Пише: Никола Тодоровић
Поступак за рехабилитацију команданта Југословенске војске у отаџбини Драгољуба Михаиловића превазилази судбину једне трагичне личности. Пре свега опомиње да окривљени, без обзира каква му се кривица ставља на терет, мора да има праведан поступак али и са маргине извлачи питање права на монархију као могуће опције, коју је је у једном периоду представљао Михаиловић.
Истом оптужницом обухваћено је 24 окривљених, различитог профила и улоге у рату, од првоокривљеног Михаиловића до министара у Недићевој влади и шефа Српске државне безбедности. Пресуду је изрекло Војно веће Врховног суда Федеративне Народне Републике Југославије 15. јула 1946, новине су објавиле да је два дана касније „извршена смртна казна над Дражом Михаиловићем и осталим на смрт осуђеним издајницима и ратним злочинцима“.
Поступак за рехабилитацију Михаиловића заснива се на закону из 2006. којим се уређује рехабилитација лица лишених, из политичких или идеолошких разлога, живота, слободе или неког другог права од 6. априла 1941. Решењем којим усваја захтев, суд утврђује да је одлука донета против рехабилитованог лица ништава од тренутка доношења. Рехабилитовани се сматра неосуђиваним.
Некадашњи ректор Београдског универзитета и председник Српске краљевске академије Слободан Јовановић, обухваћен је истом оптужницом као председник краљевске Југословенске владе у иностранству и осуђен у одсуству. Рехабилитован је решењем суда у Београду.
Како је јавност обавештена, поступак у којем је донета ова пресуда имао је све одлике политичког процеса током којег су погажена нека од основних људских права и темељни правни приципи. Намеће се питање може ли суд донети другачију одлуку по захтеву за рехабилитацију Михаиловића.
У српско-српском рату монархија је укинута. Декларацијом 29. новембра 1945 проглашена је Федеративна Народна Република Југославија, династија Карађорђевић лишена је свих права. Према једном истраживању (Intelligence d.o.o. Beograd), објављеном тачно пре две године, око четрдесет одсто испитаних се изјаснило за Србију као парламентарну монархију, трећина против. Утемељност монархије или криза републике?
Противницима монархије, који је сматрају превазиђеном па тако и неповратном прошлошћу, може се поставити противпитање: какво је српско искуство са републиком. Та вага није тако једноставна како им се чини. Није мали број западноевропских држава са монархијом као обликом владавине, стварање модерне српске државе неодвојиво је од њених династија.
Пре него је донет садашњи Устав професор уставног права Павле Николић, члан Крунског савета, пред јавност је изнео нацрт Устава Краљевине Србије. То је држава српског народа и свих њених равноправних грађана без обзира на расу, националност, етничко порекло, језик и вероисповест, демократска је, правна и социјална држава. Наследна је уставна парламентарна монархија са династијом Карађорђевић на трону.
Устав Србије ће се мењати и то, како тренутно изгледа, можда не у некој далекој будућности.
Генерал Михаиловић добио је прилику за рехабилитацију пред судом. Зашто у јавним расправама, које би требало да претходе промени Устава, не отворити питање монархије као равноправне теме. Било би праведно.
