Postupak za rehabilitaciju komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljuba Mihailovića prevazilazi sudbinu jedne tragične ličnosti. Pre svega opominje da okrivljeni, bez obzira kakva mu se krivica stavlja na teret, mora da ima pravedan postupak ali i sa margine izvlači pitanje prava na monarhiju kao moguće opcije, koju je je u jednom periodu predstavljao Mihailović.
Istom optužnicom obuhvaćeno je 24 okrivljenih, različitog profila i uloge u ratu, od prvookrivljenog Mihailovića do ministara u Nedićevoj vladi i šefa Srpske državne bezbednosti. Presudu je izreklo Vojno veće Vrhovnog suda Federativne Narodne Republike Jugoslavije 15. jula 1946, novine su objavile da je dva dana kasnije „izvršena smrtna kazna nad Dražom Mihailovićem i ostalim na smrt osuđenim izdajnicima i ratnim zločincima“.
Postupak za rehabilitaciju Mihailovića zasniva se na zakonu iz 2006. kojim se uređuje rehabilitacija lica lišenih, iz političkih ili ideoloških razloga, života, slobode ili nekog drugog prava od 6. aprila 1941. Rešenjem kojim usvaja zahtev, sud utvrđuje da je odluka doneta protiv rehabilitovanog lica ništava od trenutka donošenja. Rehabilitovani se smatra neosuđivanim.
Nekadašnji rektor Beogradskog univerziteta i predsednik Srpske kraljevske akademije Slobodan Jovanović, obuhvaćen je istom optužnicom kao predsednik kraljevske Jugoslovenske vlade u inostranstvu i osuđen u odsustvu. Rehabilitovan je rešenjem suda u Beogradu.
Kako je javnost obaveštena, postupak u kojem je doneta ova presuda imao je sve odlike političkog procesa tokom kojeg su pogažena neka od osnovnih ljudskih prava i temeljni pravni pricipi. Nameće se pitanje može li sud doneti drugačiju odluku po zahtevu za rehabilitaciju Mihailovića.
U srpsko-srpskom ratu monarhija je ukinuta. Deklaracijom 29. novembra 1945 proglašena je Federativna Narodna Republika Jugoslavija, dinastija Karađorđević lišena je svih prava. Prema jednom istraživanju (Intelligence d.o.o. Beograd), objavljenom tačno pre dve godine, oko četrdeset odsto ispitanih se izjasnilo za Srbiju kao parlamentarnu monarhiju, trećina protiv. Utemeljnost monarhije ili kriza republike?
Protivnicima monarhije, koji je smatraju prevaziđenom pa tako i nepovratnom prošlošću, može se postaviti protivpitanje: kakvo je srpsko iskustvo sa republikom. Ta vaga nije tako jednostavna kako im se čini. Nije mali broj zapadnoevropskih država sa monarhijom kao oblikom vladavine, stvaranje moderne srpske države neodvojivo je od njenih dinastija.
Pre nego je donet sadašnji Ustav profesor ustavnog prava Pavle Nikolić, član Krunskog saveta, pred javnost je izneo nacrt Ustava Kraljevine Srbije. To je država srpskog naroda i svih njenih ravnopravnih građana bez obzira na rasu, nacionalnost, etničko poreklo, jezik i veroispovest, demokratska je, pravna i socijalna država. Nasledna je ustavna parlamentarna monarhija sa dinastijom Karađorđević na tronu.
Ustav Srbije će se menjati i to, kako trenutno izgleda, možda ne u nekoj dalekoj budućnosti.
General Mihailović dobio je priliku za rehabilitaciju pred sudom. Zašto u javnim raspravama, koje bi trebalo da prethode promeni Ustava, ne otvoriti pitanje monarhije kao ravnopravne teme. Bilo bi pravedno.