GRAĐANI PROTIV UVOĐENJA TAKSE ZA RTS (2)
Desetak zemalja u Evropi i okruženju: Mađarska, Belgija, Holandija, Crna Gora, Bugarska, Španija, Ukrajina, Kipar, Island, Rusija, Estonija, Luksemburg, Litvanija, Lihtenštajn, Portugalija, direktno iz budžeta, a ne iz dodatne takse i pretplate, finansiraju svoje RTV javne servise kojima se pripisuje obaveza da zastupaju interese javnosti, objektivno, svestrano i potpuno informišu, te emituju i proizvode, ne samo komercijalne, već i nekomercijalni program sa sadržajima iz kulture, edukativne, obrazovne, dokumentarne, verske emisije, da izveštavaju o ekološkim, sportskim i drugim događajima.
Vlast u Srbiji se povela za većinom zemalja koje imaju rtv taksu ili pretplatu, među kojima su i susedi Albanija, Hrvatska, Makedonija, BiH, Slovenija.
U Srbiji se posle jednogodišnje pauze od ukidanja pretplate za RTS od 500 dinara (godišnje oko 60 evra), uvodi taksa u istom iznosu, takođe uz strujomer. Centar za zaštitu potrošača „Forum“ iz Niša, koji se oštro protivi uvođenju, odnosno vraćanju takse, još je pre godinu dana uputio otvoreno pismo Ministarstvu kulture i informisanja u kojem je navelo da „RTV pretplata nije nikava garancija nezavisnosti javnog servisa, što se nažalost u praksi i do sada pokazalo“.
– S druge strane, imamo institucije koje su na budžetu ali su potpuno nezavisne, kao na primer zaštitnik građana, poverenik za informacije od javnog značaja. Nije tačno da EU traži uvođenje TV pretplate ili nekog sličnog nameta kod nas, jer, na primer, Španija, Rusija, Estonija, Luksemburg, Litvanija, Lihtenštajn i Ukrajina nikada nisu imale RTV pretplatu, dok su je Mađarska, Kipar, Island, Holandija, Portugalija, Crna Gora i Bugarska u međuvremenu ukinule-naglašeno je, između ostalog, u tom otvorenom pismu koje, očigledno, nije dotaklo vlast.
Prema podacima iz studije o modelima finansiranja javnih servisa koju je sačinio Istraživački sektor Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine. Mađarska je 2002. godine ukinula plaćanje RTV takse za građane, a javni servis finansira mađarska Vlada kroz poreze, a pretplatu plaćaju pravni subjekti.
U Holandiji od 2000. godine, kad je ukinuta taksa, javni servis ima subvencije holandske Vlade, a sličan model postoji i u Portugaliji, dok se u Belgiji finansira iz poreza, navodi se u ovoj studiji.
Po javno dostupnim informacijama, Crna Gora svoj javni servis finansira direktno iz budžeta.
-Muzej radio-televizijskih komunakcija iz Čikaga objavio je da dve trećine evropskih zemalja i polovina azijskih i afričkih koriste RTV taksu kao način finansiranja javnih televizija, dok je to retkost u Americi. Visina i način naplaćivanja televizijske takse razlikuju se od zemlje do zemlje- navodi se u studiji Istraživačkog sektora Parlamentarne skupštine BiH u kojoj su, iako je sačinjena 2007. godine, podaci još uvek, u najvećoj meri, relevantni.
Po studiji, godišnja RTV taksa u Albaniji iznosi 6,30 eura, ali osnovni način finansiranja javne televizije je direktno iz poreza. U Rumuniji RTV taksu za javni servis domaćinstva plaćaju 1 evro mesečno, odnosno 12 evra godišnje i naplaćuje se uz račun za električnu energiju, a osim reklama ima i državne subvencije.
U Slovačkoj RTV taksa iznosi 42 evra godišnje. U Bosni i Hercegovini RTV taksa na godišnjem nivou iznosi oko 44 evra, mesečno 7,5 konvertibilnih maraka, a plaća se uz telefonski priključak. U Poljskoj rtv taksa iznosi oko 54 evra godišnje, a postoji popust do 8,5 posto za plaćanje unapred.
U Češkoj za RTV taksu građani godišnje izdvajaju oko 58 evra, a u Makedoniji takođe godišnje oko 57 evra. Domaćinstva u Italiji plaćaju RTV taksu godišnje oko 104 evra.
U Hrvatskoj je rtv taksa mesečno oko 10 evra, odnosno 1,5 posto prosečne neto mesečne plate, a prošlog meseca je u Hrvatskoj inicirana onlajn peticija protiv takse.
U Sloveniji građani na ime RTV takse godišnje izdvajaju oko 132 evra za finansiranje Televizije Slovenije. Francuzi za RTV taksu godišnje plaćaju oko 116 evra.
U Nemačkoj, prema izveštajima nemačkih medija, svako domaćinstvo za RTV-pretplatu prosečno godišnje plaća oko 216 evra, mesečno oko 17,98 evra, a iz tih prihoda se finansiraju TV kanali: ZDF, ARD, Dojčlandradio, ARTE, javni “Treći program”, kao i sve javne radio stanice.
U Švedskoj za pet televizijskih kanala i 16 radio stanica, RTV taksa godišnje iznosi 210 evra.
U Danskoj rtv taksa iznosi godišnje oko 290 evra, u Švajcarskoj oko 292 eura godišnje, u Norveškoj godišnje oko 270 eura, a u Finskoj oko 215 evra, takođe na godišnjem nivou.
U Velikoj Britaniji građani rtv taksu plaćaju oko 210 evra godišnje. U članku „Dejli mejla“ koji je 17. maja ove godine preneo beogradski nedeljnik “Njuzvik”, navodi se da u Velikoj Britaniji, TV pretplata za državni informativni servis Bi-bi-si nije omiljena, da broj onih koji je otkazuju iznosi u proseku 1000 dnevno, dok u poslednjih 15 meseci, ukupan broj onih koji su otkazali pretplatu iznosi 500.000.
U Srbiji se od 2016 godine, ponovo uvodi naplata za RTS od 500 dinara uz strujomer, a sve je kao i svuda praćeno kampanjom da je taksa ili pretplata garancija nezavisnosti javnog servisa koji ima ulogu da podstiče demokratske procese, osigurava zastupljenost nepristrasnih vesti i programa o aktuelnim dešavanjima, a ista priča kod nas je začinjena reklamom “vlasništvo građana Srbije”.
Glasanjem za zakon o uvođenju rtv takse ovdašnja skupštinska većina je, očigledno, samo bila vođena opredeljenjem vlasti da nimalo skromni RTS, ne pripušta na budžet, već da ga dodatim nametom pripaše na teret građana. Naravno da se sve na kraju svodi na to da se jednoj kompaniji obezbeđuje sigurnih nekoliko miliona evra mesečno, osim prihoda od reklama.
U građanstvu je RTS, bar poslednjih desetak godina, na glasu uglavnom po tome što se uz mnoga lica vezuju astronomski iznosi.
A koliko je i šta ovde vlasništvo građana Srbije to su od 2001. godine već toliko puta osetili na koži, kako kroz sopstvenu tako i sudbinu njihovih preduzeća ostale društvene svojine, kao i državnih kompanija, jer sve vlasti su se potrudile da im jasno stave do znanja gde vide njihovo mesto.
Izvor uporednih podataka o načinu finansiranja javnih servisa: studija Istraživačkog sektora Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine
https://www.parlament.ba/sadrzaj/about/istrazivanja/default.aspx?id=20298&langTag=bs-BA&pril=b
