Лични став: АДВОКАТ др ДРАГАН ПАШИЋ
“Било је неопходно да људи који нису били политичари, односно којима политика није била професија, победе људе којима је политика једино занимање и служи им искључиво ради остваривања лукративних циљева”.
Скупштина Црне Горе усвојила је контроверзни Закон о слободи вероисповести после чијег усвајања је уследио низ протеста православних верника и грађана широм земље. Незадовољство исказано на тим протестима је дуго тињало у народу, јер је власт у последњих 30 година, а и дуже (од 1945. године) показала само да је умешна у технологији владања, а да је у свему другом против свог народа.
Недавно одржани парламентарни избори у Црној Гори дали су нам одговор на питање да ли има хероја и у нашем времену или они сви припадају искључиво прошлости? Здравко Кривокапић, Алекса Бечић, Дритан Абазовић, Миодраг Лекић и многи други политичари који су предводили опозоцију, као и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, заједно са свештенством и монаштвом Српске Православне Цркве у Црној Гори, који су предводили литије, као и сви грађани који су гласали против актуелне власти у Црној Гори су хероји нашег времена. Било је неопходно да ови људи који нису били политичари, односно којима политика није била професија, победе људе којима је политика једино занимање и служи им искључиво ради остваривања лукративних циљева.
Ови и многи други јавности непознати хероји храбро су се суочили са есенцијалним и онтолошким питањима постављеним у непролазној литерарној вредности, роману „Дервиш и смрт“ Меше Селимовића: „Је ли власт од Бога? Ако није, одакле јој право да нам суди? Ако јест, како може да погријеши?“ Они су показали да је њихова душа испуњена храброшћу, милосрђем и правдом.
Грађане Црне Горе, који су гласали против тоталитарног режима, без обзира да ли и којој вероисповести припадају, да ли су верници, агностици или атеисти, ујединила је борба за слободу – темељна људска вредност, без које нема ни правде а ни других вредности. Они су показали да су слободни и храбри и да се не плаше полицијске тортуре, бруталних хапшења и свих других облика насиља и притисака највиших носилаца власти под диригентском палицом председника Републике Мила Ђукановића.
Ми смо доскоро видели само људе који су на великим положајима (вође позиционих и опозиционих странака, носиоце свих грана власти, посленике највиших друштвених, државних и научних звања и друге; у Србији су још увек видљиви само такви људи), но ретко или никад нисмо видели људе, који су и без положаја велики. Догађаји пре и за време избора у Црној Гори осветлили су нам и без положаја велике људе. А, такви су поред наведених вођа протеста и опозиције и полицајци Борис Јанковић, Илија Зековић, Вук Вуковић и многи други који су скинули униформу, јер нису желели да учествује у акцији полиције против грађана. Радници Градске чистоће и Комуналне полиције, на челу са својим шефовима, на позив пљеваљске полиције да уклоне гигантски мурал — тробојку са кошаркашког игралишта, рекли су да неће то да учине и одбили су наређење, показали су да су и без положаја велики. Жене, према којима је црногорска полиција употребила прекомерну употребу силе и хемијска средства и која је изгубила сваку меру у акцијама против грађана Црне Горе, који су на крајње демократски и легитиман начин исказали бунт због режимске тираније и de facto узурпације Устава и саме државе, хероине су нашег времена. И не само ови, већ небројени а ипак забележени примери су доказ да је народ у Црној Гори, сам без ичије помоћи издејствовао победу против владајуће класе, која је владала само у интересу појединаца и интересних група, а не на опште добро. Сада, после познатих резултата, јављају су и они који нису заслужни за успех победника.
Иако је званични Београд био наводно уздржан од исхода црногорских избора, он је и те како давао подршку владајућој партији у Црној Гори и њеном председнику. Истина, пре избора. После избора режим у Београду даје подршку новим политичким снагама! Каква недоследност! „Демократска партија социјалиста (ДПС) показала је да се од ње може учити. Велики Бизмарк је рекао да ако хоћете да се бавите политиком само разликујте могућег од немогућег“, рекао је Никола Селаковић, генeрални секретар председника Републике Србије на седмом конгресу ове партије. И заиста види се да Српска напредна странка, као владајућа партија у Србији марљиво учи од ДПС. Оно што је казано то је и спроведено у дело. Председник Србије Александар Вучић је после сазнања да је опозиција победила на изборима у Црној Гори, стављајући себе у први план, што му је својствено, говорио како је јавно помогао стварању српског идентитета у Црној Гори, издвајањем финансијских средстава за изградњу школа и културних центара. На овај начин Александар Вучић и његови сарадници показали су да су конзистентни само у начину владања и ни у чему другом.
Подржавајући претходни режим у Црној Гори они су у ствари оправдали своју аутократију, а онда кад је постало извесно да ће се формирати нова власт, председник Вучић је и тај успех на изборима приписао себи! Невероватно! Он је и у овој политичкој ситуацији показао да политички и живот уопште држи за једну велику мењачницу, у којој се све таксира према једној (његовој) мери и као таксирано условно речено продаје или купује.
И у политичкој мењачници Мила Ђукановића све што је постојало, показало се на овим изборима, престало је да постоји, јер вредности као што су слобода, част, поштење, борба против корупције и организованог криминала не дају се измерити и не могу се исплатити. Најбоље о томе говори пример младог политичара game changera (мењача игре) Дритана Абазовића, првог човека грађанског покрета Уједињена реформска акција (УРА) и носиоца изборне листе „Црно на бијело“. Ова „битанга“, како га је својевремено назвао Ђукановић приликом препирке у Парламенту Црне Горе, увек je пропагирао идеју мултикултуралности које се није одрекао ни у кампањи. Дритан представља и синоним за борбу против организованог криминала и корупције. Народ је то знао да препозна.
Без обзира што опозицију чине различите провенијенције, она је кохерентна у прокламованим принципима као што су понос, савест, достојанство, хуманост, братство, морал, правда. Све је то доскорашња позиција довела у сумњу, до скорог уништења. Дакле, све ове и друге идеје које су биле основ друштвеног живота поколебане су и омаловажене од стране сад већ бивше власти у Црној Гори. У томе, у оживљавању код народа набројаних система вредности, огледа се успех опозиције. То је формула њихове победе.
Нова власт неће лако водити Црну Гору, јер ће ДПС и у опозицији бити странка са највећим искуством и највећим бројем људи у свим државним институцијама. Дани пораза теже се заборављају него дани победе. Отуда обавеза нове власти да покажу у целом мандату да може другачије да се влада, што ће бити лековито не само за Црну Гору, него и за Србију, цео регион и Европу.
Нова власт (која треба да се формира) јасно шаље поруку да су све друге вредности ништавне у односу на живот као највеће вредности и све оно што чини човека и грађанина (слобода, част, достојанство, правда).
Будућа власт нам даје наду да политички живот може бити квалификован добрим, а не као до сада, само или углавном лошим конотацијама.
У Београду, Адвокат др Драган Пашић
05.09.2020. године
