- оно, и сад ајде па то су велики клубови, притисак навијача, то ћемо да склонимо. А Цеца, њу ћемо да затегнемо. Она јадна уплашила се, женско, таква каква је, и онда је казне, узме јој држава паре, и сад то што су је казнили морао је да буде још неко, да не буде да никог није имала. Тако у то ставе мене и Јову.
Зашто баш вас?
Ја сам у том моменту био у клубу. Вероватно да је био неко други уместо мене, да би доживео ову судбину. Ја сам овде тотално чист и баш ме интересује докле ће да терају ову неправду.
Шта мислите како је неком обичном човеку, који је уз то сиромашан и нема новца да плати адвоката , а практично стицајем околности заврши у неком судском поступку ?
Могу да замислим како пролазе они који немају за адвоката. Али да будемо јасни- суд као суд, они људи раде свој посао како треба, ако нема политичке притиске. Ако је неком политички интерес да неког мрцвари, дави, гуши, онда је то друга прича, али мислим да је и тим људима у суду можда и преко главе више да не могу да се баве оним што су учили и за шта су завршавали школе. Ја не браним судство, али то је моје мишљење.
С друге стране, чињеница је да поступци дуго трају. Чак и обична једноставна парница кад два човека почну да се суде, па се то растегне и траје годинама, а они јадни се суде за неку малу вредност, њима та вредност кроз суд изађе на пута сто. Па знате онај фазон о сину и оцу адвокатима, кад син дође и похвали се оцу, да је завршио онај случај, а овај му каже: „Е, јадниче, па ја сам тебе школово на онај случај“.
И ви сте незадовљни дужином трајања поступка?
Ја не знам докле ће то тако. Мени је смешно да зовете човека, да дође као сведок, а не постоји у клубу у то време за ово што нас терете, а уз то изјава им је званична дата, а у папирима не знају да ли им је то адреса становања сведока или место рођења. Притом, неко ти каже да читамо исказ оног што је прихватио, рецимо Цецин. Па немојте читати исказе, дајте да видимо шта је. Мада она у исказу не оптужује ни мене ни Јову, али нека дође овде и каже. Мислим да је једном био да сведочи Дејан Јоксимовић и рекао је оно како јесте, оно што се дешавало. Мене интересује зашто не зову да дођу људи из те банке, па ваљда је та банка жива? Нека дођу да кажу је л’ Бинић долазио тамо. Је л’ Димитријевић долазио? Јесу ли давали налоге, дизали паре? Мислим да би требало да се зову актери, да позову финансијског директора, који је стварно финансијски директор био у Обилићу, па да се пита човек, то је његова струка, његов део посла, а они то не зову. Ја већ као папагај годинама причам исту причу, од првог дана доласка као сведок, ништа нисам променио : Не знам те банке, не знам те рачуне, никад нисам био по Бијељини и тим острвима, никада нисам био у Русији, никакав новац нисам подизао, никакве рачуне нисам отварао, никакве налоге нисам дао.
Да ли стално поступа исти заменик тужиоца у вашем поцесу?
Они се мењају, свако друго-треће суђење, дође неко други. Понекад помислим да они само шетају оне материјале, ону гомилу оног материјала. Мислио сам ако неко предмет ради, ваљда га ради до краја, осим у случају спречености због неког изузетног разлога.
Ј.Ј.
