МИШЉЕЊЕ
Деградирање стварних мерила јавног интереса уподобљавањем спрам хедонистичких- “must have” јахача “златног доба”, режим Александра Вучића је осионо наметнуо Србији, наводно за потребе изложбе “ЕXПО- 2027”, бројне грађевинске квазиприоритете, сумануте мегаломанске пројекте; фудбалске стадионе, подземни акваријум, фонтане, рушење зграде Београдског сајма зарад изградње нових “сараја”, рушење историјског Старог савског моста, другог најстаријег од осам београдских мостова преко реке Саве, зарад изградње новог у аладубаи стилу насеља Београд на води, како је закључено од правне струке, својеврсног “алаемирата”, продукта гажења Устава и закона, при чему се цена изградње тих суштински излишних здања, пумпа до астрономских износа углавном незабележеним у светским размерама за такву врсту грађевина, па осионо задужује државу баснословно за милијарде евра, двадесет?, или ко зна колико, а све товари на терет грађана.
Истовремено се запостављају у недоглед истинске инфраструктурне потребе друштва, гуши правни систем, основна људска права, и све то транспарентно пред очима међународне заједнице, очигледно слепе за све, осим за своје лукративне интересе, који се, по оценама правних експерата, неретко на овим просторима сукобљавају с нормама међународног права.
Интересна агенда напредне екипе из вотерфронт- дедињско -сурчинске- експо галаксије, потиснула је већ и са маргина истински преку потребу, чак врло ургентне, изградње моста преко Дунава у Београду код Аде Хује, егзистенцијално неопходног вишемилионској метрополи, јер њен једини прекодунавски мост, такозвани “Панчевац”, вришти оронулошћу, вапи одавно темељну обнову, а сваким даном је све оптерећенији саобраћајем, јер је жила куцавица за стотине хиљада грађана, старо градско језгро на десној обали , пет београдских насеља на левој обали те реке: Борчу, Крњачу, Овчу, Падинску Скелу, Ковилово, Дунавац, Бесни фок, за цео Београдски округ, оближњи град Панчево, трећи по величини у Војводини са око сто тридесет хиљада становника, за Јужни Банат, цео регион Баната.
На предизборни стендап шоу, популистички игроказ са географским картама и графиконима зарад личне промоције, свеле су се и помпезне најаве “скоре-само што није почела” приоритетне изградње још неколико капиталних инфраструктурних пројеката од прворазредног јавног интереса, кључних за саобраћајну кичму Србије: саобраћајнице Сектор- Ц и ауто-пута Београд -Вршац- граница с Румунијом, које решавају горући проблем екстремно фреквентног најтежег теретног саобраћаја, годишње око два милиона друмских гигантских возила с опасним теретима од по 40 тона и више, на том путном правцу вероватно најфреквентнијем у Србији по теретном саобраћају, а који се сада одвија кроз средиште града Панчева и низа других места дуж Јужног Баната, поред породичних кућа мештана, градским и сеоским улицама проглашеним апсолутно непримерено за државне магистралне путеве. Сектор-Ц решава и ништа мањи проблем теретног индустријског железничког саобраћаја са опасним теретима, који сада у Београду циркулише подземном путничком пругом, а у Панчеву градским улицама у средишту града индустријским колосеком који сече чак неколико великих градских раскрсница с пешачким прелазима. (Познато је да се 17. маја 2024. године догодио и судар теретног и путничког воза у тунелу подземне пруге у Београду, недалеко од подземне станице “Вуков споменик”, o чему је известио недељник „Време“, као и други медији.)
Јавност, пре свих грађевински и саобраћајни стручњаци упорно упозоравају власти да је неопходна што хитнија изградња моста преко Дунава код Аде Хује у Београду, јер једини београдски мост преко Дунава- “Панчевачки мост”, изгледа лоше, приступне саобраћајнице су му чак убочене металним конструкцијама, што све забрињава посебно кад се зна да преко њега дневно циркулишу десетине хиљада путничких аутомобила, бројна возила јавног градског, приградског и међумесног саобраћаја, али и не мали број железничких композиција теретних и путничких, при чему мост нема ниједну адекватну замену, будући да на територији целог Београдског округа постоји још само један мост преко Дунава, и то на удаљености чак око тридесет километара, на крају општине Земун, “Пупинов мост”, који је искључиво друмски.
Стручњаци апелују да су истински инфраструктурни приоритети саобраћајница Сектор- Ц и ауто пут Београд-Панчево-Вршац -граница с Румунијом. Саобраћајница Сектор- Ц је финална- друмско железничка деоница обилазнице око Београда, те обилазница око Панчева, и њена изградња је од пресудне важности, јер се са досад изграђених саобраћајних кракова Београдске обилазнице, као и многих других путева око Београда практично сва теретна и путничка возила на правцу Београд-Вршац- граница с Румунијом, “сливају” у средиште Панчева, дневно чак око седам хиљада гигантских шлепера и других великих теретних возила. Са Сектором -Ц спаја се код Панчева и будући ауто пут Београд – Вршац- граница с Румунијом, па се скандалозни теретни саобраћај измешта на те саобраћајнице и из осталих места у Јужном Банату кроз која сада циркулише.
На Сектор Ц, будући да је делом друмско -железничка саобраћајница, измештају се из Београда и Панчева и теретне железничке индустријске композиције вагона и железничких цистерни с опасним теретима из хемијског комплекса и лука Дунав и Панчево, а сада ти теретни возови саобраћају такође средиштем Панчева, као и друмски џиновски теретњаци, градским улицама Првомајском и Стевана Шупљикца, потом део челичних грдосија наставља и кроз Београд, наравно, преко несретног Панчевачког моста, па даље подземном градском пругом која се, пак протеже и испод ужег центра главног града.
Горан Весић, донедавно министар грађевинарства и инфраструктуре, најавио је у априлу 2024. године, да ће то министарство у октобру 2024. издати грађевинске дозволе за прву деоницу „Сектора- Ц“ обилазнице око Београда и Панчева, а неколико месеци пре тога, почетком јануара, најавио је такође издавање грађевинске дозволе за изградњу новог моста у Београду код Аде Хује.
Од тада, а последњи дани 2024. године откуцавају, о дозволама за мост код Аде Хује и за обилазницу “Сектор- Ц” нема ни речи.
Такође, док Румунија увелико обавља припреме за изградњу ауто- пута од Темишвара до границе са Србијом, граничног прелаза Моравица-Ватин, Јавно предузеће Путеви Србије у октобру је тек расписало тендер за идејни пројекат са студијом оправданости за тај ауто-пут,односно за деоницу Панчево – Вршац – граница са Румунијом, а након што је, како пише “Нова економија”, први тендер који је под истим називом био објављен средином новембра 2023. године, обустављен с објашњењем „да постоје доказиви разлози услед којих је престала потреба за предметном набавком, због чега се неће понављати у току исте буџетске године“, односно у наредних шест месеци.
“Тендер који је обустављен у новембру и нови који је сада објављен су по свему исти осим по процењеној вредности услуге – јер прошле године је процењено да ће ова услуга коштати 180 милиона динара, а сада се процењује да ће коштати бар три пута више, односно 600 милиона динара”, пише у истом чланку “Нова економија”.
Весић је средином априла 2024. објавио фотографију са састанка у Саобраћајном институту ЦИП који пројектује „сектор Ц“ обилазнице око Београда, најављујући скоро издавање грађевинске дозволе за значајан део те саобраћајнице.
„За прву деоницу „сектора Ц“ обилазнице око Београда од петље Бубањ Поток до петље Болеч биће издата грађевинска дозвола у октобру ове године. Средином наредне године имаћемо грађевинску дозволу за друмско – железнички мост преко Дунава код Винче, а потом и за остатак трасе“, објавио је Весић, пренео је лист Данас.
Још у јануару 2024. Весић је најавио да ће Министарство грађевинарства и инфраструктуре издати грађевинску дозволу за изградњу новог моста у Београду код Аде Хује, а његову изјаву коју је дао за Тањуг, пренели су РТС и остали медији под насловом Весић: Мост код Аде Хује добио „зелену дозволу“, мора да буде завршен пре ауто-пута Београд-Зрењанин
“Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (МГСИ) Горан Весић изјавио је да је Министарство заштите животне средине дало сагласност на Студију о процени утицаја на животну средину пројекта – изградња моста преко Дунава код Аде Хује, са приступним петљама и делом Вишњичке улице.
Весић је за Тањуг рекао да је реч о „зеленој дозволи“ за изградњу моста и да ће Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре издати грађевинску дозволу за изградњу тог моста, који би био трећи мост на Дунаву у Београду. Додао је да мост мора да буде завршен пре завршетка изградње ауто-пута Београд – Зрењанин како би сав саобраћај који долазио са тог пута преко Дунава прелазио новим мостом, а не преко Панчевачког моста који је и сада преоптерећен.
Весић је објаснио да ће се градити и приступне саобраћајнице од новог моста код Аде Хује до петље Ласта и да ће се тако повезати лева обала Дунава односно ауто-пут Београд – Зрењанин – Нови Сад са аутопутем Е-75 односно Београд – Ниш.
Локација новог моста планирана је на 2,6 километара низводно Дунавом од Панчевачког моста. Укупна дужина моста са шест трака у оба правца, као и бициклистичком и стазом за пешаке, биће 3.498 метара, а ширина 32,5 метара.
Весић је рекао и да ће се изградњом моста код Аде Хује као и повезивањем са ауто-путем стећи услови да град Београд „ако жели, изгради пре више деценија планирану унутрашњу обилазницу око Београда“.
Предвиђено је да она полази од Моста на Ади, око Топчидерског парка, затим Булеваром патријарха Павла, Пере Велимировића, кроз Борску, Црнотравску, Саве Машковића, до петље Ласта према Малом Мокром Лугу, иза Миријева, до моста на Ади Хуји.
Додао је да Влада Србије неће радити тај део унутрашње обилазнице већ само до ауто-пута Београд – Ниш као и да ће се изградњом новог моста као и моста на Дунаву код Винче у оквиру „сектора Ц“ обилазнице око Београда стећи услови да се приступи потпуној реконструкцији или изградњи новог моста на месту садашњег Панчевачког моста који никада није био пројектован за обим саобраћаја који се сада одвија преко њега”.
